У складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС”, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011 – у даљем тексту: Закон), у току месеца маја славе се следећи празници:

1) Празник рада, који се празнује два дана, 1. и 2. маја, који ове године падају у понедељак и уторак;

2) православни верници који славе Ђурђевдан – као први дан своје крсне славе – празнују овај верски празник у суботу, 6. маја;

3) док се државни празник Дан победе (9. мај) празнује радно.

 

Право на одсуство са рада у дане државног и верског празника и право на накнаду зараде

У члану 114. став 1. Закона о раду утврђено је право запослених да одсуствују са рада, уз право на накнаду зараде на дан празника који је нерадни дан. Конкретно, право на накнаду зараде за Празник рада остварује се ове године у следећим варијантама:

1) запослени који раде у петодневној (понедељак–петак) и шестодневној (понедељак–субота) радној недељи, у понедељак 1. маја не раде због државног празника, са правом на накнаду зараде за тај дан;

2) запослени који раде у петодневној (понедељак–петак) и шестодневној (понедељак–субота) радној недељи, у уторак 2. маја не раде због државног празника, са правом на накнаду зараде за тај дан.

Према томе, код послодавца код кога је радно време распоређено на пет или шест радних дана (од понедељка до петка или од понедељка до суботе), запослени има право на накнаду зараде за понедељак и уторак јер су то, према распореду радног времена, његови радни дани у које би радио да није било празника и за које треба да му се надокнади зарада коју није остварио због одсуствовања на празник.

По­ред ових за­по­сле­них ко­ји ра­де у ре­дов­ном рад­ном вре­ме­ну у пр­вој смени, тре­ба има­ти у ви­ду и за­по­сле­не ко­ји ра­де у смен­ском ра­ду или у турну­си­ма, па за њих за пред­сто­је­ће пра­зни­ке ва­же сле­де­ћа пра­ви­ла:

1) за­по­сле­ни ко­ји ра­ди у смен­ском рас­по­ре­ду рад­ног вре­ме­на, па су му понедељак, 1. мај, и уторак, 2. мај, да­ни не­дељ­ног од­мо­ра, за оба да­на не оства­ру­је ни зараду ни на­кна­ду зараде јер то ни­су ње­го­ви рад­ни да­ни;

2) за­по­сле­ном ко­ме је рас­по­ре­дом рад­ног вре­ме­на утвр­ђен рад у тур­ну­су, пра­во на на­кна­ду зараде за да­не верског или др­жав­ног пра­зни­ка утвр­ђу­је се за­ви­сно од то­га да ли су да­ни пра­зни­ка рад­ни да­ни или да­ни не­дељ­ног одмо­ра (ка­да су да­ни пра­зни­ка исто­вре­ме­но и да­ни не­дељ­ног од­мо­ра, запосле­ни не оства­ру­је пра­во на на­кна­ду зараде јер су ови да­ни пла­ће­ни кроз 40-ча­сов­ну рад­ну не­де­љу – Ми­шље­ње Ми­ни­стар­ства за рад, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња, број 120-02-75/97).

У сва­ком слу­ча­ју, тре­ба има­ти у ви­ду да при­ли­ком оства­ри­ва­ња на­кна­де зараде за вре­ме да­на пра­зни­ка за­по­сле­ни има пра­во на на­кна­ду зараде само у слу­ча­ју ка­да пра­зник пад­не у да­не ко­ји су по рас­по­ре­ду рад­ног време­на код по­сло­дав­ца ње­го­ви рад­ни да­ни. Ово пра­ви­ло ва­жи за све запосле­не, па и за оне ко­ји ра­де у смен­ском ра­ду или у тур­ну­си­ма, од­но­сно, за­по­сле­ни ко­ји ра­де у сме­на­ма од­но­сно тур­ну­си­ма оства­ру­ју пра­во на накна­ду зараде са­мо за оне да­не пра­зни­ка ко­ји су, пре­ма њи­хо­вом распореду рад­ног вре­ме­на, рад­ни да­ни у ко­је би они ра­ди­ли да ни­је празник.

 

Обрачун накнаде зараде за дане празника

За одсуство у дане празника запослени има право на накнаду зараде у висини своје просечне зараде у претходних 12 месеци, у складу са општим актом и уговором о раду. Пошто се овде ради о празницима у месецу мају, основ за накнаду зараде за одсуство са рада због празника јесу зараде остварене по свим основама за ефективно одрађене часове рада у периоду мај 2016 – април 2017. године.  

За државне службенике и намештенике је у Закону о платама државних службеника и намештеника утврђено да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадни дан, има право на накнаду плате у висини основне плате као да је радио (члан 32). Дакле, државном службенику и намештенику који одсуствује на дан празника, исплаћује се накнада плате у истом износу као и плата коју би остварио да је радио у те дане.

За запослене у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе, у члану 37. став 3. Закона о радним односима у државним органима, утврђено је да се плата прима и за дане празника за које је законом предвиђено да се не раде. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања са рада у дане празника не примају накнаду плате, већ примају плату у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују са рада по овом основу.

