Efikasnost lokalnih samouprava (LS) u obezbeđenju javnih dobara i usluga i korišćenju raspoloživih resursa u bitnoj meri određuje ukupnu kvalitativnu i troškovnu efikasnost javnog sektora, jer lokalne javne usluge neposredno utiču na kvalitet uslova života i privređivanja, pri čemu se preko 12% javne potrošnje opšte države realizuje na lokalom nivou. Troškovna efikasnost LS, kao i kvalitet lokalnih javnih dobara i usluga u velikoj meri zavise od dizajna sistema finansiranja. Postojeći sistem finansiranja LS ima nekoliko bitnih nedostataka, od kojih su najbitniji neodgovarajuća alokacija nenamenskih transfera, odsustvo vertikalne ravnoteže u raspodeli prihoda između različitih nivoa države, odsustvo podsticaja za veće korišćenje izvornih prihoda, te nepredvidljivost lokalnog poslovnog okruženja uzrokovana čestim i znatnim promenama pojedinih lokalnih poreza, taksi i naknada. S tim u vezi, osnovni ciljevi reforme finansiranja LS u Republici Srbiji su:
– unapređenje sistema finansiranja LS – kroz poboljšanje alokacije nenamenskih transfera i uređenje izvornih i ustupljenih prihoda u skladu sa principima dobrog ekonomskog upravljanja i najboljom međunarodnom praksom;
– unapređenje efikasnosti LS u prikupljanju izvornih prihoda, kao i u raspolaganju javnim sredstvima – kroz sistemsko podsticanje LS da u većoj meri koriste potencijale poreza na imovinu u statici, kao i kroz sistemsko podsticanje osetnijeg povećanja učešća javnih investicija u ukupnim lokalnim rashodima;
– unapređenje uslova za lokalni ekonomski razvoj i unapređenje efikasnosti poreskog sistema – kroz reformu sistema izvornih lokalnih prihoda u cilju otklanjanja dvostrukog oporezivanja i nadoporezivanja, te unapređenje predvidljivosti visine lokalnih dažbina;
– uspostavljanje vertikalne ravnoteže u raspodeli prihoda između različitih nivoa države – polazeći od fiskalnih kretanja ostvarenih u prethodne tri godine, te od bitnih elemenata sporazuma o aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom, neophodno je obezbediti ravnotežu između prihoda i nadležnosti po nivoima države, te obezbediti da teret fiskalne konsolidacije bude raspodeljen na sve nivoe države;
– unapređenje transparentnosti sistema finansiranja LS – kroz uvođenje redovnog sistemskog izveštavanja javnosti o stanju i tokovima u lokalnim javnim finansijama, po jedinicama LS, kao kroz afirmaciju uloge Komisije za finansiranje lokalnih samouprava.
Polazeći od postojećeg stanja i definisanih ciljeva, Ministarstvo finansija Republike Srbije definiše osnovne principe i smernice, koji će biti korišćeni kao okvir za izradu novog modela finansiranja lokalnih samouprava. Potrebno je da finansiranje lokalnih samouprava bude sistemski uređeno i da počiva na principima stabilnosti, transparentnosti, predvidljivosti i jednostavnosti. U tom smislu, neophodno je unaprediti sistemska pravila za izračunavanje i raspodelu nenamenskog transfera uz obezbeđenje egzaktnog mehanizma za ujednačavanja, radi smanjivanja regionalnih i lokalnih razlika. S obzirom da prihodni potencijal svih nivoa države fundamentalno zavisi od kretanja privredne aktivnosti, ukupan iznos nenamenskog transfera biće propisan Zakonom i kao do sada, utvrđen kao fiksni procenat od bruto domaćeg proizvoda, a mehanizmi horizontalnog ujednačavanja će u obzir uzeti najbolju međunarodnu i uporednu praksu, kao i značajne razlike između regiona i LS u Srbiji.
Kroz sistem finansiranja LS potrebno je promovisati povećanje udela izvornih prihoda u ukupnim prihodima LS, u cilju jačanja njihove finansijske samostalnosti, te promovisati efikasno korišćenje sredstava, u cilju podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. Shodno tome, trebalo bi razmotriti mehanizme pomoću kojih bi se podsticala efikasnija naplata lokalnih izvornih prihoda (pre svega poreza na imovinu), kako bi se smanjio podsticaj na ponašanje po principu moralnog hazarda, koje podrazumeva propuštanje mogućnosti za prikupljanje izvornih prihoda uz veće oslanjanje na finansiranje iz transfera. Kod odlučivanja o uvođenju takvog mehanizma, potrebno je u obzir uzeti njegove potencijalne efekte, kao i mogućnost njegove proverljive i transparentne operacionalizacije.
