Прецизирање послова с правом на паушал, прилагођавање годишњег лимита од 6 милиона динара према делатностима и аутоматизација израда решења Пореске управе о висини пореза и доприноса, како би се смањила субјективна процена пореског инспектора, нова су решења измене система паушалног опорезивања, пише Блиц. Ово су само неке од измена које ће држава ускоро разматрати на предлог Националне алијансе за локални и економски развој (НАЛЕД).

У Србији према подацима Пореске управе тренутно има 116.769 паушалаца. Посматрано по делатностима, највише је паушалаца таксиста (12.458), затим следе правни послови (10.028), фризери (7.436), програмери (6.820) и консултанти (5.357). Паушалци најчешће бирају да им седиште њихових предузетничких радњи буде у Новом Саду, затим следе београдске општине Звездара, Нови Београд, Земун, Чукарица, Палилула, Вождовац, Стари град и Врачар, као и град Крагујевац.

Национална алијанса за локални и економски развој (НАЛЕД) припремила је и проследила предлоге, а које се односе на измену система паушалног опорезивања. Ово су кључни предлози за унапређење, на којима ће се како је то потврдио Бранислав Недимовић, председник Координационог тела Владе Србије за усмеравање активности на сузбијању сиве економије и министар пољопривреде, радити у другој половини године.

1. Аутоматизовати одлучивање о томе ко може да буде паушалац

Прецизирати које шифре делатности остварују право на паушално опорезивање и развити веб апликацију која би омогућила аутоматску проверу да ли је делатност паушално опорезива и на основу задатих параметара обрачунавала износ пореза и доприноса који ће предузетник плаћати у години оснивања.

2. Лимит од шест милиона динара прилагодити према делатностима

Размислити да ли све делатности које тренутно имају право да буду паушалци, треба и даље да имају то право, као и да ли постојећи лимит од шест милиона треба прилагођавати према делатностима. Ограничити да паушалац не може више од 80% прихода да остварује од једног клијента како би се избегла ситуација да уместо запошљавања радника, послодавци ангажују паушалце. Размислити да ли је потребно снизити лимит од 150.000 динара дневно за подизање готовине.

3. Аутоматизација израда решења, како би се смањила субјективна процена пореског инспектора

Аутоматизовати израду решења Пореске управе о висини пореза и доприноса како би се смањила субјективна процена пореског инспектора. За полазну основицу узимати просечну зараду за првих шест месеци у претходној години, затим прецизирати која шифра делатности потпада у коју паушалну групу. Такође потребно је ревидирати да ли су сви постојећи елементи за утврђивање висине пореза из Уредбе потребни.

За оне елементе за утврђивање висине паушалног пореза који су изражени у распонима, прецизирати интервале са образложењем који интервал важи у којим условима. Размислити да се приликом обрачуна полазне основице за обрачун пореза узме у обзир и просечна зарада у делатности за коју се паушалац определи. Омогућити аутоматизацију генерисања и достављања решења, електронским путем.

4. Уплата дажбина на један рачун, па онда прерасподела

Уплата пореза и доприноса се врши у целокупном износу на један рачун, а да се затим врши њихова расподела између Пореске управе, ПФЗО и ПИО фонда.

Увезати систем АПР-а и Пореске управе тако да се приликом подношења захтева за регистрацију у АПР, доставе и подаци које Пореска управа тражи у пореској пријави (разлози због којих није у могућности да води пословне књиге, површина пословног простора, број радника итд.), са могућношћу накнадног уношења недостајућих података (банка и број текућег рачуна).

По питању остварења права на здравствено и пензијско осигурање, омогућити да се уверења о статусу пореских обавеза могу генерисати електронским путем, као и да се упис стажа за паушалце врши на годишњем нивоу. Оно што је такође важно јесте и да пријава на здравствено осигурање може у потпуности да се врши електронским путем, као и да се систем РФЗО увеже са АПР-ом због размене података које РФЗО тражи, а АПР већ поседује.

5. Пореско растерећење за прву годину пословања

У случају да предузетници месечно приходују до 200 ЕУР, када је реч о фрееланцерима (или мини пословима), ослободити их у потпуности плаћања доприноса и пореза у првој години пословања или док не премаше тај износ.

Извор: сајт Блиц-а
Наслов: Редакција