У Скупштини Србије усвојени су закони из области одбране, међу којима су Закон о војном образовању, Закон о Безбедносно-информативној агенцији, као и Закон о изменама и допунама Закона о војној, радној и материјалној обавези.

На Предлог закона о војном образовању укупно је било поднето 653 амандмана о којима су посланици расправљали четири радна дана, а на цео сет закона у области одбране било је поднето укупно 1.600 амандмана.

Циљ Закона о војном образовању је да се постигне усаглашавање организације и рада војношколских установа са прописима о образовању у Републици Србији уз нормативно уређење специфичности војног образовања.

Школовање, у смислу тог закона, подразумева средње образовање и васпитање и високо образовање које реализују војношколске установе.

Закон о Безбедносно-информативној агенцији допуњен је тачком да ће акт о унутрашњем уређењу и системтизацији радних места убудуће доносити директор Агенције, уз претходну сагласност Владе Србије.

Према усвојеном Закону, за попуњавање радних места у Агенцији није обавезан конкурс, а о заснивању радног односа решењем одлучује директор.

Рад припадника БИА оцењиваће се једном годишње, а поступак, мерила и начин оцењивања припадника БИА уређиваће се актом који доноси директор Агенције.

Посланици су усвојили и Закон о изменама и допунама Закона о одбрани, којим је утврђено да су одбрамбени интереси Војске Србије заштита суверености, независности и територијалне целовитости Републике Србије; заштита безбедности државе и њених грађана, очување мира и безбедности у региону и свету, војна неутралност и сарадња и партнерство са државама и међународним организацијама у области безбедности и одбране.

На Предлог закона о војном образовању укупно је било поднето 653 амандмана о којима су посланици расправљали четири радна дана, а на цео сет закона у области одбране било је поднето укупно 1.600 амандмана.

Циљ Закона о војном образовању је да се постигне усаглашавање организације и рада војношколских установа са прописима о образовању у Републици Србији уз нормативно уређење специфичности војног образовања.

Школовање, у смислу тог закона, подразумева средње образовање и васпитање и високо образовање које реализују војношколске установе.

Закон о Безбедносно-информативној агенцији допуњен је тачком да ће акт о унутрашњем уређењу и системтизацији радних места убудуће доносити директор Агенције, уз претходну сагласност Владе Србије.

Према усвојеном Закону, за попуњавање радних места у Агенцији није обавезан конкурс, а о заснивању радног односа решењем одлучује директор.

Рад припадника БИА оцењиваће се једном годишње, а поступак, мерила и начин оцењивања припадника БИА уређиваће се актом који доноси директор Агенције.

Посланици су усвојили и Закон о изменама и допунама Закона о одбрани, којим је утврђено да су одбрамбени интереси Војске Србије заштита суверености, независности и територијалне целовитости Републике Србије; заштита безбедности државе и њених грађана, очување мира и безбедности у региону и свету, војна неутралност и сарадња и партнерство са државама и међународним организацијама у области безбедности и одбране.

Усвојен је и Закон о изменама и допунама Закона о Војсци Србије у којем је једна од промена та да ако се формацијско место не може попунити официром или подофициром, на то место може се поставити, уз његову сагласност, цивилно лице, под условом да има одговарајуће образовање.

Законом је регулисано да за време ратног стања официру или подофициру престаје професионална служба када наврши 60 година живота и 40 година стажа или када наврши 65 година живота.

Професионалном војнику, без обзира на остварен стаж, престаје професионална војна служба када наврши 55 година живота.

На предлог Генералштаба, а по одлуци министра одбране, професионалном војнику који наврши 55 година живота старосна граница може се продужити до навршених 60 година живота.

Омогућено страно улагање у одбрамбену индустрију

Усвојеним Законом о производњи и промету наоружања и војне опреме омогућено је страно улагање у одбрамбену индустрију до 49 одсто, односно докапитализација, а страно улагање мора бити усклађено са одбрамбеним, безбедносним и спољнополитичким интересима Републике Србије.

Производња наоружања и војне опреме за потребе извоза вршиће се на основу планова производње за потребе извоза и уговора закљученог између произвођача наоружања и војне опреме и страног купца.

Четврта седница Првог редовног заседања у 2018. години на којој је разматран сет закона у области одбране почела је утврђивањем дневног реда 24. априла, а начелну расправу посланици су завршили 27. априла, када су усвојили и предлоге одлука који се односе на учешће припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама у овој години.

Предлогом годишњег плана употребе ВС и других снага одбране у мултинационалним операцијама у 2018. години није планирано значајно повећање постојећег ангажовања ВС ван граница Србије.

Планирано је да се у 2018. години настави ангажовање у пет мировних мисија које се врше под командом УН и то у Конгу, на Кипру, у Либану, те на Блиском истоку и Централоној Афричкој Републици, као и четири мултинационалне операције под командом ЕУ: две у Сомалији, једна у Централноафричкој Републици и једна у Малију.

Усвојени Предлог садржи и операцију ЕУ за управљање кризама у којој Војска Србије до сада није учествовала, а то је операција у Медитерану, која има за циљ ублажавање последица и решавање мигрантске кризе у Европи.

Планирано је ангажовање припадника ВС на истом нивоу као што је било протекле године, а Србија тренутно учествује са 328 припадника од чега су 38 припаднице женског пола, у пет мировних операција ангажовано је 306 припадника, а у четири мировне операције под контролом ЕУ укупно 22 припадника.

У оквиру сета закона у области одбране, посланици су потврдили и Меморандум о разумевању између Владе Србије и Владе Израeла у вези са војном, одбрамбеном и одбрамбено-индустријском сарадњом, Меморандум о разумевању између Владе Србије и Владе Грчке о срадњи у оквиру Атинског мултинационалног стратешко-поморског координационог центра.

Такође, потврђен је и Меморандум између Владе Србије и Владе Републике Српске о сарадњи у области ваздухопловства, те Споразум између Владе Србије и Владе Румуније о сарадњи у области одбране.

 

Извор: сајт РТС-а