Рок за сачињавање пописа незаконито изграђених објеката је 12 месеци од дана ступања на снагу Закона o oзакоњењу објеката, тј. 27. новембар 2016. године. Стручњаци сматрају да је неопходна измена законске одредбе „непознати инвеститор“, јер се за сваки објекат зна ко је добио грађевинску дозволу.
Закон о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015 – даље: Закон) усвојен је пре пет месеци, а надлежни тврде да је овога пута држава решена да стави тачку на бесправну градњу. Од озакоњења очекују приход од око 10 милијарди динара, који ће бити уложен у инфраструктуру. Рок за озакоњење је 27. новембар 2016. године.
У шабачком крају озакоњење нелегалних објеката подељено је на 13 зона. Решења о рушењу грађевински инспектори најпре уручују онима који су нелегално градили у градској зони.
„Према садашњем плану, села би требало да дођу на ред тек у септембру, октобру. Најчешћи проблеми са којима се сусрећемо јесу и сам отпор наших суграђана који не желе да сарађују са комисијом за попис“, указује начелница Одељења за урбанизам у Шапцу, Јелена Јекић.
У Београду, већина инвеститора је нелегално градила на земљишту у јавној својини, а да се притом не зна ни ко су.
„Ако имамо ситуацију да је комплетна зграда озидана на јавној површини, где инвеститор не постоји или не могу да га нађу, власници станова би требало да образују скупштину станара и на тај начин улазе у процедуру озакоњења, с тим што је она тада мало компликованија и тражи више докумената“, објашњавају у једном београдском пројектном бироу.
У Секретаријату за имовинско-правне послове кажу да они не истражују ко је носилац грађевинске дозволе или инвеститор нелегално изграђене зграде, већ да само поступају на основу захтева за озакоњење.
„То значи да се на основу документације коју он прилаже, то је копија плана, извод из листа непокретности и геодетски снимак, доноси решење да земљиште под објектом представља земљиште за редовну употребу. На тај начин се ствара предуслов за даље кораке да се касније то земљиште њему отуђи“, напомиње секретар за имовинско правне послове у Београду, Славица Савчић.
Међутим, стручњаци сматрају да у Закону мора да се промени одредба „непознати инвеститор“ јер се, наглашавају, зна ко је добио грађевинску дозволу за сваки објекат.
„Ако је објекат у целости нелегалан и ако је изграђен на јавној својини, онда по садашњем Закону општина мора сама од себе, што је интересантна конструкција, да купује плац за такву зграду, тј. да га купи у име и за рачун непознатог инвеститора да изврши депоновање средстава на посебан рачун општине. Једино на тај начин може да се врши озакоњење тј. доношење збирног решења за целу зграду“, истиче грађевински консултант, Симо Стокић.
Тек после тога, власници станова могу да озаконе станове и плате општини средства која је она издвојила за озакоњење зграде. Пореска управа одређује цену закупа јавног земљишта на коме је изграђен објекат, а она је за сваку градску зону различита.
Извор: сајт РТС-а
