Интересовање за стицање лиценци посредника у промету и закупу непокретности не јењава. Према подацима надлежног министарства, уверење о положеном стручном испиту стекло је 1.723 лица, међу којима су и страни држављани са пребивалиштем у Републици Србији. Одржана су три испитна рока и у току је четврти, а до краја године у плану је још један. Пролазност је 61%.
– Министарство трговине, туризма и телекомуникација очекује да ће се око 1.000 кандидата пријавити у два испитна рока у 2016. години – каже за „еКапију“ Жељко Стојановић, виши саветник у овој институцији.
Да би добили лиценцу за рад будући посредници ће осим положеног стручног испита морати преко својих фирми да буду уписани и у Регистар посредника, који је у функцији од 8. маја 2015. године. У Регистру, који је доступан свим корисницима интернета на адреси www.мтт.гов.рс, половином априла биле су уписане 642 агенције за непокретности које легално послују у Србији, са 1.165 запослених агената са положеним стручним испитом.
Имајући у виду процене удружења посредника, по којима се у најбољим временима чак 3.000 људи бавило посредовањем у промету и закупу непокретности, у овој бранши има још простора за добре агенте.
– Поређења ради, у Хрватској је сада око 2.250 агената уписано у Регистар посредника – истиче Стојановић.
– У сваком случају држава неће ограничавати број агената. Способни агенти се траже, а много је простора и за самозапошљавање (предузетници). Треба, такође, истаћи да посредника има у 50 градова у Србији и да у многим местима не послује ниједна агенција, док их у Београду има чак 350 са 760 запослених – додаје наш саговорник.
Афирмација професије
Регистар посредника обезбеђује виши степен правне сигурности потрошачима и привредницима који користе услуге посредника у промету и закупу непокретности, јача конкурентност ове важне услужне делатности и битно смањује могућност за нелегално обављање послова посредовања. Стручна јавност и сами посредници констатовали су да је лиценцирање агената афирмисало професију посредника, тако да она постаје интересантна и младим људима који завршавају школовање, а управо је завршено и прво Стручно саветовање посредника у Београду на којем су учествовали реномирани домаћи и инострани предавачи.
фото: хxдбзxy/схуттерстоцк.цом
У агенцији „Легат“, која има два агента са положеним стручним испитом, сматрају да је Регистар значајно допринео увођењу реда у пословању у овој области и да је полагање стручног испита неопходно и за агенте са дугогодишњим искуством, јер се тиме ствара ред у овој области – утврђује се ко може, а ко не да ради у промету некретнина.
– Врло је битно да је донет Закон о промету и издавању непокретности, који су агенти морали добро да науче да би могли да положе стручни испит. Стекли су нека нова знања, нека су „уобличена“, упознати су са праксом других земаља, што све доприноси већој професионалности.
Строже контроле
На тржишту некретнина годинама уназад су цветали сива економија и рад на црно, па је лиценцирање, између осталог, имало за циљ и да уведе ред у ову област. Ипак, поређењем броја лица која су стекла Уверење о положеном стручном испиту и броја агената уписаних у Регистар посредника у јануару ове године утврђена је разлика од око 600 агената.
– То није добро – наглашава Стојановић.
– Уколико лица са лиценцом раде на црно, она не остварују права из радног односа, а и држава је оштећена. Због сумње да већи део од ових 600 агената ипак ради у агенцијама широм Србије, ресорно министарство трговине интензивирало је контроле. Не волим да говорим о казнама, јер сам заговорник меког приступа – информисања и едукације посредника. Јасно је да се ниједној агенцији за непокретности не исплати да запошљава агенте на црно. Поред високих казни ту је битан фактор губитак реномеа агенције. Од марта месеца накнадно је уписано више од 100 агената у Регистар посредника, тако да ова акција МТТТ даје резултате – каже наш саговорник.
Када је реч о сивој економији, нерегистрованим агенцијама и раду лица без лиценце која нису у радном односу (два услова за упис у Регистар, односно легалан рад), тржишна инспекција и инспектори рада делују свакодневно, а и грађани ригорозније проверавају агенте. У агенцији „Легат“ наводе да је увођењем Регистра међу грађанима Србије генерално порасла свест о значају ангажовања посредника приликом промета некретнина.
– Медијски је све доста добро пропраћено и грађани су сада свесни да је неопходно да потпишу уговор о посредовању – кажу у овој агенцији.
Борба против сиве економије биће приоритет министарства у наредном периоду јер су, како кажу, дужни да обезбеде фер амбијент пословања легалним агенцијама. У току је друга информативна кампања, коју спроводи Удружење „Кластер некретнине“ уз подршку министарства, која има за циљ обавештавање посредника и корисника услуга посредника, да инспекцију обавесте о свим неправилностима у раду посредника, а нарочито уколико установа ради на црно (није уписана у Регистар).
Знање из четири области
Стручни испит натерао је посреднике (агенте) да поново узму књигу и прописе у руке, науче градиво из четири предмета и полажу релативно захтеван стручни испит – прво писмено (тест), па усмено пред шесточланом Комисијом. Сви агенти морају да савладају градиво које обухвата четири области – правни оквир и маркетинг, финансијски и порески оквир и просторно планирање и градњу.
Нотаријат
Већу правну сигурност у промету некретнина обезбедили су и јавни бележници који су од 2014. године преузели надлежност за уговоре о промету непокретности. Уговоре везано за послове са некретнинама (куповина, продаја, поклањање стана или уговор о доживотном издржавању) могу да састављају и адвокати, али правну „тежину“ добијају тек онда када их овери јавни бележник – нотар. Оно што нотаре разликује од судских писара који су некада оверавали уговоре јесте да јавни бележник неће прихватити предмет уколико недостаје чак и само један папир. Нотар, наиме, одговара и кривично за валидност документације, па је у обавези да је провери, што судски писари у пракси нису радили.
Извор: сајт Екапија
