Ukupna spoljnotrgovinska
robna razmena Srbije za period januar–avgust 
2017. godine iznosi:

– 24.699,9 miliona dolara – porast od 11,8% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 22.418,8 miliona evra – porast od 13,2% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 10.896,5 mil. dolara, što čini rast od 11,9% u odnosu na isti
period prethodne godine, a uvezeno je
robe u vrednosti od 13.803,4 mil. dolara, što je za 11,6% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz
robe, izražen u evrima,
imao je vrednost od 9.891,1 miliona, i to je povećanje od 13,4% u poređenju sa istim periodom prethodne
godine. Uvoz robe je imao vrednost
od 12.527,7 miliona, što predstavlja povećanje od 13,1% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2.906,9 mil. dolara, što čini povećanje od 10,5% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izražen u evrima, deficit iznosi 2.636,6 miliona, što je povećanje od 11,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost
uvoza izvozom je 78,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7%.

Posmatrano
regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,0%);
slede Beogradski region (26,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (24,7%), Region Južne i
Istočne Srbije (15,5%),
a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po
teritorijama.

Najveće učešće u
uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,8%);
slede Region Vojvodine (27,3%),
Region Šumadije i Zapadne Srbije (16,7%), Region Južne i Istočne Srbije (9,6%),
a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po
regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske
deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti
proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u
vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa
najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su
energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip
pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 55,7% (6.073,2 mil.
dolara), slede roba za široku potrošnju – 33,9% (3.695,0) i
oprema – 10,3% (1.127,6). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,7 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za
reprodukciju – 57,4% (7,920,8 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju –
18,3% (2.519,6) i oprema
– 11,5% (1.584,1). Neklasifikovana roba po
nameni iznosi 12,9% (1.778,9 mil.
dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena je bila najveća sa zemljama sa kojima
Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske
unije čine 64,3% ukupne razmene.

Glavni
spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:

 

Izvoz

mil. USD

mil. EUR

Uvoz

mil. USD

mil. EUR

 

 

 

 

 

 

Italija                   

1472.6

1343.9

Nemačka                   

1753.7

1591.1

Nemačka                   

1390.8

1262.1

Italija                   

1381.6

1255.9

Bosna i Hercegovina       

861.1

780.0

Kina                      

1091.5

989.0

Ruska Federacija          

656.2

594.4

Ruska Federacija          

1034.2

942.9

Rumunija                  

555.7

504.6

Mađarska                  

645.2

585.8

 

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u
razmeni od 1.322,9 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza
poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića),
gvožđa i čelika, drumskih vozila, proizvoda od metala. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji
su kameni ugalj, koks i briketi, gvožđe i čelik, povrće i voće, pluta i drvo.
Izvoz Srbije iznosi 1.894,2 a uvoz 571,3 mil. dolara za
posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 331,6%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1.714,9 a uvoz 517,1 mil. evra (suficit je 1197.8 mil. evra, a pokrivenost
uvoza izvozom 331,6%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren
je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoz raznih vrsta pića i dizel-automobila,
a uvozi se najviše svinjsko meso, dimljeno ili sušeno), Bosnom i Hercegovinom
(izvozi se najviše ulje od suncokreta i pšenica, a uvozi se koks i polukoks od
kamenog uglja) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i ulja od
suncokreta, a uvoz najviše zavarenih cevi od gvožđa i čelika). Od ostalih
zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Italijom, Hrvatskom, Slovačkom i Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za
mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre
svega nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Turskom,
Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Mađarskom, Belgijom,
Austrijom i Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i
koncentrata).

Prema
odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih
pet odseka čini 32,0% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 26,8% ukupnog
uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u
koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u
slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu od 13,0% (podaci su
dati u narednoj tabeli):

 

 

Izvoz

mil.
USD

mil.
EUR

Uvoz

mil.
USD

mil.
EUR

 

 

 

 

 

 

Drumska
vozila

948.3

866.9

Drumska
vozila

1143.1

1043.1

Električne
mašine i aparati

933.9

848.0

Nafta
i naftni derivati

885.3

800.2

Povrće
i voće

590.4

533.1

Električne
mašine i aparati

703.1

637.5

Obojeni
metali

520.3

472.1

Industr. mašine za opštu upotrebu

496.1

449.1

Gvožđe i čelik

490.5

444.9

Medicinski i farmaceutski proizvodi

471.0

428.7

 

U avgustu
2017. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.399,7 miliona dolara, što čini povećanje od
20,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.807,2 miliona
dolara, što je povećanje od 18,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u
vrednosti od 1.188,6 miliona evra, što čini povećanje od 14,7% u
odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.534,1 milion
evra, što čini povećanje od 12,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u
dolarima, desezonirani indeks za avgust 2017/jul
2017. godine pokazuje rast izvoza za 5,4% i rast uvoza za 1,7%. Računato
u evrima, desezonirani indeks za avgust 2017/jul
2017. godine pokazuje rast izvoza za 4,0% i rast uvoza za 0,7%.

Prema
Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec avgust:

Na listi prvih 5
proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (64 mil.
dolara);
drugo mesto pripada izvozu novih spoljnih
guma za automobile
(50 mil. dolara); na trećem mestu je
izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i
nelegirani čelik) u koturovima,
u vrednosti od 33
mil. dolara; izvoz rafinisanog bakra iznosio
je 29
mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu cigareta koje sadrže duvan, a koji je iznosio
22
mil. dolara.

Lista prvih 5
proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (97
mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (44 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je uvoz lekova
za maloprodaju
(36 mil. dolara). Prirodni gas smo uvezli
za 32 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja, sa 28 mil. dolara.

 

    Saopštenje za javnost
Republičkog zavoda za statistiku od 29. 9. 2017. godine

Napomena: Republički
zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i
Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju
(ukupno).

< <