Iz intervjua ministra finansija Siniše Malog:

1. Koje reformske procese smatrate ključnim za održavanje fiskalne stabilnosti i podsticanje privrednog rasta?

Naš prioritet u narednom periodu upravo i jeste očuvanje fiskalne
stabilnosti, a uz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu
rast, kao što je povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog
opterećenja. Sa stanovišta fiskalne politike, to su i stubovi nedavno
odobrenog aranžamana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Naravno, kada govorimo o održavanju fiskalne stabilnosti, moramo govoriti
i o platama i penzijama. Mere privremenog smanjenja penzija će biti
ukinute, i do kraja godine nas očekuje povećanje penzija. Kao što znate,
očekuje nas i povećanje plata u javnom sektoru. Prostora za povećanje
plata i penzija ima, ali to povećanje mora da bude na održivom nivou.
Orijentacija fiskalne politike u srednjem roku jeste održavanje niskog
deficita, dalje smanjenje javnog duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u
cilju podrške privrednom rastu.
Mere fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem
privrede, pre svega kroz smanjenje poreskog opterećenja rada, podstiče se
rast i otvaranje novih radnih mesta. S druge strane, fiskalni prostor
omogućio je veću alokaciju sredstava za javnu infrastrukturu. Kako bi se
na najbolji način poboljšao kvalitet i kvantitet javne infrastrukture,
radimo na daljem poboljšanju sistema upravljanja javnim investicijama.

2. Na koji način ćete adresirati problem nedovoljnog udela javnih
investicija u BDP i nedovoljno efikasnog upravljanja velikim
infrastrukturnim projektima?

S obzirom na to da smo u prethodnom periodu, sprovedenom fiskalnom
konsolidacijom, stvorili prostor za finansiranje novih projekata, danas
imamo sredstva za kapitalne investicije. U tom smislu nadležne
institucije sprovode neophodne korake na povećanju nivoa javnih ulaganja,
kako u putnu i železničku infrastrukturu, tako i u zdravstvo i školstvo,
lokalnu komunalnu infrastrukturu…
Do sada su već napravljeni određeni koraci. Svi kapitalni projekti,
nezavisno od izvora finansiranja uključeni su u budžet od 2017. godine,
usvojena je Uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju
sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata sredinom
2017. godine. Usvojen je i Zakon o planskom sistemu koji uspostavlja
nacionalni okvir za planiranje. Kako bi eleminisali strukturne slabosti u
implementaciji, u narednom periodu nas očekuje donošenje detaljnog
pravilnika o predlaganju i selekciji projekata, te uspostavljanje prakse
objavljivanja sažetaka studija izvodljivosti za velike infrastrukturne
projekte. Biće osnovana i Komisija za kapitalne investicije. Sve to
pomoći će nam da brzo i efikasno sprovodimo velike infrastrukturne
projekte, što je od odlučujućeg značaja za razvoj zemlje.

3. Koje promene u poreskom sistemu predviđate, a mogle bi podsticajno delovati na privredu?

U narednom periodu planiramo niz mera kojima ćemo unaprediti prava
poreskih obveznika, kao i posebne mere za podsticanje privredne
aktivnosti. Koristeći raspoloživi fiskalni prostor, razmotrićemo izmene
poreske politike kako bi se kroz efektivan, ujednačen i efikasan poreski
sistem dala podrška privrednom rastu.
U tom smislu, posebno bih izdvojio da planiramo smanjenje roka za povraćaj
PDV-a, čime će se unaprediti likvidnost privrede. Zakonski rok za
povraćaj PDV-a je 45 dana, ali smatramo da nema razloga da privrednici
toliko čekaju ako imaju uredne papire. Privrednicima bi puno značilo da
taj novac dobiju što pre zbog likvidnosti.
U narednom periodu planiramo i umanjenje fiskalnog opterećenja zarada, kao i
donošenje posebnog paketa poreskih podsticaja za inovativne aktivnosti.
Planiramo i osavremenjavanje pojedinih rešenja u pogledu oporezivanja dobiti
privrednih društava, posebno u pogledu obračuna poreske amortizacije.
Tako]e, u planu je i propisivanje posebnog režima oporezivanja dohotka
građana koji pružaju ugostiteljske usluge u objektima domaće radinosti i
seoskog turističkog domaćinstva, kao i ukidanje odredaba poreskih zakona
koje bespotrebno deluju destimulativno na poreske obveznike ili im
stvaraju neopravdane administrativne teškoće.
Kao što možete da vidite, u planu nam je čitav niz mera koji će
stimulativno delovati na privredu i olakšati rad privrednicima. Naravno,
prilikom definitivnog uobičavanja ovih mera vodićemo računa da njihova
primena ne ugrozi dosad postignute rezultate u pogledu fiskalne
konsolidacije.

4. Koje mere iz domena poreske politike smatrate najefikasnijim za smanjenje udela sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja?

