< <

< <

< <

Ukupna
spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za  period januar–decembar 2017.
godine iznosi:

– 38.939,1 miliona dolara – porast
od 15,3% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 34.465,7 miliona evra – porast
od 13,0% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je
robe u vrednosti od 16.992,4 mil. dolara, što čini rast od
14,2% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u
vrednosti od 21.946,7 mil. dolara, što je za 16,1% više nego u
istom periodu prethodne godine.

Izvoz
robe
, izražen u evrima, imao je vrednost
od 15.047,1 miliona, i to je povećanje od 12,0% u poređenju sa istim
periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 19.418,6
miliona
, što predstavlja povećanje od 13,8% u odnosu na isti period prošle
godine.

Deficit iznosi 4.954,2 mil.
dolara
, što čini povećanje od 23,4% u odnosu na isti period
prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 4.371,5 miliona, što je
povećanje od 20,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost
uvoza izvozom
je 77,4% i manja je od
pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8%.

Posmatrano
regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32,9%);
slede Beogradski region (26,5/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (24,6%),
Region Južne i Istočne Srbije (16,0%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po
teritorijama.

Najveće
učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (46,0%); slede Region Vojvodine
(27,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,4%), Region Južne i Istočne
Srbije (9,5%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže
se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz
i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu
prihvatanja carinske deklaracije
. To znači da vlasnici robe, po carinskom
zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu
činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer,
uvoz nafte i gasa najvećim delom je obuhvaćen u Regionu Vojvodine i Beogradskom
regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

strukturi
izvoza po nameni proizvoda
 (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni
proizvodi za reprodukciju – 55,5% (9.437,6 mil. dolara), a slede roba za široku
potrošnju – 33,4% (5.670,5) i oprema – 11,1% (1.883,1). Neklasifikovana roba po
nameni iznosi 0,0% (1,2 mil. dolara).

strukturi
uvoza po nameni proizvoda
 najviše su zastupljeni proizvodi za
reprodukciju – 57,2% (12.545,9 mil. dolara), a slede roba za široku potrošnju –
18,6% (4.073,2) i oprema – 12,4% (2.711,9). Neklasifikovana roba po nameni
iznosi 11,9% (2.615,7 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska
robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane
sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,0% ukupne
razmene.

Glavni
spoljnotrgovinski partneri
pojedinačno su bili:

 

Izvoz

mil.
USD

mil.
EUR

Uvoz

mil.
USD

mil.
EUR

Italija

2.237.0

1.990.3

Nemačka

2.775.0

2.455.1

Nemačka

2.131.6

1.888.8

Italija

2.208.7

1.956.1

Bosna
i Hercegovina

1.370.3

1.210.7

Kina

1.775.7

1.567.7

Ruska
Federacija

995.5

881.3

Ruska
Federacija

1.586.3

1.410.6

Rumunija

818.9

723.9

Mađarska

1.067.1

942.8

 

Naš
drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni
od 2.043,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih
proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika,
proizvoda od metala, drumskih vozila. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su
gvožđe i čelik, kameni ugalj, koks i briketi, povrće i voće, pluta i drvo.
Izvoz Srbije iznosi 2.974,0 a uvoz 930,3 mil. dolara za posmatrani period.
Pokrivenost uvoza izvozom je 319,7%. Izraženo u evrima, izvoz
iznosi 2.628,3 a uvoz 820,9 mil. evra (suficit je
1.807,4 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 320,2%).
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa
zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i ulje
od suncokreta, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i
čelika), Crnom Gorom (izvoz dizel-automobila i vode, sa dodatkom šećera, a
uvoze se najviše vina i lignit) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u
koturovima i ulja od suncokreta, a uvoze se najviše vina i lekovi). Od ostalih
zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom, Slovačkom,
Velikom Britanijom, Italijom, Švedskom i Moldavijom. Najveći deficit javlja
se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i
Nemačkom. Sledi deficit sa: Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre
svega nafte i gasa), Turskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom,
Mađarskom, Belgijom, Austrijom, Češkom, Indijom, Grčkom, Ukrajinom (uvoz rude
gvožđa i koncentrati).

Prema
odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK)
,
izvoz prvih pet odseka čini 31,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini
26,7% ukupnog uvoza. Odsek Nerazvrstana roba, u koji se sada
uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom
uvozu 12,0%.

 

Izvoz

mil.
USD

mil.
EUR

Uvoz

mil.
USD

mil.
EUR

Električne
mašine i aparati

1.549.2

1.368.5

Drumska
vozila

1.715.2

1.528.3

Drumska
vozila

1.401.3

1.250.0

Nafta
i naftni derivati

1.392.1

1.229.9

Povrće
i voće

886.7

783.7

Električne
mašine i aparati

1.168.1

1.031.1

Obojeni
metali

819.6

725.5

Industr.
mašine za opštu upotrebu

814.0

718.4

Proizvodi
od kaučuka, nigde nepomenuti

759.0

669.3

Medicinski
i farmaceutski proizvodi

765.5

677.9

 

U
decembru 2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.396,1 miliona
dolara
, što čini povećanje od 12,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.
Uvoz je iznosio 2.040,1 miliona dolara, što je povećanje od 18,8% u
odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo
u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.179,5 miliona evra,
što čini povećanje od 0,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je
iznosio 1.724,6 miliona evra, što čini povećanje od 6,0% u odnosu na
isti mesec prethodne godine.

Računato
u dolarima, desezonirani indeks decembar 2017 / novembar 2017. godine pokazuje
pad izvoza za 0,8% i pad  uvoza za 1,1%. Računato u evrima, desezonirani
indeks decembar 2017 / novembar 2017. godine pokazuje pad izvoza za 1,6% i
rast uvoza za 0,3%.

Prema
Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec decembar:

Na
listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova
provodnika za avione, vozila i brodove 
(71 mil. dolara); drugo
mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u
koturovima 
(50 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih
spoljnih guma za automobile
sa 31 mil. dolara; izvoz rafinisanog
bakra
bio je 29 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu automobila,
paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3sa
23 mil. dolara.

Lista
prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (84
mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su lekovi za
maloprodaju
 (58 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni
gas
(54 mil. dolara). Delove i pribor za motorna vozila  uvezli
smo za 44 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz telefona za mrežu
stanica 
sa 26 mil. dolara.

 

 

 

  Saopštenje za
javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31. 1. 2018. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže
podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka
za Republiku Srbiju (ukupno).