O tim promenama će se izjašnjavati na referendumu 16. januara.

Cilj promene Ustava je obezbeđivanje veće nezavisnosti, efikasnosti i odgovornosti sudstva, veće samostalnosti i odgovornosti javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, napominje RIK.

Istaknuto je da se amandmani predviđeni Aktom o promeni Ustava odnose na pravosuđe i da se njime ne menjaju drugi delovi Ustava.

Njime su predviđene dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, garantuje se i stalnost sudijske funkcije i predviđa da će najviši sud u Republici biti Vrhovni sud.

Sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, prema ustavnim novinama, biraće Visoki savet sudstva, a ne više Narodna skupština,a predviđene su u i promene u organizaciji javnog tužilaštva koje bi trebalo da obezbede samostalnost i odgovmost javnih tužilaca.

Glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.

U detaljnom objašnjenju pomenutih izmena, RIK pojašnjava da se menjaju ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, a imajući u vidu da postoji međuzavisnost između ovih odredbi i drugih odredbi Ustava, izmenjeni su i članovi koji se tiču načela podele vlasti, nadležnosti Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i sastav Ustavnog suda, kao i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda.

Akt o promeni Ustava predviđa i dodatne garancije za nezavisnost sudstva i sudija, pa RIK ukazuje da je u sistemu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sudska vlast nezavisna.

„Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži, što znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena i odgovorna sama sebi. Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi“, navedeno je.

Proklamovano je i da je sudija nezavisan, kao i da je zabranjen svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

Predviđeni su i razlozi zbog kojih sudiji može pre vremena da prestane funkcija, što znači da se zakonom ne mogu propisivati drugi razlozi.

Odluku o prestanku funkcije može da donese samo organ koji sudije i bira, a to je Visoki savet sudstva.

Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud, koji je prema objašnjenju RIK-a, u skladu sa pravnom tradicijom Srbije, kao i sa nadležnostima koje tradicionalno ima najviši sud u državi.

Visoki savet sudstva činiće 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji, kako navodi RIK, predstavlja sudsku vlast u celini.

Predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti će na ovaj način u potpunosti biti isključeni iz izbora sudija, a isto važi i za izbor predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova, koje će takođe birati Visoki savet sudstva.

Za članove Visokog saveta sudstva iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koji ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojni ove funkcije.

Njih bira Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa.

Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.

Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.

RIK ukazuje da se predviđenom promenom obezbeđuje veća samostalnost i odgovornost nosilaca javnotužilačke funkcije.

U skladu sa nazivom najvišeg suda promenjen je i naziv najvišeg javnog tužilaštva u Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi Vrhovni javni tužilac.

Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog vlade.

Međutim, samo Vrhovnog javnog tužioca će i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaštva, posle sprovedenog javnog konkursa.

RIK napominje da je Visoki savet tužilaca samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnost i javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca.

Ovaj organ ima 11 članova od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skuoština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Amandmanima je predviđeno da ministar ne može da glasa u postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti javnih tužilaca.

O svim ovim promenama grajdani će se na referendumu izjasniti odgovorom sa „da“ ili „ne“ na pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?“

Republički referendum biće održan u nedelju 16. januara od 7 do 20 časova.

Izvor: sajt B92
Naslov: Redakcija