U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici
Srbiji („Sl. glasnik RS”, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011 – u
daljem tekstu: Zakon), u toku meseca maja slave se sledeći praznici:

1) Praznik rada, koji se praznuje dva dana, 1. i 2. maja, koji
ove godine padaju u utorak i sredu;

2) pravoslavni vernici koji slave Đurđevdan
– kao prvi dan svoje krsne slave praznuju ovaj verski praznik 6. maja, koji ove
godine pada u nedelju;

3) državni praznik Dan pobede (9. maj,
sreda) praznuje se radno.

Pravo na odsustvo sa rada u dane državnog i verskog praznika i
pravo na naknadu zarade

U članu 114. stav 1. Zakona o radu utvrđeno je
pravo zaposlenih da odsustvuju sa rada uz pravo na naknadu zarade na dan
praznika koji je neradni dan. Konkretno, pravo na naknadu zarade za Praznik rada
ostvaruju zaposleni koji rade u petodnevnoj (ponedeljak–petak) i šestodnevnoj
(ponedeljak–subota) radnoj nedelji, u ponedeljak 1. maja i u utorak 2. maja, jer u
te dane ne rade zbog državnog praznika.

Za zaposlene koji rade u smenskom radu ili u turnusima, za
predstojeće praznike važe sledeća pravila:

1) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa
su mu utorak 1. maj i sreda 2. maj dani nedeljnog odmora, za oba dana ne
ostvaruje ni zaradu ni naknadu zarade jer to nisu njegovi radni dani;

2) zaposlenom kome je rasporedom radnog vremena utvrđen rad u
turnusu, pravo na naknadu zarade za dane verskog ili državnog praznika utvrđuje
se zavisno od toga da li su dani praznika radni dani ili
dani nedeljnog odmora (kada su dani praznika istovremeno i dani nedeljnog odmora,
zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade jer su ovi dani plaćeni kroz
40-časovnu radnu nedelju).

Za odsustvo u dane praznika zaposleni ima pravo na naknadu
zarade u visini svoje prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim
aktom i ugovorom o radu. Pošto se ovde radi o praznicima u mesecu maju, osnov za naknadu zarade za odsustvo sa rada zbog praznika
jesu zarade ostvarene po svim osnovama za efektivno odrađene časove rada u
periodu maj 2017 – april 2018. godine.  

Za državne službenike i nameštenike je u
Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika utvrđeno da državni službenik
i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradni dan, ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate kao da je
radio (član 32). Dakle, državnom službeniku i namešteniku koji odsustvuje na dan
praznika isplaćuje se naknada plate u istom iznosu kao i plata koju bi ostvario
da je radio u te dane.

Na zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave od 1. jula 2017. godine primenjuje se Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS”, broj 18/16, 108/16 i
113/17), koji u članu 26. stav 1. definiše da zaposleni za
vreme odsustvovanja na dan praznika ima pravo na naknadu plate u visini prosečne
plate u prethodnih 12 meseci.

Za ostale budžetske korisnike – javne službe, agencije, ustanove
i druge na koje se ne primenjuju Zakon o platama državnih službenika i
nameštenika i Zakon o radnim odnosima u državnim organima
naknada plate za odsustvovanje na dan praznika koji je neradni dan utvrđuje se u
skladu sa opštim propisima o radu, odnosno utvrđuje se u skladu sa članom 114.
Zakona o radu.

Treba još jednom naglasiti da se u osnov za utvrđivanje visine
naknade zarade za odsustvo u dane praznika uzimaju sva primanja koja čine zaradu
u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona o radu, a koja su u
prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo
sa rada isplaćena zaposlenom. S obzirom na to da je osnovica za obračun naknade
zarade – zarada, isplaćene naknade zarade (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora,
plaćenog odsustva i dr.), kao i časovi odsustvovanja za koje je isplaćena naknada
zarade, ne ulaze u zbir ovih zarada.

Prema tome, prilikom obračuna prosečne zarade po času u
prethodnih 12 meseci, pored zbira primanja koja imaju karakter zarade, a isplaćena su u prethodnih 12 meseci,
neophodno je utvrditi ukupno ostvarene efektivne časove rada (redovne,
prekovremene, noćne, časove rada na dan praznika).

Obračun zarade i uvećane zarade za rad na dan praznika

Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni
koji rade prema petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena, a zbog potreba posla moraju da rade u neki
od dana predstojećih praznika, dakle
1. i/ili 2. maja. Konkretno:

– ako zaposleni radi samo 1. maja (utorak), poslodavac mu mora
obezbediti zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik;

– ako zaposleni radi samo 2. maja (sreda), poslodavac mu mora
obezbediti zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik;

– ako zaposleni radi 1. i 2. maja (utorak i sreda), za dane rada
mu pripada, pored zarade, i uvećanje za rad na praznik.

U slučaju rada u turnusu, pravo zaposlenog na uvećanu zaradu
treba utvrđivati u odnosu na raspored dana rada i dana nedeljnog odmora, koji za
ove zaposlene mogu biti drugačiji od dana kod zaposlenih koji stalno rade u
prvoj smeni u režimu ponedeljak–petak ili ponedeljak–subota.

Za obračun uvećanja zarade za predstojeće praznike primenjuje
se član 108. Zakona o radu, prema kome zaposleni ima pravo
na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od
osnovice;

– za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri
utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

– za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena
za zaposlenog u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Pravo na odsustvo i isplate za vreme verskog praznika

Pošto ove godine verski praznik – krsna slava Đurđevdan – pada u nedelju, zaposleni nemaju pravo na
naknadu zarade za ovaj dan, bez obzira na to
da li rade u šestodnevnom ili petodnevnom rasporedu radnog vremena, jer je to njihov dan odmora. Izuzetno, zaposleni koji rade u
turnusu, pa im je nedelja po rasporedu radni dan, imaju pravo na odsustvo sa rada
uz naknadu.