Smanjenje fiskalnog opterećenja zarada svakako destimuliše sivu ekonomiju.
Takođe, sve mere koje povećavaju efikasnost kontrole poreskih obveznika
zasigurno će pozitivno delovati na suzbijanje sive ekonomije. U tom
pogledu, uz ostale mere kojima se unapređuje kapacitet Poreske uprave u
vezi sa sprovođenjem efikasne poreske kontrole, posebno bih izdvojio
aktivnosti na izmenama Zakona o fiskalnim kasama koje podrazumevaju
korišćenje savremenih tehničkih rešenja koja omogućuju praćenje prometa
poreskih obveznika u realnom vremenu. Planiranim rešenjima omogućiće se
poreskim obveznicima da jednostavnije administriraju svoje obaveze, a
Poreskoj upravi da na optimalniji način obavlja poresku kontrolu.

5. Koje promene u funkcionisanju Poreske uprave, u tom kontekstu, planirate?

Promene će se dešavati na nekoliko različitih nivoa. Oformili smo radnu
grupu koja će se upravo baviti transformacijom i modernizacijom Poreske
uprave, i koja će se sastajati jednom nedeljno. Ovo nam je jedan od
najvećih prioriteta i ja ću se lično baviti svim aspektima ove
transformacije. Poreska uprava mora da bude održiva i efikasna, i želimo
da napravimo sistem koji će moći dobro da funkcioniše decenijama koje
su ispred nas. Proteklih godina su već napravljeni neki konkretni
rezultati, pa je tako smanjen broj organizacionih jedinica sa 178 na 78,
sve poreske prijave mogu da se vrše u elektronskom obliku, osnovan je
Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima… Ipak, ima još dosta
posla, neophodno je dalje smanjivati broj organizacionih jedinica,
nadograditi postojeće softvere, integrisati ih. Time ćemo se baviti sve
dok ne napravimo dobar, efikasan i održiv sistem.

6. Koje mere vidite kao najefikasnije da bi se smanjila neizvesnost u
tumačenju propisa posebno u radu Ministarstva i Poreske uprave?

Smatram da ne postoji značajne razlike u pogledu stepena neizvesnosti
tumačenja, odnosno primene poreskih propisa, u odnosu na druge propise.
Međutim, to ne utiče na neophodnost preduzimanja mera na unapređenju
transparentnosti primene poreskih propisa.
To se u osnovi može postići identifikovanjem nejasnih rešenja u poreskim
propisima i njihovim preciziranjem, odnosno uklanjanjem. U ovom pogledu od
posebnog značaja nam je interakcija sa poreskim obveznicima kojima
ovakve odredbe prouzrokuju praktične probleme, tako da su nam dragocene
inicijative i mišljenja koja od njih dobijamo. Naravno, kako se i očekuje,
poslovna zajednica je najaktivnija u ovom kontekstu.
Radimo i na daljem unapređenju saradnje između Poreske uprave u čijoj
nadležnosti je neposredna kontrola poreskih obveznika i sektora unutar
Ministarstva finansija u čijoj nadležnosti su davanje mišljenja o primeni
poreskih propisa i vođenje drugostepenog postupka. Ova saradnja i sada
dobro funkcioniše, ali smatram da uvek postoji prostor da se dalje
unapredi, posebno u kontekstu planiranih aktivnosti na reformi Poreske
uprave.

7. Dokle su stigle pripreme za utvrđivanje konačne liste parafiskalnih
nameta? Kada bi se mogao očekivati nacrt zakona o naknadama za korišćenje
javnih dobara?

Rad na izradi nacrta ovog Zakona je pri kraju, tako da uskoro očekujemo
konačan tekst. Verujem da će time biti postignut veliki pomak u pogledu
transparenosti naknada koja opterećuju privredu.

8. Kako u kontekstu promena politika ka stvaranju podsticajnog ambijenta
za poslovanje gledate na saradnju sa poslovnom zajednicom u pronalaženju
optimalnih rešenja?

Saradnja sa poslovnom zajednicom je veoma značajna i mi intenzivno radimo
na njenom daljem unapređenju. Svakodnevno osluškujemo potrebe privrede i
poslovne zajednice, kako bi im olakšali poslovanje. U tom smislu, svakako
je značajan i paket podsticajnih mera koje planiramo da donesemo, poput
smanjenja roka za povraćaj PDV-a, umanjenja fiskalnog opterećenja zarada,
podsticaja za početnike u poslovanju…
Želeo bih da napomenem i da je poslovna zajednica veoma aktivna sa
svojim predlozima i komentarima u svim fazama pripreme kako novih
propisa, tako i izmenama i dopunama postojećih zakonskih rešenja.

9. Koliko modeli dijaloga kao što su „Dijalog za promene“ i radna grupa
za Belu knjigu mogu da doprinesu formulisanju rešenja koja su efikasna i
sprovodljiva?

Komunikacija između poslovne zajednice i nosilaca javne vlasti koja se
ostvaruje u okviru „Dijaloga za promene“ i radne grupe za Belu knjigu je
dragocena za unapređenje normativnog okvira koji je od značaja za
privredu. Ova saradnja je u prošlosti već rezultirala u pozitivnim
pomacima na unapređenju poreskog sistema u Srbiji, ali smatram da se
najznačajniji rezultati tek očekuju.

 

Izvor: sajt Ministarstva finansija