Osim toga, potrebno je analizirati mogućnosti da se kroz sistem transfera uvedu automatski podsticaju pomoću kojih bi se LS motivisale da znatno povećaju udeo javnih investicija u ukupnim rashodima. Potrebno je da novi sistem finansiranja LS bude jednostavniji u odnosu na postojeći, u cilju unapređenja transparentnosti i efikasnosti, te podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja. U tom smislu, neophodno je uspostavljanje jasne razlike između lokalnih poreza, taksi i naknada, te izvršiti reklasifikaciju svih lokalnih dažbina u ove tri grupe. U sklopu toga potrebno je analizirati mogućnosti reformisanja nekih lokalnih poreza i taksi, spajanjem sličnih dažbina (npr. naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine i poreza na imovinu), zamenom nekih poreza efikasnijim oblicima (razmotriti modalitete za reformu takse za isticanje firme), kako bi sistem bio jednostavniji i predvidljiviji, kako za administriranje tako i za obveznike. Navedene promene nisu predmet novog zakona o finansiranju lokalne samouprave, već će biti realizovane kroz izmene odgovarajućih poreskih zakona.
Reforma sistema izvornih prihoda će se sprovesti na prihodno neutralan način, tako da nakon spajanja nekih dažbina, ukupan iznos prihoda LS po ovom osnovu bude približno nepromenjen. Osim toga, potrebno je razmotriti preraspodelu prihoda od poreskih instrumenata sa znatnim automatskim stabilizirajućim dejstvom (npr. porez na zarade), koja bi bila u skladu sa principima dobrog ekonomskog upravljanja i dobrom međunarodnom praksom. Polazeći od ostvarenih fiskalnih rezultata po nivoima države u prethodne tri godine, te obaveza preuzetih kroz zaključenje aranžmana sa MMF-om, kroz reformu sistema finansiranja LS neophodno je izvršiti vertikalno uravnoteženje raspodele prihoda i nadležnosti po različitim nivoima države. Da bi sistem javnih finansija na nivou opšte države bio održiv neophodno je da raspodela prihoda bude približna raspodeli nadležnosti po nivoima države, te da teret fiskalne konsolidacije bude ravnomerno raspodeljen na sve nivoe države.
U cilju unapređenja efikasnosti sistema finansiranja i afirmacije principa inkluzivnosti, neophodno je unaprediti položaj i rad Komisije za finansiranje lokalne samouprave, koja predstavlja primer primene dobre međunarodne prakse u smislu mehanizma za obezbeđenje institucionalnog dijaloga Vlada Republike Srbije i LS. Pre stupanja na snagu novog sistema finansiranja lokalnih samouprava neophodno je obezbediti sistemske pretpostavke za razmenu podataka o lokalnim javnim finansijama (po jedinicama LS). S tim u vezi, biće uspostavljen mehanizam za sistematsko objavljivanje podataka o stanju i tokovima u lokalnim javnim finansijama po jedinicama LS (najmanje jednom u kvartalu, a po potrebi i češće), čime će se unaprediti transparentnost javnih finansija, i stvoriti okvir za podsticanje pozitivne konkurencije između LS u smislu troškovne i kvalitativne efikasnosti. Polazeći od navedenih ciljeva i principa, Ministarstvo finansija Republike Srbije će u oktobru 2015. godine intenzivirati aktivnosti radne grupe zadužene za pripremu novog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u čiji rad će pored predstavnika Ministarstva finansija biti uključeni i predstavnici drugih državnih institucija (Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Fiskalnog savet i dr.), kao i predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, te nezavisni stručnjaci.
Radna grupa će u svom radu, između ostalog, koristiti rezultate raspoloživih analiza i studija koje se bave problemima lokalnih javnih finansija, izrađenih u prethodnom periodu, kao i postojeće podatke Ministarstva finansija i drugih institucija o lokalnim javnim finansijama. Zadatak radne grupe će biti da do kraja oktobra 2015. pripremi nacrt Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji bi zatim u novembru bio stavljen na javnu raspravu, nakon čega bi, polazeći i od sugestija dobijenih u javnoj raspravi, od strane Vlade Republike Srbije bio usvojen predlog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, sa ciljem da bude usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije do kraja 2015. godine. S obzirom da je reč o temeljnoj reformi finansiranja lokalnih samouprava, 2016. godina će biti ostavljena za pripremu Ministarstva finansija i LS za primenu novog Zakona, tako da će se sa njegovom efektivnom primenom početi od 1. januara 2017. godine. Na ovaj način se afirmiše princip predvidljivosti i ostavlja dovoljno vremena za pripremu institucionalnih kapaciteta za efikasnu primenu novog sistema finansiranja, kao i za prilagođavanje politika lokalnih samouprava.
Izvor: sajt Ministarstva finansija