Не постоји ниједна уставна препрека да се у наше кривично законодавство уведе казна доживотног затвора, али постоје додатна питања и недоумице, поручила је министарка правде Нела Кубуровић.
Она је упозорила да је претходно потребно одговорити на један број отворених питања.
Кубуровић је, на округлом столу на којем се дискутује о могућем увођењу доживотне казне затвора у кривично-правни систем Србије, истакла да је ресорно министарство помно слушало све предлоге, али да не може дати коначни суд, будући да је стручна јавност по том питању прилично подељена.
Она је навела да је потребно одговорити на питање да ли је постојеће стање адекватно и шта ће тачно значити за наш пенолошки систем замена постојеће казне затвора од 30 до 40 година за доживотни затвор, као и то колико је компликовано увођење доживотног затвора са нормативног становишта.
Такође, како је навела, ту је и питање који сви прописи треба да се промене, колико брзо је могуће извести све ове свеобухватне измене и колико дуго је потребно припремити правосудни систем и систем извршења кривичних санкција за увођење овакве казне.
Приликом увођења казне доживотног затвора, нарочито се поставља питање права на условни отпуст, као примене једног општег института кривичног права. Министарка је додала да има најразличитијих предлога који се односе на условни отпуст.
„Они се крећу од тога да га код доживотног затвора нема, па до става да се после протека одређеног временског периода проведеног на издржавању казне затвора, аутоматски преиспитује испуњеност услова за отпуштање осуђеног“, рекла је Кубуровић.
Код наше најтеже казне затвора, уколико је неко осуђен на 40 година затвора, условни отпуст се може тражити након одслужених 26,5 година затвора, а код доживотног затвора углавном је стандард да се условни отпуст може тражити после одслужених 25 година затвора, па се са тог становишта поставља питање која је казна тежа – доживотни затвор или затвор од 40 година.
Кубуровић је навела да је казнена политика судова за извршена тешка кривична дела строга и нагласила да се тешки злочини кажњавају најтежом казном из нашег Кривичног законика – а то је казна од 30 до 40 година затвора.
Према њеним речима, у Србији је могуће да предлог за доношење неког законског прописа поднесе народни посланик.
Она је рекла да је Фондација „Тијана Јурић“ сматрала да казна затвора од 30 до 40 година није адекватна казна за најгоре злочинце. Сматрају да такве људе суд може осудити само на казну апсолутног лишења права на слободу, на доживотни живот иза решетака. За Министарство правде, како је навела Кубуровић, то је веома комплексно питање које задире у криминалну политику, етику, познавање упоредног права и свеопшту бригу и за теоријску исправност Кривичног законика.
„Доживотни затвор није само затвор, доживотни затвор је и порука злочинцима да је једина адекватна казна за најтеже злочинце живот иза решетака. Доживотни затвор представља и јасну границу између општег максимума – 20 година и поруке најтеже казне. Смртна казна свакако није нешто о чему се може дискутовати у нашем друштву и ту нећемо улазити у разлоге за и против, те ћемо само рећи да је наша земља члан Савета Европе и потписник Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода која, као и наш Устав, забрањује прописивање смртне казне“, рекла је она.
Оснивач Фондације „Тијана Јурић“ Игор Јурић сматра да је ово питање са великом одговорношћу и да постоји обавеза према грађанима који су потписали иницијативу, као и према деци жртвама која су настрадала последњих година у нашој земљи.
„Ми, као родитељи такве и те деце која су трагично завршила свој живот имамо наравно своје мишљење о људима који су нам уништили живот, али, када смо разматрали ову иницијативу, нисмо желели да се носимо тим емоцијама, већ смо покушали да размишљамо рационално“, рекао је Јурић.
Извор: сајт 021
