Закон о слободи окупљања је непотпун и недовршен што се највише видело током предизборне кампање у којој су политичке странке често без пријаве организовале скупове, рекао је 3. августа Милан Филиповић из Комитета правника за људска права (YУЦОМ). Он је рекао и да јавни скупови које организују државни органи не подлежу обавезној пријави, али да је то у предизборној кампањи било злоупотребљено како би се промовисале политичке странаке. На представљању истраживања „Слободни избори кроз слободу окупљања“ речено је и да би због поглавља 23 у преговорима са ЕУ Србија морала да докаже да се закон о јавним окупљањима поштује.

 Он је на представљању резултата истраживања „Слободни избори кроз слободу окупљања“ казао је да је брзим усвајањем Закона законодавац пропустио прилику да уреди једну тако важну област.

Мониторинг спровођена закона обављен је у неколико градова у Србији током предизборне кампање и то у Београду, Зрењанину, Ужицу, Ваљеву, Нишу, Неготину, Бујановцу и Новом Пазару.

 „За закон нису донети одговрајући подзаконски акти. А у периоду предизборне кампање слобода окупљања је била главни инструмент политичких партија, синдиката и грађана“, рекао је Филиповић.

 Он је додао да обилазак школа од стране званичника није спорно, али јесте организовање скупова испред школа, било да је реч о пријављеним или непријављеним скуповима.

 „Полиција је мола да реагује и спречи те скупове, али је реакција надлежних органа изостала, иако су учесници носили страначка обележја. То је кажњиво и према Закону о основном образовању и васпитању“, рекао је Филиповић.

 У периоду од 4. марта до 24. априла, рекао је Филиповић, било је пријављено укупно 3.822 јавна окупљања, од којих многи нису били пријављени надлежним органима.

 „Јавни скупови које организују државни органи не подлежу обавезној пријави, а то, је у предизборној кампањи било злоупотребљено јер су то у суштини била јавна окупљања у циљу промоције политичких странака“, рекао је Филиповић.

 Начелница одељења за права лица лишена слободе и контролу примене полицијских овлашћења Канцеларије Заштитника грађана Маја Јовић изјавила је да Заштитник грађана у 2016. години није примио ни једну притужбу која се односила на слободу окупљања.

 Према њеним речима, једино што је Заштитник констатовао јесте пропуст Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије крајем октобра 2015, године, које није имало припремљен предлог закона о слободи окупљања, а да је почетком 2016. године нацрт закона већ био припремљан за скупштинску процедуру.

 „Заштитник је у јануару упутио мишљење Скупштини Србије на предлог закона, јер у њему нису уклоњени недостаци и то у погледу одедаба које се односе на основу ограничења слободе окупљања, делотворност прописаних правних средстава за зашиту слободе окупљања и прописане новчане казне које представљају непропорционално средство деловања и могу да одврате грађане од остваривања тог свог права на слободу окупљања“, рекла је Јовић.

 Она је додала и да је заштитник грађана пратио актуелна окупљања поводом догађаја у Савамали и да је похвалио поступање полиције у чијем раду нису примећене никакве незаконитости и неправилности.

 Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права YУЦОМ рекао је да би због поглавља 23 Србија морала да докаже да се закон о јавним окупљањима поштује.

 Према његовим речима, приликом доношења Закона, који је усвојен непосредно пре избора у априлу, нису уважене све примедбе на нацрт закона које је дало цивилно друштво.

 „Акценат је стављен на дискриминацију и то да се скупови због неких разлога забрањују. Потребно је радити доста тога на обуци оних који примењују сам закон, пре свега МУП-а“, рекао је Антонијевић.

 На скупу су говорили и Милан Крстев из одбора за људска права з Ниша и Алиса Халак из Центра за развој цивилног друштва из Зрењанина, који су наводили примере у којима се закон није поштовао током предизборне кампање.

 

Извор: Бета, Euroactiv