Odsustvo sa rada i naknada zarade zaposlenima povodom predstojećih praznika u mesecu maju

U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – u daljem tekstu: Zakon), u toku meseca maja slave se sledeći praznici:

1) Praznik rada, koji se praznuje dva dana, 1. i 2. maja, koji ove godine padaju u ponedeljak i utorak;

2) pravoslavni vernici koji slave Đurđevdan – kao prvi dan svoje krsne slave – praznuju ovaj verski praznik u subotu, 6. maja;

3) dok se državni praznik Dan pobede (9. maj) praznuje radno.

Pravo na odsustvo sa rada u dane državnog i verskog praznika i pravo na naknadu zarade

U članu 114. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je pravo zaposlenih da odsustvuju sa rada, uz pravo na naknadu zarade na dan praznika koji je neradni dan. Konkretno, pravo na naknadu zarade za Praznik rada ostvaruje se ove godine u sledećim varijantama:

1) zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponedeljak–petak) i šestodnevnoj (ponedeljak–subota) radnoj nedelji, u ponedeljak 1. maja ne rade zbog državnog praznika, sa pravom na naknadu zarade za taj dan;

2) zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponedeljak–petak) i šestodnevnoj (ponedeljak–subota) radnoj nedelji, u utorak 2. maja ne rade zbog državnog praznika, sa pravom na naknadu zarade za taj dan.

Prema tome, kod poslodavca kod koga je radno vreme raspoređeno na pet ili šest radnih dana (od ponedeljka do petka ili od ponedeljka do subote), zaposleni ima pravo na naknadu zarade za ponedeljak i utorak jer su to, prema rasporedu radnog vremena, njegovi radni dani u koje bi radio da nije bilo praznika i za koje treba da mu se nadoknadi zarada koju nije ostvario zbog odsustvovanja na praznik.

Po­red ovih za­po­sle­nih ko­ji ra­de u re­dov­nom rad­nom vre­me­nu u pr­voj smeni, tre­ba ima­ti u vi­du i za­po­sle­ne ko­ji ra­de u smen­skom ra­du ili u turnu­si­ma, pa za njih za pred­sto­je­će pra­zni­ke va­že sle­de­ća pra­vi­la:

1) za­po­sle­ni ko­ji ra­di u smen­skom ras­po­re­du rad­nog vre­me­na, pa su mu ponedeljak, 1. maj, i utorak, 2. maj, da­ni ne­delj­nog od­mo­ra, za oba da­na ne ostva­ru­je ni zaradu ni na­kna­du zarade jer to ni­su nje­go­vi rad­ni da­ni;

2) za­po­sle­nom ko­me je ras­po­re­dom rad­nog vre­me­na utvr­đen rad u tur­nu­su, pra­vo na na­kna­du zarade za da­ne verskog ili dr­žav­nog pra­zni­ka utvr­đu­je se za­vi­sno od to­ga da li su da­ni pra­zni­ka rad­ni da­ni ili da­ni ne­delj­nog odmo­ra (ka­da su da­ni pra­zni­ka isto­vre­me­no i da­ni ne­delj­nog od­mo­ra, zaposle­ni ne ostva­ru­je pra­vo na na­kna­du zarade jer su ovi da­ni pla­će­ni kroz 40-ča­sov­nu rad­nu ne­de­lju – Mi­šlje­nje Mi­ni­star­stva za rad, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja, broj 120-02-75/97).

U sva­kom slu­ča­ju, tre­ba ima­ti u vi­du da pri­li­kom ostva­ri­va­nja na­kna­de zarade za vre­me da­na pra­zni­ka za­po­sle­ni ima pra­vo na na­kna­du zarade samo u slu­ča­ju ka­da pra­znik pad­ne u da­ne ko­ji su po ras­po­re­du rad­nog vreme­na kod po­slo­dav­ca nje­go­vi rad­ni da­ni. Ovo pra­vi­lo va­ži za sve zaposle­ne, pa i za one ko­ji ra­de u smen­skom ra­du ili u tur­nu­si­ma, od­no­sno, za­po­sle­ni ko­ji ra­de u sme­na­ma od­no­sno tur­nu­si­ma ostva­ru­ju pra­vo na nakna­du zarade sa­mo za one da­ne pra­zni­ka ko­ji su, pre­ma nji­ho­vom rasporedu rad­nog vre­me­na, rad­ni da­ni u ko­je bi oni ra­di­li da ni­je praznik.

Obračun naknade zarade za dane praznika

Za odsustvo u dane praznika zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini svoje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Pošto se ovde radi o praznicima u mesecu maju, osnov za naknadu zarade za odsustvo sa rada zbog praznika jesu zarade ostvarene po svim osnovama za efektivno odrađene časove rada u periodu maj 2016 – april 2017. godine.  

Za državne službenike i nameštenike je u Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika utvrđeno da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradni dan, ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate kao da je radio (član 32). Dakle, državnom službeniku i namešteniku koji odsustvuje na dan praznika, isplaćuje se naknada plate u istom iznosu kao i plata koju bi ostvario da je radio u te dane.

Za zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u članu 37. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, utvrđeno je da se plata prima i za dane praznika za koje je zakonom predviđeno da se ne rade. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja sa rada u dane praznika ne primaju naknadu plate, već primaju platu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju sa rada po ovom osnovu.

