Agencija za privredne registre objavila je
Saopštenje o poslovanju ekonomskih celina u privredi u Republici Srbiji u 2016.
godini. Osnov za izradu saopštenja predstavljaju podaci iz konsolidovanih
godišnjih finansijskih izveštaja za 2016. i 2015. godinu, koje su matična pravna
lica dostavila Agenciji u skladu sa računovodstvenim propisima.

U 2016. godini u domaćoj privredi poslovale
su 643 ekonomske celine, pri čemu su konsolidovani finansijski izveštaji
obrađeni za 631 ekonomsku celinu, u okviru kojih su matična pravna lica
kontrolisala ukupno 1.839 zavisnih i pridruženih pravnih lica. I u 2016. godini
nastavljena je tendencija smanjenja broja entiteta, te je broj ekonomskih celina
manji za 17, a za 76 je smanjen broj zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Istovremeno, manji je i broj zaposlenih za 5.091, tako da su zapošljavale ukupno
299.617 radnika.

Sa najvećim brojem povezanih pravnih lica u
2016. godini ističu se četiri ekonomske celine: DELTA HOLDING DOO BEOGRAD, MK
GROUP DOO BEOGRAD, INDUSTRIJA MESA MATIJEVIĆ DOO NOVI SAD i I&F McCANN
GRUPA DOO BEOGRAD, koje su obuhvatale po 29 zavisnih pravnih lica. Pored njih,
prema broju zavisnih pravnih lica izdvajaju se i MPZ-AGRAR DOO BEOGRAD  (26), MK HOLDING DOO BEOGRAD (24), KOEFIK DOO
BEOGRAD (22), odnosno ENERGOPROJEKT HOLDING DOO BEOGRAD sa 21 zavisnim pravnim
licem.

Oporavak srpske privrede u 2016. godini
uticao je i na poslovanje ekonomskih celina. Obim poslovnih aktivnosti veći je
za 5,2% uz ostvarene ukupne prihode u visini od 3.440,3 mlrd dinara, kao i
pozitivan neto rezultat u iznosu od 120,5 mlrd dinara, koji je dvostruko uvećan
u odnosu na prethodnu godinu. Profitabilno je poslovalo 499 ekonomskih celina,
a neto gubitak je zabeležen kod 132 celine.

Poslovna imovina kojom su raspolagale
ekonomske celine na kraju 2016. godine je ukupne vrednosti 4.906,9 mlrd dinara.
Struktura njihovih izvora finansiranja je poboljšana, imajući u vidu da kapital od
2.413,1 mlrd dinara beleži godišnji rast za 7,2%, a da su ukupne obaveze u
iznosu od 2.835,7 mlrd dinara opale za 8,8%. Ukupni gubici ekonomskih celina su
značajno smanjeni (15,1%) i iskazani su u visini od 1.050,6 mlrd dinara.

Najveća ekonomska celina u privredi
Republike Srbije – JP EPS BEOGRAD je već drugu godinu zaredom vodeća u
generisanju poslovnih prihoda, a dugi niz godina glavni nosilac ukupnih
finansijskih resursa domaće privrede i celina koja zapošljava najveći broj
radnika. JP EPS BEOGRAD je ostvarila najveće poslovne prihode u iznosu od 226,2
mlrd dinara, poslujući profitabilno drugu godinu zaredom, sa neto dobitkom od
5,9 mlrd dinara. Na kraju 2016. godine raspolagala je poslovnom imovinom vrednosti
1.190,9 mlrd dinara i kapitalom od 866,3 mlrd dinara. Međutim, ona iskazuje i
visoke i ukupne gubitke, koji iznose 112,7 mlrd dinara. Celina je zapošljavala
29.799 radnika, što je 2.151 radnik manje u poređenju sa prethodnom godinom.

NIS AD NOVI SAD je ekonomska celina koja se
godinama unazad ističe prema iskazanim rezultatima, te je i u poslovnoj 2016.
godini ostvarila najveći iznos neto dobitka u visini od 15,0 mlrd dinara. Grupa
u znatnoj meri utiče na poslovanje cele privrede, s obzirom da je visoko
pozicionirana i prema visini ostvarenih poslovnih prihoda koji iznose 192,1
mlrd dinara, vrednosti poslovne imovine od 374,3 mlrd dinara i kapitala od
201,5 mlrd dinara. U okviru ove grupe poslovalo je 13 zavisnih pravnih lica, a
zapošljavala je ukupno 11.014 radnika, odnosno 112 radnika više u odnosu na
prethodnu godinu.

Ekonomska celina TELEKOM SRBIJA AD BEOGRAD,
koja je u prethodnoj godini bila najprofitabilnija, i u 2016. godini je
zabeležila visoke pozitivne rezultate, ostvarivši neto dobitak u iznosu od 15,0
mlrd dinara, kao i poslovne prihode u iznosu od 121,7 mlrd dinara. Istovremeno,
angažovala je i velike finansijske kapacitete na nivou svih ekonomskih celina,
te poslovna imovina iznosi 261,4 mlrd dinara, a kapital 168,2 mlrd dinara.
Matično društvo za telekomunikacije kontrolisalo je ukupno devet zavisnih
pravnih lica, a na nivou grupe bio je zaposlen 12.401 radnik.

