Odsustvo s rada i isplate zaposlenima povodom novogodišnjih i božićnih praznika

Shodno Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, broj 43/01, 101/07 i 92/11, u daljem tekstu: Zakon), u decembru 2015. godine i januaru 2016. godine praznuju se sledeći državni i verski praznici:

– 25. decembar – prvi dan Božića za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih zajednica (koji pada u petak);

– 1. i 2. januar, dani državnog praznika Nova godina (koji padaju u petak i subotu);

– 7. januar, verski praznik na prvi dan pravoslavnog Božića za vernike pravoslavne veroispovesti (koji pada u četvrtak);

– 27. januar (sreda) – Sveti Sava – Dan duhovnosti – praznuje se radno.

– prvi dan krsne slave, koji praznuju zaposleni pravoslavne veroispovesti.

Imajući u vidu da ove godine drugi dan praznika Nova godina (2. januar) pada u subotu kada je za zaposlene koji imaju petodnevnu radu nedelju neradan dan, treba podsetiti da se u smislu Zakona, praznovanje pomera na naredni radni dan samo u slučaju kada jedan od datuma praznika padne u nedelju koja je dan nedeljnog odmora, a ne i kada praznik padne u subotu koja je zbog rasporeda radnog vremena kod poslodavca neradan dan. Odnosno, pošto ove godine Praznik rada pada u petak i subotu i praznuje se u te dane, praznik se ne pomera na prvi naredni radni dan.

Pravo na odsustvo s rada na dan praznika Nova godina

Prema članu 114. Zakona o radu, za odsustvo u dane praznika, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Prosečna zarada kao osnov za obračun naknade zarade utvrđuje se tako što se sabere ukupno isplaćen iznos zarada za časove rada u prethodnih 12 meseci i dobijeni zbir se podeli zbirom ostvarenih efektivnih sati rada u prethodnih 12 meseci. Podsećamo da isplaćene naknade zarade (za plaćena odsustva, godišnji odmor, bolovanja i dr.) kao ni sati odsustvovanja s rada za koje je isplaćena naknada, ne ulaze u zbir ovih zarada. U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci, koja služi kao osnov za obračun naknade zarade zaposlenom za odsustvo na dane praznika, računaju se sva primanja u skladu sa zakonom koja čine zaradu, a koja su zaposlenom isplaćena u tih 12 meseci (osnovna zarada, radni učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život, uvećanja za „minuli rad“, rad na praznik, rad noću, prekovremeni rad i druga uvećanja koja su zaposlenom isplaćena).

Naknada zarade ostvaruje se za predstojeći praznik Nova godina na sledeći način:

1) U slučaju petodnevne radne nedelje, odnosno ako zaposleni rade od ponedeljka do petka, kada su subota i nedelja dani nedeljnog odmora – zaposleni ima u januaru pravo na naknadu zarade samo za jedan dan, za petak 1. januar dok za 2. januar (subota) nema;

2) U slučaju šestodnevne radne nedelje, odnosno ako zaposleni rade od ponedeljka do subote, a nedelja je dan nedeljnog odmora – zaposleni imaju u januaru pravo na naknadu zarade za dva dana praznika, odnosno i za 1. i za 2. januar (petak i subota);

3) ako zaposleni radi u smenama ili turnusu, naknadu zarade za odsustvovanje u dane praznika, takođe ostvaruje samo za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani, pa su mogući sledeći slučajevi:

– za petodnevnu radnu nedelju, ako dani nedeljnog odmora padaju 1. i 2. januara – u petak i subotu (radni dani su od nedelje do četvrtka), nema pravo na naknadu zarade ni za jedan od ovih dana niti ima pravo na pomeranje praznovanja na nedelju (3. januar) koja je njegov naredni radni dan;

– za šestodnevnu radnu nedelju, ako dan nedeljnog odmora pada 1. januara (u petak), a radni dani su 2. i 3. januar (subota i nedelja), ima pravo na naknadu zarade samo za 2. januar, kada je dan praznika i istovremeno njegov radni dan.

Prema tome, zaposlenom pripada naknada zarade za dane praznika koji su pali u njegove radne dane, a ne pripada mu za dane koji su, prema njegovom nedeljnom rasporedu radnog vremena, neradni dani (dani nedeljnog odmora).

