Поводом заједничког предлога овлашћених предлагача, којим је пред Уставним судом покренут поступак за оцену уставности одредаба члана 20. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, Уставни суд је на данашњој седници донео решење којим се обуставља извршење појединачних аката који би били донети на основу спорних законских одредаба.
Анализирајући оспорене одредбе у контексту закона којима се, са једне стране, уређује радноправни статус запослених у јавном сектору и, са друге стране, закона којим се уређује стицање права на старосну пензију, Уставни суд је утврдио да се одредбама члана 20. оспореног закона уређује институт престанка радног односа по сили закона, као један од начина смањења броја запослених у јавном сектору, да је основ престанка радног односа у овом случају испуњење услова за старосну пензију и да по овом основу радни однос може да престане само женама, а не и мушкарцима запосленим у јавном сектору. Зато је Суд оценио да је прописивање законског основа за престанак радног односа због навршења одређених година живота, које се односи само на жене и којим се, индиректно, једно законско право (право на старосну пензију под повољнијим условима у погледу навршених година живота) претвара у основ престанка радног односа, спорно са становишта Уставом гарантоване забране дискриминације по основу пола, а посредно и са становишта Уставом зајемчене доступности свих радних места свима под једнаким условима.
Према Закону о Уставном суду, Суд може обуставити од извршења појединачни акт који је донет или радњу која је предузета на основу општег акта чија се уставност или законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице. Имајући у виду да почетак примене члана 20. Закона има за последицу утврђивање престанка радног односа лицима која испуњавају услове предвиђене овим одредбама, те да мере рационализације броја запослених у јавном сектору подразумевају укидање појединих радних места или смањење броја запослених у субјектима на које се Закон примењује, Уставни суд је оценио да ове околности представљају неотклоњиве штетне поседице за лица на која би се спорне одредбе примениле и да зато постоје оправдани разлози да се, до доношења коначне одлуке о спорним питањима, обуставе од извршења појединачни акти који би били донети на основу тих одредаба.
Извор: сајт Уставног суда