Za ostale budžetske korisnike – javne službe, agencije, ustanove i druge na koje se ne primenjuju Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i Zakon o radnim odnosima u državnim organima – naknada plate za odsustvovanje na dan praznika koji je neradni dan, utvrđuje se u skladu sa opštim propisima o radu, odnosno u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

Treba još jednom naglasiti da se u osnov za utvrđivanje visine naknade zarade za odsustvo u dane praznika uzimaju sva primanja koja čine zaradu, u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu, a koja su isplaćena zaposlenom u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada. Konkretno, to su sledeća primanja:

– isplaćena zarada po času za efektivne časove rada u prethodnih 12 meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija);

– uvećanje zarada isplaćenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, minulog rada i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;

– druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak zbog odvojenog života od porodice i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

S obzirom na to da je osnovica za obračun naknade zarade – zarada, onda isplaćene naknade zarade (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i dr.), kao i časovi odsustvovanja za koje je isplaćena naknada zarade, ne ulaze u zbir ovih zarada.

Prema tome, prilikom obračuna prosečne zarade po času u prethodnih 12 meseci, pored zbira primanja koja imaju karakter zarade, a koja su isplaćena u prethodnih 12 meseci, neophodno je utvrditi ukupno ostvarene efektivne časove rada (redovne, prekovremene, noćne, časove rada na dan praznika).

Obračun zarade i uvećane zarade za rad na dan praznika

Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni koji rade prema petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena, a moraju zbog potreba posla da rade u neki od dana predstojećih praznika – dakle, 1. i/ili 2. maja. Konkretno:

– ako zaposleni radi samo 1. maja (ponedeljak), poslodavac mu mora obezbediti zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik;

– ako zaposleni radi samo 2. maja (utorak), poslodavac mu mora obezbediti zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik;

– ako zaposleni radi 1. i 2. maja (ponedeljak i utorak), za dane rada mu, pored zarade, pripada i uvećanje za rad na praznik.

U slučaju rada u turnusu, pravo zaposlenog na uvećanu zaradu treba utvrđivati u odnosu na raspored dana rada i dana nedeljnog odmora, koji za ove zaposlene mogu biti drugačiji od dana zaposlenih koji stalno rade u prvoj smeni u režimu ponedeljak–petak ili ponedeljak–subota. Zaposleni koji zbog rasporeda radnog vremena kod poslodavca radi u smenama, kome rad u smeni počinje u 22,00 časa uoči praznika i nastavlja se na praznik, kao i rad u smeni koja počinje u 22,00 časa na praznik i nastavlja se posle praznika, ima pravo, pored redovne zarade, i na uvećanu zaradu za rad noću, između 22,00 časa i 6,00 časova, po procentu uvećanja koji utvrdi poslodavac svojim aktom, pored uvećanja za rad na praznik i uvećanja za rad u smenama.

Konkretno, kada zaposleni kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od pet radnih dana, mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan (ponedeljak 1. maj ili utorak 2. maj), tada pomenuti zaposleni ostvaruje:

1) zaradu za rad na praznik, prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku na taj dan rada;

2) uvećanje zarade za rad na dan državnog praznika.

Isto uvećanje ostvariće i zaposleni kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od šest radnih dana, a koji mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan.

Za obračun uvećanja zarade za rad na dan praznika primenjuje se član 108. Zakona o radu, prema kome zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

– za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

– za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena za zaposlenog u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. Za zaposlene korisnike budžetskih sredstava osnovna zarada koja služi kao osnovica za obračun uvećane zarade po osnovu rada na dan praznika, utvrđuje se množenjem koeficijenta njihovog radnog mesta i osnovice za obračun zarade koju je utvrdila Vlada Republike Srbije.

Ostale napomene u vezi sa korišćenjem prazničnih dana

U vezi sa predstojećim praznicima dajemo i nekoliko napomena:

1. Ukoliko u vreme korišćenja godišnjeg odmora padne i državni ili verski praznik, godišnji odmor se produžava za dane praznika.

2. Zaposlenom koji se nalazi na bolovanju, porodiljskom odsustvu ili drugim odsustvima, pripada naknada zarade utvrđena za konkretno odsustvo i za one radne dane u koje je tokom tog odsustva pao praznik.

3. Kada poslodavac uputi zaposlenog na službeno putovanje na dan praznika koji je po zakonu neradni dan, zaposleni po tom osnovu ima pravo na:

– dnevnicu za službeno putovanje u visini utvrđenoj zakonom i opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu;

– zaradu za taj dan u visini koja je utvrđena opštim aktom i ugovorom o radu, za poslove koje zaposleni obavlja – 100% zarade za taj dan;

– uvećanu zaradu za rad na dan praznika u visini od 110% osnovne zarade.

Prema tome, ako poslodavac uputi zaposlenog na službeno putovanje na dan praznika koji je po zakonu neradni dan, smatra se da je zaposleni radio na dan praznika i po tom osnovu mu se ne uvećava dnevnica za službeno putovanje, već mu se isplaćuje u iznosu utvrđenom opštim aktom poslodavca, a uvećava se zarada za rad na dan praznika za 110%, shodno članu 108. Zakona o radu. To znači da zaposlenom za službeno putovanje na dan praznika, pored dnevnice, pripada i dnevni iznos zarade za taj dan od 210%.