Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je danas veliki dan za privredu, jer se privredi više ne može nametnuti obaveza da koristi pečat i najavila od naredne godine uvođenje elektronske arhive.
Ona je, na izložbi pečata i konferenciji o e-poslovanju, rekla da se nada će Vlada Srbije do kraja godine Skupštini Srbije predložiti Zakon o elektronskom arhiviranju.
Navela je da će državna uprava nastaviti još neko vreme da pečatira, ali da je važno da je privreda toga oslobođena. To je predviđeno stupanjem na snagu Zakona o privrednim društvima, koji propisuje da se privredi ne može nametnuti obaveza upotrebe pečata nijednim posebnim propisom.
Brnabić je pozvala privrednike da na mejl adresu ukidanje.pecata@gov.rs dostave informaciju na kojim mestima im je tražen pečat.
– Od 1. novembra imaćemo i pozovni centar i za primedbe na druge elektrosnke usluge – rekla je ona.
Ana Brnabić je rekla da je za konkuretnost privrede važna je elektronska uprava i da je to jedan od priorioteta vlade Srbije.
Predsednik NALED-ovog Saveza za e-upravu Željko Tomić istakao je da je deo projekta bilo i sprovođenje analize 39 propisa koji regulišu najčešće poslovne procese privrede i institucija, kao što je vođenje poslovnih knjiga, fakturisanje, izdavanje uverenje i poreski postupci.
– Utvrđeno da je 22 propisa potrebno menjati, jer ukoliko želimo da razvijamo e-poslovanje iz propisa moramo da eliminišemo termine kao što su original, fotkopija, podnošenje dokaza o uplati, uručenje ili neposredni uvid u dokument jer u praksi znače obavezu dolaska na šalter, iako za tim nema potrebe u 95% slučajeva – rekao je on.
Dodao je da je osnovu za ovo dao Zakon o opštem upravnom postupku koji je omogućio da institucije same pribavljaju i razmenjuju podatke iz svojih evidencija, što je građanima uštedelo više od 500.000 sati kurirskog rada za državu ili 57 godina čekanja u redovima.
Britanski amabasador Denis Kif istakao je doprinos britanske ambasade i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva razvoju e-uprave u Srbiji i dodao da su kroz Fond za dobru upravu do sad odoberni projekti vredni 12,5 mil EUR, od kojih je 5,2 mil EUR ide na podršku transparentnijoj i jeftinijoj upravi.
On je rekao da državna institucija ima i do 20 miliona stranica dokumenata, zbog čega strada šuma od 1.300 stabala. Kako je naveo, troškovi za upravljanje tim dokumentima iznose oko milion evra, a oko 100.000 evra treba za njihovo održavanje i skladištenje.
