Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljen silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.
SITUACIJA KADA UGOVOR O KUPOPRODAJI NIJE OVEREN
U situaciji kada se pretenduje na sticanje prava svojine putem održaja i poziva na zakonitu državinu stečenu pismenim ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti, kuće ili npr. poljoprivrednog zemljišta, kada je isplaćena kupoprodajna cena i tužilac kao kupac stupio u posed predmetne nepokretnosti, postavlja se pitanje da li se radi o zakonitoj državini ako ugovor o kupoprodaji nije overen u sudu u vreme kada je sudska overa bila zakonom propisani uslov i način za valjan promet nepokretnosti.
Ako je, prema Zakonu o prometu nepokretnosti važećem u vreme izvršene kupoprodaje nepokretnosti, ugovor o prenosu prava na nepokretnosti između fizičkih lica morao da se zaključi u pismenoj formi, a potpisi da se overe u sudu, tada ugovor koji nije sačinjen kako je navedeno ne bi proizvodio pravno dejstvo. Ukoliko ugovor nije konvalidiran, ne radi se o zakonitoj državini podobnoj za sticanje prava svojine putem održaja.
SITUACIJA KADA SE NEPOKRETNOST KORISTI U SVOJSTVU ZAKUPCA, PODSTANARA I SL.
U određenom broju slučajeva traženo je utvrđenje prava svojine putem održaja od strane lica koje je nepokretnost koristilo zajedno s vlasnikom nepokretnosti, najčešće daljim srodnikom koji nije zakonski naslednik titulara prava svojine. U takvoj situaciji ne radi se o zakonitoj državini i takvo korišćenje, odnosno posed nepokretnosti čak ni protekom zakonskog roka od 20 godina ne može da vodi sticanju svojine.
Vreme korišćenja nepokretnosti zajedno s vlasnikom nepokretnosti, a u svojstvu zakupca, podstanara, u svojstvu daljeg rođaka kome je vlasnik nepokretnosti dopustio da nepokretnost zajedno s njim koristi, kao i u svojstvu člana porodičnog domaćinstva vlasnika nepokretnosti, ne može da se računa u vremenski rok koji vodi sticanju prava svojine održajem jer nije ispunjen ni uslov zakonitosti ni uslov savesnosti.
Nije zakonit osnov državine ako je posed stečen ugovorom o zakupu, pogotovo ako je isti privremenog karaktera.
O tome govori najnovija odluka Apelacionog suda u Beogradu:
U konkretnom slučaju tužilac je državinu na predmetnim katastarskim parcelama stekao po osnovu ugovora o zakupu koji je u svojstvu zakupca zaključio sa Društvenim fondom za građevinsko zemljište opštine G., kao zakupodavcem, dana 9. 12. 1992. godine, a kojim su mu predmetne nepokretnosti predate na privremeno korišćenje na period od deset godina. Tužilac nije imao zakonitu državinu predmetnih parcela, definisanu odredbom člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, s obzirom na to da nije imao punovažan pravni osnov potreban za sticanje prava svojine na zemljištu, imajući u vidu da ugovor o zakupu ne prestavlja osnov za sticanje prava svojine, već osnov za korišćenje spornih parcela. Takođe, imajući u vidu da je državinu tužilac na spornim nepokretnostima imao po osnovu zaključenog ugovora o zakupu na osnovu kog je imao pravo privremenog korišćenja spornih parcela, to isti nije mogao opravdano verovati da sporne nepokretnosti koristi i drži kao vlasnik, odnosno da tužilac nije mogao da ne zna da nepokretnosti koje drži nisu njegove, pa se državina tužioca ne može smatrati savesnom, odnosno da tužilac nije bio savesni držalac spornih nepokretnosti – katastarskih parcela na kojima traži utvrđenje prava svojine putem održaja, zbog čega putem održaja ne može da stekne pravo svojine na istima.
FIKTIVNI PRAVNI POSAO
U vezi sa pitanjem zakonitosti državine kao osnova za redovan održaj postavlja se i pitanje može li se pravo svojine održajem steći na osnovu fiktivnog pravnog posla. Po stavu novije prakse ne može jer ovako zaključen pravni posao ne vodi sticanju prava svojine.
O održaju u sudskoj praksi čitajte detaljnije tekstu Vesne Filipović, sudije Apelacionog suda u Beogradu i Dragane Marčetić, sudije Višeg suda u Beogradu, u oktobarskom broju našeg časopisa Lege Artis Propisi u praksi.
