Prednacrt građanskog zakonika Srbije donosi više od 50 novih ugovora, o kojima će pravnici raspravljati na regionalnom skupu u Budvi u junu.

Ugo­vor o fi­nan­sij­skom li­zin­gu, ugo­vor o sa­rad­nji u po­ljo­pri­vre­di, iz­da­vač­ki ugo­vor, za­tim ugo­vo­ri o alot­ma­nu, fran­ši­zin­gu i fak­to­rin­gu, ugo­vo­ri na sre­ću, tu­ri­stič­ki ugo­vo­ri, za­lo­ga, jem­stvo, kre­di­ti i de­po­zi­ti – sve je to do naj­sit­ni­jih de­ta­lja raz­ra­đe­no i ja­sno od­re­đe­no pred­na­cr­tom bu­du­ćeg srp­skog gra­đan­skog za­ko­ni­ka.

Sa­vre­me­no ugo­vor­no pra­vo, ko­je do­ti­če i „obič­ne” gra­đa­ne i ta­ko­zva­ni po­slov­ni svet, ko­nač­no je uob­li­če­no u de­lu bu­du­ćeg gra­đan­skog za­ko­ni­ka „Obli­ga­ci­o­ni od­no­si” s pre­ko 50 no­vih ugo­vo­ra, ko­je na­še pra­vo do sa­da ni­je re­gu­li­sa­lo.

Bu­du­ći srp­ski gra­đan­ski za­ko­nik (SGZ) ima 2.838 čla­no­va u pred­na­cr­tu, što će se oči­gled­no pro­me­ni­ti u ko­nač­noj ver­zi­ji po­sle za­vr­šet­ka jav­ne ras­pra­ve.

Pred­na­crt pred­vi­đa de­talj­no re­gu­li­sa­nje po­je­di­nih obla­sti gra­đan­skog za­ko­ni­ka, kao što su op­šti deo, obli­ga­ci­o­no pra­vo, stvar­no pra­vo, po­ro­dič­no i na­sled­no pra­vo. U jav­no­sti se do sa­da naj­vi­še go­vo­ri­lo o de­ta­lji­ma iz obla­sti po­ro­dič­nog pra­va, a ugo­vor­no pra­vo je bi­lo u dru­gom pla­nu.

Pri­vred­ni ugo­vo­ri, od­go­vor­nost za šte­tu i od­la­ga­nje iz­vr­šnih po­stu­pa­ka bi­će ne­ke od glav­nih te­ma re­gi­o­nal­nog sku­pa u Bu­dvi, gde će po­čet­kom ju­na prav­ni­ci go­vo­ri­ti o is­ku­stvi­ma i pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma se gra­đa­ni, advo­ka­ti, su­di­je, iz­vr­ši­te­lji i no­ta­ri sva­ko­dnev­no su­sre­ću u spo­ro­vi­ma ko­ji pro­is­ti­ču iz ugo­vo­ra.

Da li brač­ni dru­go­vi mo­gu da sklo­pe ugo­vor o do­ži­vot­nom iz­dr­ža­va­nju, šta se sma­tra ne­ma­te­ri­jal­nom šte­tom i ko sno­si od­go­vor­nost za šte­tu, ka­ko od­lo­ži­ti pri­nud­no iz­vr­še­nje – sve su to te­me re­gi­o­nal­nog sku­pa „Bu­dvan­ski prav­nič­ki da­ni”, ko­ji or­ga­ni­zu­je Sa­vez udru­že­nja prav­ni­ka Sr­bi­je i Re­pu­bli­ke Srp­ske, či­ji je pred­sed­nik prof. dr Slo­bo­dan Pe­ro­vić. Sa­ve­to­va­nje će se odr­ža­ti od 3. do 7. ju­na ove go­di­ne i to je 23. po re­du su­sret prav­ni­ka, ko­ji se tra­di­ci­o­nal­no odr­ža­va uvek pod na­slo­vom „Ak­tu­el­na pi­ta­nja sa­vre­me­nog za­ko­no­dav­stva”. Po­red pred­na­cr­ta gra­đan­skog za­ko­ni­ka, sa­ve­to­va­nje će ob­u­hva­ti­ti i ak­tu­el­na pi­ta­nja iz uprav­nog i rad­nog za­ko­no­dav­stva.

