Radi otklanjanja nedoumica koje pojedini poslodavci imaju u pogledu dužine trajanja godišnjeg odmora kada se zaposleni u toku kalendarske godine nalazi na plaćenom odsustvu, uz naknadu zarade, u skladu sa članom 116. Zakona o radu ili je privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ukazujemo na sledeće:
– Zakonom o radu propisano je da zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca.
– Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
– Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
– Prema tome, zaposleni koji se u toku kalendarske godine za koju ostvaruje pravo na godišnji odmor nalazi na plaćenom odsustvu, uz naknadu zarade, u skladu sa članom 116. Zakona o radu ili odsustvuje sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo na pripadajući godišnji odmor, utvrđen rešenjem o korišćenju godišnjeg odmora. Odsustvo sa rada po osnovu privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i plaćeno odsustvo, uz naknadu zarade u skladu sa članom 116. Zakona o radu nisu od uticaja na dužinu trajanja godišnjeg odmora utvrđenu rešenjem o korišćenju godišnjeg odmora.
(Obaveštenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, od 15.10.2020. godine)
