Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena
Srbije za period januar–jul  2017. godine iznosi:

21.704,0 miliona dolara – porast od 10,6%
u odnosu na isti period prethodne godine;

 – 19.890,5 miliona evra – porast
od 13,1% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 9.491,9
mil. dolara, što čini rast od 10,7% u odnosu na isti period prethodne
godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 12.212,1 mil. dolara,
što je za 10,6% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima,
imao je vrednost od 8.698,3 miliona, i to je povećanje od 13,2% u
poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost
od 11.192,2 miliona, što predstavlja povećanje od 13,1% u odnosu na isti
period prošle godine.

Deficit iznosi 2.720,2 mil.
dolara
, što čini povećanje od 10,2% u odnosu na isti period prethodne
godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.493,9 miliona, što je povećanje od
12,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,7% i veća
je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,6%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u
izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,1%); sledi Beogradski region
(26,5%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,1%), Region Južne i Istočne
Srbije (15,2%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je
Beogradski region (46,0%); slede Region Vojvodine (26,9%), Region Šumadije i
Zapadne Srbije (16,9%), Region Južne i Istočne Srbije (9,5%), a oko 0,7% uvoza
nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i
Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema
sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije
. To znači
da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici,
izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja
podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata
u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu
teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni
proizvoda
(princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za
reprodukciju – 55,7% (5.288,7 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju – 34,0% (3.225,6) i oprema –
10,3% (977,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,6 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda
najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 56,6% (6.909,5 mil. dolara), a slede roba za široku
potrošnju – 18,4% (2.243,8) i oprema – 11,7% (1.425,7). Neklasifikovana roba po
nameni iznosi 13,4% (1.633,2 mil. dolara).

U izvozu su glavni
spoljnotrgovinski partneri
pojedinačno bili: Italija (1.344,6 mil. dolara),
Nemačka (1.203,9), Bosna i Hercegovina (728,0), Ruska Federacija (567,9) i
Rumunija (492,9).

U uvozu su glavni
spoljnotrgovinski partneri
pojedinačno bili: Nemačka (1.560,2 mil. dolara),
Italija (1.263,5), Kina (972,0), Ruska Federacija (898,8) i Mađarska (563,8).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je
najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj
trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,8% ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje
CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.116,2 mil. dolara, koji je uglavnom rezultat
izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste
pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, proizvoda od metala, kao i izvoza raznih
gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su kameni ugalj, koks i
briketi, gvožđe i čelik, povrće i voće, pluta i drvo. Izvoz Srbije iznosi 1.605,1 mil.
dolara, a
uvoz 488,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je
328,3%.

Posmatrano
pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz
okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvozi se najviše ulje od suncokreta i pšenica,
a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja), Crnom Gorom (izvoze se toplovaljane trake u
koturovima i dizel-automobili, a uvozi se najviše svinjsko meso, dimljeno ili
sušeno) i Makedonijom (izvoze se toplovaljane trake u koturovima i ulja od
suncokreta, a uvoze se najviše zavarene cevi od gvožđa i čelika). Od ostalih
zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Italijom, Hrvatskom,
Slovačkom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom
(zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Nemačkom. Sledi deficit
sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa), Poljskom
(uvoz delova za motorna vozila), Turskom, Mađarskom, Irakom, Belgijom,
Austrijom i Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati).

Prema odsecima Standardne međunarodne
trgovinske klasifikacije (SMTK)
, u izvozu najveće učešće imaju: drumska
vozila (871,3 mil. dolara), električne mašine i aparati (807,9), povrće i voće
(503,1), obojeni metali (451,1) i žitarice i proizvodi od njih (424,7). Izvoz
ovih pet odseka čini 32,2% ukupnog izvoza.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u
uvozu

su: drumska vozila (1.066,0 mil. dolara), nafta i naftni derivati (748,0),
električne mašine i aparati (609,8), industrijske mašine za opštu upotrebu
(435,4) i medicinski i farmaceutski proizvodi (431,9), a njihov uvoz čini 26,9%
ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba
na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 13,5%.

U julu 2017. godine izvezeno je
robe u vrednosti od 1.412,8 miliona dolara, što čini povećanje od 14,2% u
odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.816,1 milion dolara,što je povećanje od
18,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.231,0 miliona evra, što čini
povećanje od 10,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je
iznosio 1.582,5 miliona evra, što čini povećanje od 14,1% u odnosu na
isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani
indeks jul 2017/jun 2017. godine pokazuje pad izvoza za 1,2% i rast uvoza
za 1,0%. Računato u evrima, desezonirani indeks jul 2017/jun 2017. godine pokazuje
pad izvoza za 2,7% i pad uvoza za 2,5%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne
trgovine (NSST) za mesec jul:

Na listi prvih 10 proizvoda u izvozu,
prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (48
mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za
automobile
(40 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz toplo valjanih
proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima,
u vrednosti od 27 mil.
dolara; izvoz rafinisanog bakra iznosio je 25 mil. dolara; izvoz
cigareta koje sadrže duvan
iznosio je 24 mil. dolara; sledi izvoz semena
uljane repice
sa 20 mil. dolara; izvoz automobila, dizel, snage do
1500 cm3
, iznosio je takođe 20 mil. dolara; izvoz hartije
i kartona premazanih plastikom
iznosio je 19 mil. dolara, koliko iznosi i
izvoz lekova za maloprodaju; poslednje mesto pripada izvozu smrznute
maline,
sa takođe 19 mil. dolara.

Lista prvih 10 proizvoda u uvozu
pokazuje da je sirova nafta (80 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi
po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (48 mil. dolara).
Na trećem
mestu uvozne liste su delovi i pribor za motorna vozila (47 mil.
dolara). Prirodni gas smo uvezli za 29 mil. dolara, a koks i polukoks
od kamenog uglja
za 20 mil. dolara. Uvoz telefona za mrežu stanica iznosio
je 18 mil. dolara, koliko je i uvoz gasnih ulja. Na uvoz rude bakra i
koncentrate
potrošeno je 17 mil. dolara. Uvoz automobila, dizel,
preko 1500, ali ispod 2500 cm3,
iznosio
je 15 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz ostalih električnih
provodnika za napon <
1000V, sa takođe 15 mil.
dolara.

 

     Saopštenje za javnost
Republičkog zavoda za statistiku od 31. 8. 2017. godine

Napomena: Republički
zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i
Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju
(ukupno).

 

< <