Prof. Dr Slo­bo­dan Pe­ro­vić, pred­sed­nik Ko­mi­si­je za iz­ra­du gra­đan­skog za­ko­ni­ka, pod­se­ća da je Sr­bi­ja bi­la tre­ća ze­mlja u Evro­pi, od­mah po­sle Fran­cu­ske i Austri­je, ko­ja je do­ne­la svoj Gra­đan­ski za­ko­nik 1844. go­di­ne. Gra­đan­ski za­ko­nik Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je bio je na sna­zi sto go­di­na, a da­nas ga ne­ma­mo, za raz­li­ku od ze­ma­lja ko­je su svo­je za­ko­ni­ke do­ne­le mno­go ka­sni­je. Pre­stao je da va­ži 1946. go­di­ne, pod dej­stvom re­vo­lu­ci­o­nar­ne sve­sti”, ko­ja je po­ni­šti­la ce­lo­ku­pan prav­ni si­stem pred­rat­ne Ju­go­sla­vi­je.

– Na po­čet­ku 21. ve­ka Sr­bi­ja je jed­na od ma­lo­broj­nih ze­ma­lja evrop­ske prav­ne kul­tu­re ko­ja ne­ma svoj gra­đan­ski za­ko­nik. Da­nas ima­mo Za­kon o osnov­nim svo­jin­sko-prav­nim od­no­si­ma iz 1980. go­di­ne, iz vre­me­na so­ci­ja­li­zma i dru­štve­ne svo­ji­ne. Va­že­ći Za­kon o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma iz 1978. go­di­ne bi­će ino­vi­ran u okvi­ru bu­du­ćeg gra­đan­skog za­ko­ni­ka Sr­bi­je – ka­že dr Pe­ro­vić.

Kao jed­nu od zna­čaj­nih no­vi­na, pro­fe­sor is­ti­če na­kna­du šte­te prav­nim li­ci­ma, ko­ja do sa­da ni­su ima­la pra­vo na od­šte­tu zbog po­vre­de ugle­da, do­sto­jan­stva i mo­ral­ne šte­te.

– Ma­te­ri­jal­na šte­ta je uvek mer­lji­va, a kod mo­ral­ne šte­te ima­mo po­vre­du lič­nih do­ba­ra, pre­tr­pljen bol i strah, kao i po­vre­du do­sto­jan­stva lič­no­sti, ko­ja ob­u­hva­ta pra­vo na ži­vot, zdra­vlje, te­le­sni in­te­gri­tet, pra­vo na slo­bo­du i sva dru­ga ljud­ska pra­va za­ga­ran­to­va­na Usta­vom, me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma i po­seb­nim za­ko­ni­ma. Prav­no li­ce, kao što je kom­pa­ni­ja, pred­u­ze­će, ne­ma svoj­stvo fi­zič­kog li­ca ko­je mo­že da ose­ti bol i strah, ali ipak mo­že da pre­tr­pi mo­ral­nu šte­tu, ko­ja ni­je ma­te­ri­jal­na – ka­že pro­fe­sor Pe­ro­vić.

Pred­na­crt bu­du­ćeg gra­đan­skog za­ko­ni­ka ima i niz dru­gih no­vi­na ka­da je reč o pro­u­zro­ko­va­nju i na­kna­di šte­te. Osim što pro­ši­ru­je po­jam šte­te i na sva­ku po­vre­du pra­va lič­no­sti i ljud­skog do­sto­jan­stva, bu­du­ći GZ pred­vi­đa i zah­tev da se uklo­ni opa­snost od šte­te i zah­tev da se pre­sta­ne s po­vre­dom pra­va lič­no­sti.

Uvo­di i od­go­vor­nost za šte­tu u slu­ča­je­vi­ma te­ro­ri­stič­kih aka­ta i jav­nih ma­ni­fe­sta­ci­ja, a pre­ci­zi­ra i od­go­vor­nost u slu­ča­je­vi­ma ka­da je šte­ta na­ne­ta opa­snom de­lat­no­šću.

Izvor: sajt Politike