Предлог Кривичног законика, који ће се јесенас наћи пред посланицима, уводи најмање петнаестак нових кривичних дела. Највећи број је у привреди, али ту су и новине везане за родно засновано и породично насиље.
Као нова дела уводе се и нека крајње “егзотична”, некарактеристична за наше поднебље, као што је сакаћење полног органа (само женско сунећење, не и мушко), али и нека која јавност већ дуго тражи, као што су прогањање, сексуално узнемиравање и принудно закључење брака.
У складу са Истанбулском конвенцијом, по речима проф. др Милана Шкулића, члана радне групе за израду КЗ, нови законик предвиђа и додатну заштиту жена и деце. Тако ће убудуће недозвољене полне радње над дететом бити теже санкционисане него над одраслом особом. Такође, да би се нешто третирало као силовање неће бити неопходна принуда (употреба претње или силе), већ је довољно да се обљуба десила без пристанка жртве.
Садашњи нацрт КЗ предвиђа и 33 кривична дела против привреде, док их према актуелном Кривичном законику има 25. Предлог је да буду измењена и кривична дела издавања чека и коришћења платних картица без покрића, односно да кривицом не буде обухваћено коришћење дебитне картице без покрића, јер банкама стоје на располагању техничке и организационе могућности којима то могу да спрече.
Као посебна дела прописују се проневере и давање и примање мита у привредном пословању, затим превара у обављању привредне делатности, злоупотреба заступања у обављању привредне делатности и злоупотреба у поступку приватизације. Нека од ових дела позната су одраније, али у пракси готово да нису примењивана, док је ово последње сасвим ново.
Чека нас и ново кривично дело чији је циљ да се обезбеди санкција за кршење забране коју садрже одређене мере безбедности (на пример, ако неко прекрши забрану приласка).
КЗ предвиђа и измене када је у питању условни отпуст. Наиме, у пракси је примећено да је проценат условно отпуштених у поређењу са другим европским земљама, па и бившом СФРЈ, знатно нижи. Ни последње измене КЗ из 2012, којима је био циљ да се код већине кривичних дела уведе обавезан условни отпуст, нису ништа промениле.
Томе је највише допринела важећа одредба по којој се мора утврдити да ли је у односу на условно осуђеног постигнута сврха кажњавања. Убудуће, за условни отпуст, осим две трећине издржане казне, биће довољно да се осуђени добро владао за време издржавања, па се може очекивати да за време отпуста неће извршити ново кривично дело.
Проф. Шкулић каже да је раније постојала могућност да осуђени, под одређеним околностима, буде условно пуштен и после истека половине казне. На пример, код дела почињених из нехата. С обзиром на то да је наша казнена политика много строжа него пре, а да су затвори пребукирани, он сматра да не би било лоше још једном размислити о враћању те опције.
Измене КЗ ићи ће пред посланике заједно са Законом о борби против породичног насиља и Законом о организацији државних органа у сузбијању организованог криминала и корупције, који предвиђа финансијске форензичаре и профилисане тужиоце.
Извор: сајт Новости
