Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%, pri čemu će se nastaviti pooštravanje monetarnih uslova putem repo stope i povlačenjem većeg iznosa viškova likvidnosti iz bankarskog sektora.

Donoseći takve odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da postojeći monetarni okvir omogućava Narodnoj banci Srbije da u uslovima povećanih inflatornih pritisaka u međunarodnom i domaćem okruženju smanji stepen ekspanzivnosti monetarne politike i bez promene osnovnih kamatnih stopa. U tom pravcu Narodna banka Srbije postepeno deluje u protekla dva meseca. Nakon što je od početka oktobra prestala da organizuje aukcije repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost po veoma povoljnim uslovima, Narodna banka Srbije je tokom istog meseca započela i ciklus povećanja prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti. Ova stopa povećana je u oktobru za 16 baznih poena, s prethodnih 0,11% (koliko je, do tada, u proseku iznosila od početka godine), na 0,27%, koliko je iznosila na poslednje dve reverzne repo aukcije (kojima Narodna banka Srbije na rok od nedelju dana povlači viškove dinarske likvidnosti iz bankarskog sistema).

Pooštravajući de facto monetarne uslove, bez izmene referentne kamatne stope i koridora kamatnih stopa, Izvršni odbor je konstatovao da je u uslovima jačih troškovnih pritiska od prethodno očekivanih važno uticati na inflaciona očekivanja.

Skok svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu. Pored toga, u trećem tromesečju, zbog suše je izostao sezonski uobičajen pad cena povrća na domaćem tržištu, što je u najvećoj meri uticalo na to da međugodišnja inflacija (5,7% u septembru) bude viša od očekivanja Narodne banke Srbije. Ipak, Izvršni odbor je naglasio da se, za razliku od većine drugih zemalja u regionu u režimu ciljanja inflacije, bazna inflacija, na koju mere monetarne politike imaju najveći uticaj, u Srbiji i dalje nalazi u donjoj polovini ciljanog raspona ukupne inflacije (2,6% međugodišnje u septembru), čemu je u najvećoj meri doprinela očuvana stabilnost deviznog kursa.

Kao i većina drugih centralnih banaka u svetu, i Narodna banka Srbije očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini. U skladu s tim, Narodna banka Srbije očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, tako da bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja, a do kraja godine i u donju polovinu ciljanog raspona. Međutim, ukoliko se ispostavi da su se materijalizovali neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna u najkraćem roku da reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu i da se pozitivni efekti prethodno donetih obimnih monetarnih i fiskalnih mera na ekonomsku aktivnost, uključujući i treći paket ekonomskih mera podrške privredi i građanima, mogu očekivati i u narednom periodu i da povoljni finansijski uslovi mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike. Izvršni odbor je posebno istakao značaj snažne dinamike rasta domaće ekonomske aktivnosti, koja je u sva tri tromesečja ove godine nadmašila očekivanja, tako da se, prema proceni Narodne banke Srbije, bruto domaći proizvod sada nalazi iznad nivoa pre pandemije za preko 3%. Rast bruto domaćeg proizvoda, koji je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 7,4% međugodišnje u trećem tromesečju, rezultat je očuvanog potrošačkog i investicionog poverenja, kao i proizvodnih kapaciteta i radnih mesta, uz zadržane povoljne uslove finansiranja i ubrzanje realizacije kapitalnih rashoda države. Imajući u vidu da su privredna kretanja od početka godine povoljnija od očekivanih, Narodna banka Srbije je povećala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za 2021. sa 6,5% na raspon od 6,5% do 7%. U srednjem roku, Narodna banka Srbije očekuje rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 4,0% do 5,0%, što će doprineti nastavku konvergencije ka zemljama Evropske unije.

Međunarodno okruženje i dalje karakterišu brojni izazovi, pre svega tenzije na robnim tržištima, posebno energenata i drugih primarnih proizvoda, ali i nastavak logističkih problema, neravnoteža na tržištu rada i zastoja u snabdevanju, koji utiču na pojačane inflatorne pritiske u gotovo svim zemljama sveta. Zastoji u globalnim lancima snabdevanja i nestašice pojedinih inputa, pre svega u automobilskoj industriji, posebno se odražavaju na proizvodni sektor zone evra, našeg najvažnijeg ekonomskog partnera. Ipak, ohrabruje činjenica da su za zonu evra i zemlje u regionu, koje su takođe naši važni trgovinski partneri, poboljšani izgledi za privredni rast, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost. Iako se ne očekuje da Evropska centralna banka poveća kamatne stope u skorije vreme, ubrzanje rasta zone evra i viša inflacija od početka ove godine povećavaju očekivanja da bi ona u narednom periodu mogla da smanji obim kupovine finansijske aktive. Sistem federalnih rezervi doneo je takvu odluku početkom novembra, tako da je i po tom osnovu potrebna opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije će, kao i do sada, nastaviti pažljivo da prati kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju. Izvršni odbor je naglasio da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 17. novembra.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. decembra.

Izvor: sajt NBS