Prema iskazanim pozitivnim rezultatima,
izdvaja se i ekonomska celina TELENOR DOO BEOGRAD, koja je uz nepromenjeni obim
poslovnih aktivnosti, realizovala neto dobitak od 8,9 mlrd dinara. Celina je
poslovala sa nešto smanjenim finansijskim kapacitetima, tako da poslovna imovina
iznosi 49,4 mlrd dinara, a kapital 34,0 mlrd dinara. Posmatrana ekonomska
celina konsolidovala je dva zavisna pravna lica i zapošljavala je 901 radnika.

Intenzivan rast profitabilnosti nastavljen
je i na nivou grupe SUNOKO DOO NOVI SAD, koja je iskazala neto dobitak veći za
54,1%, u iznosu od 6,7 mlrd dinara. Pri tome, poslovni prihodi su zabeležili
još izraženiji rast od čak 81,1% i iznosili 27,1 mlrd dinara. Veoma visok rast
dobitka (366,2%) evidentiran je i kod AD IMLEK BEOGRAD – PADINSKA SKELA, kao i
celina TARKETT DOO BAČKA PALANKA i BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD DOO BEOGRAD,
koje su ostvarile rast neto dobitka od 232,7% odnosno 185,3% (dobitak iznosi
2,8 mlrd dinara, 3,8 mlrd dinara i 4,7 mlrd dinara respektivno).

Grupa FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC
i dalje je među vodećim celinama prema obimu ukupne poslovne aktivnosti, s
obzirom da poslovni prihodi iznose 132,6 mlrd. U grupaciji ekonomskih celina sa
visokim poslovnim prihodima ističe se i DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, sa ovim
prihodima u iznosu od 92,4 mlrd dinara. Takođe, ekonomska celina NELT CO. DOO
BEOGRAD je značajno uvećala obim poslovnih aktivnosti (za 39,5%) ostvarivši
85,4 mlrd dinara poslovnih prihoda, kao i 1,7 mlrd dinara neto dobitka, koji je
2,2 puta veći od prošlogodišnjeg.

Prema iskazanim negativnim rezultatima
poslovanja izdvaja se ekonomska celina MOLSON COORS SER DOO APATIN, sa najvećim
neto gubitkom u iznosu od 15,1 mlrd dinara, skoro dvostruko većim u odnosu na
2015. godinu. Ova ekonomska celina beleži i veliki iznos ukupnih gubitaka od
85,9 mlrd dinara, koji su skoro za petinu veći u odnosu na prošlogodišnje, a u
njima sa 25,0 mlrd dinara učestvuje gubitak iznad visine kapitala. Poslovanje je
obavljala sa 731 radnikom.

U samom vrhu, prema visini neto gubitka
koji iskazuje godinama unazad, je i ekonomska celina RTB BOR GRUPA-RTB BOR DOO
BOR, s tim da je gubitak od 5,2 mlrd dinara manji 2,6 puta od prošlogodišnjeg.
Kumulirani gubici su na kraju 2016. godine iznosili 111,9 mlrd dinara, pri čemu
se 65,2 mlrd dinara odnosilo na gubitak iznad visine kapitala. Broj zaposlenih
na nivou grupe manji je za 137 radnika, tako da je bilo ukupno 4.859 zaposlenih.

Među ekonomskim celinama sa visokim
negativnim rezultatima izdvaja se VICTORIA GROUP AD BEOGRAD, sa izraženim
rastom neto gubitka u 2016. godini, koji je više neto trostruko veći od
prošlogodišnjeg i iznosi 4,8 mlrd dinara. Istovremeno, grupa je kumulirala
gubitak u iznosu od 11,3 mlrd dinara, veći za 74,8% u poređenju sa prethodnom
godinom, što se odrazilo na smanjenje kapitala skoro za tri petine.

U velike gubitaše srpske privrede svrstana
je i grupa SWISSLION GROUP DOO NOVI SAD sa 3,5 mlrd neto gubitka, za razliku od
prethodne godine kada je profitabilno poslovala.

Sa najvećim ukupnim gubitkom u domaćoj
privredi u 2016. godini, kao i u prethodnom periodu, poslovala je grupa JP
SRBIJAGAS NOVI SAD, iskazavši 126,3 mlrd dinara kumuliranog gubitka, pri čemu
nešto manje od polovine čini gubitak iznad visine kapitala (55,6 mlrd dinara).
Grupa se izdvaja i prema velikoj vrednosti poslovne imovine od 147,8 mlrd
dinara i prema visokim poslovnim prihodima od 66,0 mlrd dinara. Iskazala je
neto dobitak u visini od 1,7 mlrd dinara, za razliku od prethodne godine kada
je poslovala sa gubitkom (0,4 mlrd dinara). Grupa je zapošljavala 230 više u
poređenju sa prethodnom godinom, odnosno ukupno 3.133 radnika.

Ekonomska celina ŽELEZNICE SRBIJE AD
BEOGRAD izdvaja se prema visini ukupnih gubitaka, koji u potpunosti potiču iz
ranijeg perioda i iznose 60,2 mlrd, pri čemu se na gubitak iznad visine
kapitala odnosi 48,1 mlrd dinara. Celina je nakon prošlogodišnjeg negativnog
poslovanja (3,2 mlrd dinara), iskazala 3,9 mlrd dinara neto dobitka, te se
istovremeno ističe i prema visokom pozitivnom neto rezultatu.

Saopštenje o poslovanju ekonomskih celina u
privredi u Republici Srbiji u 2016. godini objavljeno je u odeljku Finansijski
izveštaji – Makroekonomske informacije / Makroekonomska saopštenja.

< <