Znači, za zaposlene, za koje je radno vreme raspoređeno na drugačiji način, ukoliko dani nedeljnog odmora ne padaju u dane Nove godine, već u neke druge dane u toku nedelje, npr. u utorak i sredu, a zaposleni odsustvuje u dane Nove godine, taj zaposleni ima pravo na naknadu zarade za oba dana novogodišnjih praznika (za petak i subotu), pošto su to prema rasporedu radnog vremena njegovi radni dani za koje bi, da je radio, ostvario zaradu.

U posebnim situacijama:

1) Ako zaposleni nije ostvario zaradu u prethodnih 12 meseci, zato što zarada nije isplaćivana zbog poremećaja u poslovanju, elementi za naknadu zarade zaposlenom mogu se naći u njegovom mesečnom obračunu koji je dostavio poslodavac. Naime, prema članu 121. Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade. Iz tog obračuna mogu se videti elementi zarade i časovi rada, pa se može izračunati prosečna zarada po satu u prethodnih 12 meseci. Dakle, obračun se izvodi po satu za prethodnih 12 meseci kao da je zarada isplaćivana;

2) Za slučaj kada zaposleni nije u prethodnih 12 meseci uopšte imao zaradu jer je prvi put zasnovao radni odnos ili je novozaposleni (došao od drugog poslodavca), osnovica za obračun naknade zarade je njegova ugovorena osnovna zarada;

3) Za zaposlenog koji je u prethodnih 12 meseci primao naknadu zarade (dugotrajno bolovanje, porodiljsko, neplaćeno odsustvo i sl.) obračun naknade zarade za novogodišnje praznike se vrši na osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada (po satu) uvećana za „minuli rad“.

Zaposleni u javnom sektoru, za odsustvo na dane praznika, 1. januara a eventualno i 2. januara (ako je to njihov redovan radni dan) ostvaruju pravo na naknadu zarade prema sledećem:

1) Državni službenici i nameštenici ostvaruju naknadu zarade u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik R“ br. 62/06, 63/06 – ispr., 115/06 – ispr., 101/07, 99/10, 108/13 i 99/14). Ovaj zakon u članu 32. propisuje da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na naknadu zarade u visini zarade kao da je radio. Prema tome, državnom službeniku i namešteniku, koji odsustvuje na dan praznika, isplaćuje se naknada zarade u istom iznosu kao i zarada koju bi ostvario da je radio u te dane.

2) Zaposleni u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ostvaruju naknadu zarade na dan praznika u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98 – dr. zakon, 49/99 – dr. zakon, 34/01 – dr. zakon, 39/02, 49/2005 – Odluka USRS, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona, 83/2005 – ispr. dr. zakona i 23/2013 – Odluka US). Pri tome, članom 37. stav 3. ovog zakona propisano je da se zarada prima i za dane praznika za koje je predviđeno da se ne rade. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja s rada u dane praznika ne primaju naknadu zarade već zaradu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju s rada po ovom osnovu.

3) Zaposleni u javnim službama (zdravstvo, školstvo i sl.), agencijama, ustanovama i kod drugih korisnika javnih sredstava, ostvaruju naknadu zarade za odsustvovanje na dan praznika u skladu sa opštim propisima o radu, dakle u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

4) Zarade zaposlenih u javnim preduzećima utvrđuju se Programom poslovanja a obračun naknade zarade se obavlja u skladu sa Zakonom o radu.

Poseban slučaj ostvarivanja naknade zarade za praznik ostvaruju zaposleni koji rade u turnusu, pa za njih važe sledeći principi:

1) ako su 1. ili 2. januar dani koji su za zaposlene koji rade u turnusu slobodni po osnovu preraspodele radnog vremena, zaposleni nema pravo na naknadu zarade za te dane, jer su za te dane na osnovu preraspodele primili zaradu (analogno slobodnoj suboti za zaposlene koji imaju petodnevnu radnu nedelju – subota je za njih plaćena tokom rada u pet radnih dana u nedelji);

2) ukoliko su 1. ili 2. januar za zaposlene koji rade u turnusu ili u smenama – dani sedmičnog odmora, zaposleni, takođe, nemaju pravo na naknadu zarade (analogno nedelji za zaposlene koji ne rade u turnusu ili u smenama); za dan sedmičnog odmora zaposlenima ne pripada zarada, pa samim tim ni naknada zarade.

