Spoljnotrgovinska robna razmena, april 2018. godine

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar–april 2018. godine iznosi:

– 14.690,8 miliona dolara – porast od 27,8% u odnosu na isti period prethodne godine;

– 11.950,4 miliona evra – porast od 10,9% u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 6.302,1mil. dolara, što čini rast od 24,0% u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 8.388,7 mil. dolara, što je za 30,8% više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 5.126,4 miliona, i to je povećanje od 7,5% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 6.824,0 miliona, što predstavlja povećanje od 13,5% u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit iznosi 2.086,5 mil. dolara, što čini povećanje od 57,0% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1.697,6 miliona, što je povećanje od 36,2% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,1% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,3%.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (33,6%); slede Beogradski region (26,4/%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (23,7%), Region Južne i Istočne Srbije (16,3%), a oko 0,1% izvoza nerazvrstano je po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,6%); slede Region Vojvodine (28,8%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,8%), Region Južne i Istočne Srbije (9,3%), a oko 0,5% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se  podacima za Region Kosovo i Metohija.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom obuhvaju Region Vojvodine i Beogradski region, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 58,2% (3.667,4 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 31,1% (1.959,1) i oprema – 10,7% (675,5). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,3 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 57,0% (4.779,9 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju – 18,6% (1.559,6) i oprema – 12,2% (1.025,9). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,2% (1.023,4 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,3% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su:

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 709,4 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), gvožđa i čelika,  drumskih vozila, nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 1.029,3, a uvoz 319,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 321,8%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 836,8, a uvoz 260,2 mil. evra (suficit je 576,6 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 321,6%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (izvoze se lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirovi, i  električna energija) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i otpaci od gvožđa i čelika, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i toplovaljani proizvodi). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Italijom, Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa). Sledi deficit sa: Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Irakom, Belgijom, Ukrajinom (uvoz rude gvožđa i koncentrata), Korejom, Francuskom, Švajcarskom itd.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 34,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 26,5% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,1%.

U aprilu 2018. godine izvezeno je robe u vrednosti od 1.604,3 miliona dolara, što čini povećanje od 20,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 2.160,9 miliona dolara, što je povećanje od 34,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 1.303,4 miliona evra, što čini povećanje od 4,2% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 1.755,8 miliona evra, što čini povećanje od 16,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2018/mart 2018. godine pokazuje pad izvoza za 1,8% i rast uvoza za 0,7%. Računato u evrima, desezonirani indeks april 2018/mart 2018. godine pokazuje pad izvoza za 1,4% i rast uvoza za 1,1%.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec april:

Na listi prvih 5 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (95 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm³ (47 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz novih spoljnih guma za automobile sa 46 mil. dolara; izvoz toplo valjanih proizvoda (gvožđe i nelegirani čelik) u koturovima bio je 41 mil. dolara; poslednje mesto pripada izvozu dizel-automobila, do 1500 cm³, sa 28 mil. dolara.

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (109 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod. Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (78 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste je prirodni gas (57 mil. dolara). Lekove za maloprodaju uvezli smo za 53 mil. dolara. Poslednje mesto zauzima uvoz koksa i polukoksa od kamenog uglja sa 25 mil. dolara.

Saopštenje za javnost Republičkog zavoda za statistiku od 31. 5. 2018. godine

Napomena: Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).