Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-februar 2018. godine iznosi:
– 6.730,2 miliona dolara – porast od 33,0% u odnosu na isti period prethodne godine;
– 5.483,9 miliona evra – porast od 15,5% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvezeno je robe u vrednosti od 2.905,7 mil. dolara, što čini rast od 31,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 3.824,5 mil. dolara, što je za 34,5% više nego u istom periodu prethodne godine.
Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2.367,5 miliona, i to je povećanje od 13,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 3.116,4 miliona, što predstavlja povećanje od 16,8% u odnosu na isti period prošle godine.
Deficit iznosi 918,7 mil. dolara, što čini povećanje od 46,9% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 748,9 miliona, što je povećanje od 27,7% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 76,0% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,0%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%); sledi Beogradski region (26,7/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,7%), Region Južne i Istočne Srbije (16,4%), a oko 0,2% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,6%); slede Region Vojvodine (28,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,5%), Region Južne i Istočne Srbije (9,2%), a oko 0,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.
Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.
U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 58,5% (1.700,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 30,9% (898,6) i oprema, 10,6% (307,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,1 mil. dolara).
U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 57,3% (2.192,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 18,1% (692,2), i oprema, 11,9% (455,1). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7% (485,1 mil. dolara).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,2% ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:
| Izvoz | mil. USD | mil. EUR | Uvoz | mil. USD | mil. EUR |
| Italija | 423.3 | 344.8 | Nemačka | 475.7 | 387.0 |
| Nemačka | 374.0 | 304.9 | Ruska federacija | 358.6 | 294.0 |
| Bosna i Hercegovina | 219.8 | 179.0 | Italija | 352.8 | 286.9 |
| Ruska federacija | 176.9 | 144.1 | Kina | 330.6 | 269.4 |
| Mađarska | 116.1 | 94.7 | Mađarska | 202.1 | 164.9 |
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 302,8 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 444,5 a uvoz 141,7 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 313,7%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 361,9 a uvoz 115,5 mil. evra (suficit je 246,4 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 313,3%).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (kamioni dizel >20 t i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše lignit i dimljeno svinjsko meso) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i otpaci od gvožđa i čelika, a uvoze se najviše toplovaljani proizvodi i ostale zavarene cevi). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Belgijom, SAD, Indijom, Korejom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrati)…
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 35,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 25,1% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,7%.
| Izvoz | mil. USD | mil. EUR | Uvoz | mil. USD | mil. EUR |
| Električne mašine i aparati | 318.2 | 259.3 | Električne mašine i aparati | 244.4 | 199.1 |
| Drumska vozila | 241.5 | 196.7 | Drumska vizila | 243.5 | 198.0 |
| Gvožđe i čelik | 187.5 | 152.8 | Nafta i naftni derivati | 213.2 | 174.9 |
| Obojeni metali | 148.8 | 121.4 | Industrijske mašine za opštu upotrebu | 130.0 | 105.7 |
| Proizvodi od kaučuka, nigde nepomenuti | 147.4 | 120.1 | Medicinski i farmaceutski proizvodi | 128.6 | 104.7 |
U februaru 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.507,2 miliona dolara, što čini povećanje od 23,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.020,8 miliona dolara, što je povećanje od 30,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 1.217,5 miliona evra, što čini povećanje od 6,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.632,8 miliona evra, što čini povećanje od 12,5% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Računato u dolarima, desezonirani indeks februar 2018/januar 2018. godine pokazuje pad izvoza za 2,8% i pad uvoza za 1,5%. Računato u evrima, desezonirani indeks februar 2018/januar 2018. godine pokazuje pad izvoza za 2,6% i pad uvoza za 1,7%.
Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec februar:
Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (91 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima (47 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 44 mil. dolara; izvoz automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 bio je 37 mil dolara; poslednje mesto pripada izvozu dizel automobila, do 1500 cm3, sa 33 mil. dolara.
Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da su delovi i pribor za motorna vozila (73 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Druga po značaju je sirova nafta (57 mil. dolara).Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (57 mil. dolara). Lekove za maloprodaju smo uvezli za 47 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu stanica sa 27 mil. dolara.
Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 30.3.2018. godine
Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).