Prosečne zarade isplaćene u februaru 2018. godine

Prosečna zarada (bruto) obračunata za februar 2018. godine iznosila je 66.084 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 47.819 dinara.

U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečna bruto zarada nominalno je veća za 5,6%, a realno za 4,0%, dok je prosečna neto zarada veća za 6,0% nominalno, a za 4,4% realno.

U odnosu na prethodni mesec, prosečna bruto i neto zarada nominalno je manja za 4,5%, a realno za 4,8%.

Medijalna bruto zarada iznosila je 51.702 dinara, dok je medijalna neto zarada iznosila 37.610 dinara.

Prosečna neto zarada za februar 2018. godine iznosila je 404 evra, dok je za februar 2017. iznosila 364 evra^[1].

Prosečne zarade, februar 2018. godine

                                                                                                                                                RSD

2. Indeksi zarada[2]

^[1] Prosečni mesečni kurs evra preuzet je sa sajta NBS.

^[2] Da bi se obezbedila uporedivost podataka prilikom računanja indeksa, podaci za 2017. godinu dobijeni su iz istog izvora i na isti način kao i podaci za 2018. godinu.

Metodološka objašnjenja

1. Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent – FTE).

2. Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD, sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD, sa obračunatim zaradama.

3. Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

– zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;

– naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Saopštenje RZS broj 102 od 25. 4. 2018.