Народној банци неретко стижу притужбе на рачун агенција, али и појединаца који најчеће незаконито прикупљају депозите и кредитирају грађане. То је поуздан начин да се остане без новца.
„Приметно је да неовлашћена физичка лица, често преко огласа, нуде грађанима новчане позајмице уз високе каматне стопе“, каже Саветник за едукацију корисника финансијских услуга у Народној банци Никола Ђукић, и додаје да се кредитним и депозитним пословима могу бавити само лица која су прибавила дозволу за рад Народне банке Србије, те да свако ко се неовлашћено бави примањем депозита односно кредитирањем, чини кривично дело за које је запрећена затворска казна, уколико је тим пословима прибављена имовинско-правна корист.
“Чак и у случајевима када неовлашћена лица своју понуду оглашавају као зајам и нуде закључење Уговора о зајму, треба имати у виду да су зеленашки уговори, осим Кривичним законом, регулисани и Законом о облигационим односима, те да овај закон под зеленашким послом предвиђа да је ништаван сваки уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу, уговори за себе или за треће лице корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другом дао или учинио”, упозорава Ђукић.
“На зеленашки уговор сходно томе се примењују одредбе Закона о последицама ништавости и о делимичној ништавости уговора. Закон дозвољава могућност да се износ задужења оштећеног може смањити на правичан износ, уколико надлежни суд тако одлучи. У том случају уговор са одговарајућом изменом остаје на снази”, објашњава Ђукић.
Он додаје да је прописан законски рок од 5 година од закључења уговора у оквиру којег оштећеник може да поднесе надлежном суду захтев за смањење обавезе на правичан износ.
Ђукић наглашава да је примећено, нарочито на северу Војводине, више случајева да се неовлашћена лица баве примањем депозита, уз обећање да ће грађани који им повере свој новац бити награђени на тај начин што ће им средства после одређеног периода бити враћена у вишеструком износу.
Такође, чести су случајеви пирамидалних превара, где се од грађана који су поверили свој новац, као услов остваривања зараде, тражи да пронађу више лица од којих ће они примити новац у исту сврху.
Народна банка Србије не може, нити је то у њеној надлежности, истиче Ђукић, да заштити права грађана уколико свој новац повере лицима која не послују у оквиру институција са дозволом Народне банке Србије или ако од њих буду узимали кредите.
Извор: сајт РТВ