Prema tome, zaposlenom koji radi u smenama ili u turnusu ne pripada naknada zarade za dane koji su neradni dani prema njegovom rasporedu radnog vremena, a predstavljaju dane praznika. Prema mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje broj 120-02-75/97, kada su dani državnog praznika istovremeno i dani nedeljnog odmora, zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade, jer su ovi dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju. Ako je, međutim, za ovog zaposlenog 1. ili 2. januar radni dan, on može da odsustvuje sa posla kao i ostali zaposleni, s pravom na naknadu zarade.

Možemo zaključiti da zaposlenom pripada naknada zarade za dane koji su, u stvari, njegovi radni dani, a ne pripada mu za dane koji su neradni dani prema njegovom nedeljnom rasporedu radnog vremena. Naime, zaposlenom kome je raspored radnog vremena izvršen na pet radnih dana u nedelji (od ponedeljka do petka), za 1. januar mu pripada naknada zarade za taj dan, pošto je to njegov redovan radni dan. Drugom zaposlenom koji radi u turnusu i kome su 1. ili 2. januar dani nedeljnog odmora, za te dane mu ne pripada naknada zarade, jer po rasporedu rada to nije njegov radni dan.

Uvećanje zarade za rad na praznik

Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni koji rade na dan praznika 1. i (ili) 2. januara. Ovo uvećanje za 1. januar ostvaruju zaposleni koji rade u petodnevnom rasporedu radnog vremena, a za 1. i 2. januar zaposleni koji rade u šestodnevnom rasporedu radnog vremena. Prema članu 118. Zakona o radu:

1) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

2) osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Recimo, kada zaposleni kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od pet radnih dana mora da radi na dan državnog praznika, odnosno na dan koji bi i inače bio njegov radni dan prema rasporedu radnog vremena, tada ovaj zaposleni ostvaruje:

1) zaradu za rad na praznik, prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku;

2) uvećanje zarade za rad na dan državnog praznika;

3) ostale dodatke na zaradu (minuli rad, topli obrok, terenski dodatak i sl.), kako ih je poslodavac predvideo svojim aktom.

Obračun uvećanja zarade za rad na jedan dan praznika, sa procentom uvećanja od 110%, može izgledati kao u narednoj tabeli:

​

Prema tome, zaposleni za rad na dan državnog praznika ostvaruje zaradu prema rezultatima rada tog dana i uvećanje zarade po stopi od 110%, koja se primenjuje na iznos osnovne zarade.

U posebnom slučaju, ako je morao da radi na dan državnog praznika duže od osam časova, ili je morao da radi u subotu 2. januara, zaposleni u petodnevnom rasporedu radnog vremena ostvaruje ne samo uvećanje zarade za rad na praznik, već i uvećanje zarade za prekovremeni rad. Uvećanja se obračunavaju tako što se saberu procenti predviđeni aktom poslodavca za njihovu isplatu. Naime, ako su se istovremeno stekli uslovi za obračun više uvećanja zarade, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom od osnova. Kumulativno uvećanje zarade za rad na praznik i za prekovremeni rad biće obračunato, na primer, zaposlenom kome je dan njegovog nedeljnog odmora 1. januar, a on na taj dan mora da radi. U ovom slučaju osam časova rada na praznik iskazuje se i kao rad na praznik i kao prekovremeni rad, pa pošto se u ovom slučaju podudaraju časovi rada na praznik i časovi prekovremenog rada, za osam časova zaposlenom se obezbeđuje kumulativno uvećanje od 136% (110 + 26, u skladu sa Zakonom o radu). Ovi procenti se primenjuju na iznos osnovne zarade. Za rad na dan praznika zaposlenom će se isplatiti dnevni iznos toplog obroka, pri čemu ovaj zaposleni ostvaruje jedan dan više rada od ostalih zaposlenih, pa time i za toliko veći topli obrok od ostalih zaposlenih.

U posebnom slučaju, kada zaposleni radi oba dana svog nedeljnog odmora (kod petodnevne radne nedelje), pored uvećanja zarade za rad na dane praznika (najmanje 110%), za oba dana nedeljnog odmora, ima pravo na uvećanje zarade za prekovremeni rad (najmanje 26%) za jedan dan nedeljnog odmora, a za drugi dan nedeljnog odmora ima pravo na jedan slobodan dan (shodno članu 67. stav 5. Zakona o radu), koji će koristiti sledeće nedelje.

