Mnogi vlasnici polovnjaka uvezenih nakon marta 2014, od jula sledeće godine, kada će početi puna primena novih propisa o ispitivanju izduvnih gasova, mogu da se nađu u ozbiljnom problemu zbog nelogičnosti u propisima.

Preciznije, reč je o kolima prvi put registrovanim u Srbiji nakon 1. marta 2014. godine, a ne prvi put registrovanim nakon tog datuma u Nemačkoj ili Švajcarskoj.

Ponavljamo, prvi put u Srbiji – ne prvi put u Nemačkoj.

Šta je konkretno problem?

Problem je u tome što ti automobili moraju da ispune oštrije ekološke standarde nego oni koji su prvi put registrovani u Srbiji pre 1. marta 2014. godine.

To znači da za dva identična automobila, sa istim motorom i istog godišta važe različiti propisi po pitanju ispitivanja izduvnih gasova na tehničkom pregledu ukoliko je jedan prvi put registrovan u Srbiji pre 2014, a drugi nakon toga.

Preciznije – „granica“ je 1. mart 2014. godine.

Na udaru i dizelaši i benzinci

Ova problematika pogađa sve automobile, bez obzira na vrstu goriva.

Ne pomaže ni ugradnja „plina“ ili „metana“, pošto auto mora da prođe testiranje na osnovno gorivo.

Naglašavamo da se sva ispitivanja obavljaju pri radnoj temperaturi motora.

Dizelaši

Jedna od provera izduvnih gasova je merenje „dimnosti“ – to je, narodski rečeno, merenje koliko auto dimi.

Međutim – bez obzira na Euro standard, snagu, kubikažu ili godište, ako je auto prvi put registrovan u Srbiji nakon 1. marta 2014. godine – granica na ovom ispitivanju je 1,5 m-1.

Nekim dizelašima, onim starijim naravno, ovo će možda napraviti problem na tehničkom pregledu, a novijima uglavnom neće.

U suštini, osnovno pravilo je da dizelaši ne smeju da imaju dimnost veću od onoga što je propisao proizvođač ili što je „deklarisano jednoobraznim tehničkim uslovima“ (nije važno šta je to).

To je jasno.

Međutim, ako ti podaci nisu poznati, odnosno ako tehnički pregled nema pristup nekoj bazi sa tim podacima, primenjuju se ograničenja u zavisnosti od snage motora:

1) vozila snage do 73,5 kW (100 KS), vrednost apsorpcije svetlosti ne sme biti veća od 3,22 m-1

2) vozila snage preko 73,5 kW (100 KS), vrednost apsorpcije svetlosti ne sme biti veća od 2,44 m-1

Euro standardi se uopšte ne gledaju. Nije važno ni kada je auto proizveden.

Stoga ista pravila po pitanju merenja dimnosti važe za Euro 3 auto iz 2002. i za Euro 6 auto iz 2017. godine ako su uvezeni nakon marta 2014. godine.

Inače, merenje dimnosti se obavlja tako što se uzima prosek najmanje tri merenja, pri čemu se motor svaki put dovede do najvišeg dozvoljenog broja obrtaja.

Benzinci

Kod benzinaca je situacija nešto komplikovanija, ali pokušaćemo da objasnimo što jednostavnije.

Generalno (svi) automobili prvi put registrovani u Srbiji  do 1.  marta 2014. moraju da izbacuju manje od 4,5% ugljen-monoksida u leru (u praznom hodu).

Vozila sa karburatorom prvi put registrovana u Srbiji  nakon 1.  marta 2014. moraju da imaju manje od 3,5% ugljen-monoksida u leru.

Svi ostali benzinci (bez karburatora), koji su prvi put registrovani u Srbiji nakon 1. marta 2014, moraju da zadovoljavaju od proizvođača propisane (fabričke) vrednosti ugljen-monoksida i koeficijent viška vazduha (λ) u leru, kao i vrednosti pri propisanom povišenom broju obrtaja.

To je jasno – ali problem se javlja ukoliko te vrednosti, tj. podaci nisu poznati. Rešenje?

Ukoliko fabrički podaci nisu poznati:

  • u leru sadržaj ugljen-monoksida mora biti manji od 0,3%
  • pri 2.000 obrtaja sadržaj ugljen-monoksida mora biti manji od 0,2%

Koeficijent viška vazduha (λ) mora da bude u opsegu 0,97 do 1,03.

Dakle, isto kao kod dizelaša, nisu važni ni Euro standard, ni starost.

Tako dolazimo u situaciju da ukoliko imamo određeni model za koji nisu poznati podaci – prvi je uvezen pre marta 2014, a drugi posle:

  • za prvog važi granica emisije ugljen-monoksida od 4,5%
  • za drugog važi granica emisije ugljen-monoksida od 0,3%
Od kada kreću problemi za one „prekasno“ uvezene?

Od jula 2021. godine tehnički pregled neće moći da prođu vozila koja ne ispunjavaju propise kada je reč o emisiji izduvnih gasova.

Zaključak

Ukoliko ovi propisi ostanu na snazi, pa još ako tehničkim pregledima ne bude dostupna baza sa podacima, mnogi vlasnici automobila naći će se u nezgodnoj situaciji.

I ne samo to, zbog ovih nelogičnosti u zakonu, mnogi vlasnici automobila su dovedeni u neravnopravan položaj, jer za identičan automobil neki će lako proći tehnički pregled, a neki možda neće.

Izvor: sajt Polovni automobili, autor, Dragan Romčević