За остале буџетске кориснике – јавне службе, агенције, установе и друге на које се не примењују Закон о платама државних службеника и намештеника и Закон о радним односима у државним органима – накнада плате за одсуствовање на дан празника који је нерадни дан, утврђује се у складу са општим прописима о раду, односно у складу са чланом 114. Закона о раду.

Треба још једном нагласити да се у основ за утврђивање висине накнаде зараде за одсуство у дане празника узимају сва примања која чине зараду, у складу са чланом 105. став 3. Закона о раду, а која су исплаћена запосленом у претходних 12 месеци пре месеца у коме је запослени започео да користи одсуство са рада. Конкретно, то су следећа примања:

– исплаћена зарада по часу за ефективне часове рада у претходних 12 месеци, део зараде по основу радног учинка (стимулација и дестимулација);

– увећање зарада исплаћених у претходна три месеца по основу рада на дан празника, ноћног рада, рада у сменама, прековременог рада, минулог рада и других увећања прописаних општим актом послодавца;

– друга примања која имају карактер зараде, а која су у претходна три месеца исплаћена (топли оброк, регрес, теренски додатак, додатак због одвојеног живота од породице и друга давања запосленима која имају карактер зараде).

С обзиром на то да је основица за обрачун накнаде зараде – зарада, онда исплаћене накнаде зараде (за време боловања, годишњег одмора, плаћеног одсуства и др.), као и часови одсуствовања за које је исплаћена накнада зараде, не улазе у збир ових зарада.

Према томе, приликом обрачуна просечне зараде по часу у претходних 12 месеци, поред збира примања која имају карактер зараде, а која су исплаћена у претходних 12 месеци, неопходно је утврдити укупно остварене ефективне часове рада (редовне, прековремене, ноћне, часове рада на дан празника).

 

Обрачун зараде и увећане зараде за рад на дан празника

Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде према петодневном или шестодневном распореду радног времена, а морају због потреба посла да раде у неки од дана предстојећих празника – дакле, 1. и/или 2. маја. Конкретно:

– ако запослени ради само 1. маја (понедељак), послодавац му мора обезбедити зараду и увећање зараде за рад на празник;

– ако запослени ради само 2. маја (уторак), послодавац му мора обезбедити зараду и увећање зараде за рад на празник;

– ако запослени ради 1. и 2. маја (понедељак и уторак), за дане рада му, поред зараде, припада и увећање за рад на празник.

У случају рада у турнусу, право запосленог на увећану зараду треба утврђивати у односу на распоред дана рада и дана недељног одмора, који за ове запослене могу бити другачији од дана запослених који стално раде у првој смени у режиму понедељак–петак или понедељак–субота. Запослени који због распореда радног времена код послодавца ради у сменама, коме рад у смени почиње у 22,00 часа уочи празника и наставља се на празник, као и рад у смени која почиње у 22,00 часа на празник и наставља се после празника, има право, поред редовне зараде, и на увећану зараду за рад ноћу, између 22,00 часа и 6,00 часова, по проценту увећања који утврди послодавац својим актом, поред увећања за рад на празник и увећања за рад у сменама.

Конкретно, када запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (понедељак 1. мај или уторак 2. мај), тада поменути запослени остварује:

1) зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада;

2) увећање зараде за рад на дан државног празника.

Исто увећање оствариће и запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од шест радних дана, а који мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан.

За обрачун увећања зараде за рад на дан празника примењује се члан 108. Закона о раду, према коме запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:

– за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице;

– за рад ноћу и рад у сменама, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице;

– за прековремени рад – најмање 26% од основице.

Основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада утврђена за запосленог у складу са законом, општим актом или уговором о раду. За запослене кориснике буџетских средстава основна зарада која служи као основица за обрачун увећане зараде по основу рада на дан празника, утврђује се множењем коефицијента њиховог радног места и основице за обрачун зараде коју је утврдила Влада Републике Србије.

 

Остале напомене у вези са коришћењем празничних дана

У вези са предстојећим празницима дајемо и неколико напомена:

1. Уколико у време коришћења годишњег одмора падне и државни или верски празник, годишњи одмор се продужава за дане празника.

2. Запосленом који се налази на боловању, породиљском одсуству или другим одсуствима, припада накнада зараде утврђена за конкретно одсуство и за оне радне дане у које је током тог одсуства пао празник.

3. Када послодавац упути запосленог на службено путовање на дан празника који је по закону нерадни дан, запослени по том основу има право на:

– дневницу за службено путовање у висини утврђеној законом и општим актом послодавца, односно уговором о раду;

– зараду за тај дан у висини која је утврђена општим актом и уговором о раду, за послове које запослени обавља – 100% зараде за тај дан;

– увећану зараду за рад на дан празника у висини од 110% основне зараде.

Према томе, ако послодавац упути запосленог на службено путовање на дан празника који је по закону нерадни дан, сматра се да је запослени радио на дан празника и по том основу му се не увећава дневница за службено путовање, већ му се исплаћује у износу утврђеном општим актом послодавца, а увећава се зарада за рад на дан празника за 110%, сходно члану 108. Закона о раду. То значи да запосленом за службено путовање на дан празника, поред дневнице, припада и дневни износ зараде за тај дан од 210%.