Isto tako, kada zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora (kod šestodnevne radne nedelje), pored uvećanja zarade za rad na dane praznika (najmanje 110%), ima pravo i na jedan slobodan dan koji će koristiti sledeće nedelje.

Pravo na odsustvo i isplate za vreme verskog praznika

U prethodnom tekstu izneli smo karakteristike prava zaposlenih za vreme dana državnog praznika. Kao što smo na početku napomenuli, u ovom periodu prisutni su i dani verskih praznika – Božića i krsne slave – pa ćemo u vezi s njima takođe dati nekoliko napomena.

Članom 2. Zakona utvrđeno je da se u Republici Srbiji praznuje verski praznik prvi dan Božića (7. januar). U ovaj dan ne rade državni i drugi organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim ukoliko bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu, odnosno ako priroda delatnosti i tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, u kojim slučajevima se mora obezbediti neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dan praznika. Prema tome, dan Božića, 7. januar (četvrtak), neradan je za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, i on je za sve zaposlene utvrđen kao neradni dani. Svi zaposleni, na ovaj dan imaju pravo da odsustvuju sa posla, uz pravo na naknadu zarade, odnosno svi zaposleni kojima je utorak 7. januar redovan radni dan, po njihovom rasporedu rada. Za zaposlene kojima je 7. januar dan odmora, na taj dan nemaju pravo na naknadu zarade.

Na dan 25. decembra (petak), koji je dan verskog praznika za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih verskih zajednica, imaju pravo odsustva s rada zaposleni pripadnici samo tih verskih zajednica. U ovom slučaju, pošto praznik pada u petak, zaposleni kojima je ovo verski praznik imaju pravo da odsustvuju sa posla uz pravo na naknadu zarade.

Za korišćenje slobodnog dana po osnovu verskog praznika krsne slave, zaposleni je dužan da o tome obavesti poslodavca. U tom slučaju poslodavac ne može da uskrati zaposlenom pravo na odsustvo u dan njegovog verskog praznika, osim ako je prisustvo zaposlenog neophodno zbog organizacije i tehnologije rada. Ako, međutim, zaposleni svojom voljom radi na dan svog verskog praznika, neće mu se za taj rad isplatiti uvećanje zarade.

Poseban slučaj ostvarivanja naknade zarade za verski praznik ostvaruje se kod zaposlenih koji rade u turnusu, pa za njih važe sledeći principi:

a) Ako je 7. januar (ili 25. decembar) pao u dan koji je za zaposlene koji rade u turnusu slobodan po osnovu preraspodele radnog vremena, zaposleni nema pravo na naknadu zarade za te dane, s obzirom da je za te dane na osnovu preraspodele primio zaradu (analogno slobodnoj suboti za zaposlene koji imaju petodnevnu radnu nedelju – subota je za njih plaćena tokom rada u pet radnih dana u nedelji);

b) Ako je 7. januar (ili 25. decembar) pao u dan koji je za zaposlene koji rade u turnusu ili u smenama dan sedmičnog odmora, zaposleni takođe nema pravo na naknadu zarade, analogno nedelji za one zaposlene koji ne rade u turnusu ili u smenama. Za dan sedmičnog odmora zaposlenom ne pripada zarada pa samim tim ni naknada zarade.

U vezi s predstojećim danima praznika dajemo i sledeće napomene:

1) Ukoliko u vreme korišćenja godišnjeg odmora „padne“ i državni ili verski praznik, godišnji odmor se produžava za dane praznika. Izuzetno, ako dan verskog praznika padne u subotu – tada se godišnji odmor ne produžava, jer, shodno stavu 1. člana 70. Zakona o radu, pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

2) Shodno članu 67. stav 1. Zakona o radu, poslodavac mora da zaposlenom obezbedi nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Poslodavac koji zbog potrebe posla, donese odluku da zaposleni, čiji je raspored radnog vremena takav da 5 dana radi a 2 dana su dani njegovog nedeljnog odmora, radi u oba dana svog nedeljnog odmora, bi po pravilu trebao zaposlenom da u toku naredne nedelje obezbedi dva slobodna dana. Ako, međutim, poslodavac ne može ovom zaposlenom da obezbedi 2 slobodna dana, mora obavezno da mu obezbedi najmanje 1 slobodan dan (24 časa) a rad na drugi dan, u tom slučaju ima karakter prekovremenog rada.