Presuda Apelacionog suda u Beogradu od 14.12.2017. godine, kojom se naplata naknade troškova obrade kredita od strane banke oglašava ništavom i nalaže tuženoj banci da primljeni iznos na ime ove naknade vrati korisniku kredita, izazvala je veliko interesovanje kako među klijentima banaka tako i među predstavnicima stručne javnosti i medija koji su se ovim povodom tokom dana u velikom broju obraćali svojim poslovnim bankama i Udruženju banaka Srbije, s čim u vezi se izdaje sledeće:
S A O P Š T E NJ E
Ništavost odredbe ugovora o kreditu o naplati naknade troškova za obradu kredita, prema dostupnom tekstu, utvrđena je samo u tom jednom konkretnom slučaju koji se ne primenjuje na sve ostale slične slučajeve. Rečeno potvrđuje i pravosnažna presuda Višeg suda u Jagodini od 05.12.2017. godine u istovrsnom predmetu spora koja presuđuje nešto potpuno suprotno i potvrđuje pravo banke na naplatu naknade ovih troškova.
Odredbe zakona kod propisivanja prava banke na naplatu ovih troškova su jasne. Prema dostupnom tekstu obrazloženja presude, osnov za ništavost predmetne odredbe ugovora nađen je u članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima koji uređuje pitanje pojma ugovora o kreditu i u tom kontekstu navodi kamatu. Međutim, već u članu 1066. istog zakona, stav 2 propisuje sadržaj ugovora o kreditu i to njegov iznos, uslove davanja, korišćenja i vraćanja kredita. Očito je da se ovde predmetnom presudom stvara pravna nesigurnost kod rešavanja ovih slučajeva, stvara negativna klima prema bankama i podstiču nerealna očekivanja. Sve ovde navedeno bi moglo da ima za posledicu značajan negativan uticaj na stanje finansijske stabilnosti a time i privredni razvoj zemlje ukoliko se gore opisani stav prihvati kao obavezujući za sve slučajeve istog tipa.
Poseban segment ovog pitanja jeste osporavanje prava bankama da naknadu svojih troškova opredele procentualno od visine odobrenog kredita. Ovakvo, procentualno, odmeravanje troškova ničim nije zabranjeno u našoj zemlji, zasnovano je na uporednoj praksi zemalja regiona i Evrope i primenjuje se u domaćoj bankarskoj praksi duži niz decenija. Prema uporednoj analizi tarifa naknada za obradu kreditnog zahteva za stambene kredite, prema raspoloživim podacima centralnih banaka analiziranih zemalja, situacija je sledeća:
Zemlja | Trošak obrade kredita | Način obračuna | Napomena |
Hrvatska | 1% | Procentualno plus fiksno | 1% plus 68-325 evra |
BiH | 1 – 1,5% | Procentualno plus fiksno | 1-1,5% plus 25-500 evra |
Makedonija | 1 – 1,25% | Procentualno plus fiksno | 1% na iznose preko 30.000 evra plus 80-1000 evra |
Albanija | 1 – 1,5% | Procentualno plus fiksno | 1-1,5% plus 200-800 evra |
Crna Gora | 1 – 1,5% | Procentualno | – |
Češka | 1% | Procentualno | – |
Poljska | 1 – 1,7% | Procentualno | – |
Srbija | 0,5 – 1% | Procentualno | % iz aktuelnih ponuda banaka, maks. iznosi iz |
Rezimirajući navedeno, potrebno je ukazati da Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje uslove odobrenja kredita kao neophodan element sadržine ugovora o kreditu, a naknada ovih troškova, svakako, predstavlja jedan od uslova odobrenja kredita.
Izvor: sajt Udruženja banaka Srbije