Najniže i najviše osnovice za obračun doprinosa od 1. novembra 2014.

Po ovlašćenju iz člana 37. stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, broj 84/2004… i 57/2014, u daljem tekstu: Zakon), ministar finansija utvrdio je i objavio da najniža mesečna osnovica na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno socijalno osiguranje iznosi 21.718 dinara („Sl. glasnik RS“, broj 118/2014, u daljem tekstu: najniža osnovica). Ova najniža osnovica primenjuje se od 1. novembra 2014. i važiće tri meseca, do 31. januara 2015. godine.

Prema odredbama Zakona, osnovica na koju se obračunavaju i plaćaju doprinosi za zaposlene jeste jedna od sledeće tri veličine:

1) bruto iznos zarade, odnosno naknade zarade obračunate u skladu sa Zakonom o radu, opštim aktom poslodavca odnosno ugovorom o radu, ili

2) bruto iznos najniže mesečne osnovice doprinosa, utvrđene u skladu sa Zakonom, ili

3) bruto iznos najviše mesečne osnovice doprinosa, utvrđene u skladu sa Zakonom.

Bruto zarada, kao osnovica za obračun doprinosa, definisana je Zakonom o radu, a ostvaruje se na osnovu zarade na radnom mestu, uvećanja zarade i obaveza koje se plaćaju po osnovu poreza i doprinosa iz zarade. Ovako definisana zarada kao osnovica važi samo pod uslovom da je konkretna bruto zarada zaposlenog viša od važeće najniže mesečne bruto osnovice, a niža od važeće najviše mesečne osnovice. Tako, pri obračunu zarada, poslodavci moraju voditi računa o sledećem:

1) ako je obračunata bruto zarada zaposlenog veća od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi će se obračunati na veću osnovicu – dakle, na stvarno obračunatu bruto zaradu;

2) ako je obračunata bruto zarada zaposlenog manja od najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi će se i tada obračunati na veću osnovicu – ovog puta na propisanu najnižu mesečnu bruto osnovicu;

3) ako je obračunata bruto zarada zaposlenog viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, doprinosi će se obračunati na propisanu najvišu mesečnu bruto osnovicu.

Na koji način je Zakon regulisao najnižu i najvišu osnovicu doprinosa?

– Najniža mesečna osnovica doprinosa

Prema članu 36. stav 1. Zakona, mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa. U slučaju da je konkretna isplata niža od važeće najniže mesečne osnovice, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na tu najnižu mesečnu osnovicu. Izuzetno, prema članu 36. stav 3. Zakona, najniža mesečna osnovica ne primenjuje se za obračun i plaćanje doprinosa kod sledećih isplata:

1) na isplatu razlike zarade koju ostvaruju izabrana, imenovana i postavljena lica koja, pored zarade kod poslodavca kod koga su u radnom odnosu, ostvaruju i razliku zarade, odnosno plate za vreme obavljanja javne funkcije – osnovica za obračun doprinosa u ovom slučaju je ta razlika zarade, odnosno plate;

2) na isplatu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva s rada radi nege deteta i odsustva s rada radi posebne nege deteta u skladu sa zakonom koji uređuje finansijsku podršku porodici s decom – osnovica za obračun doprinosa u ovom slučaju je iznos te naknade zarade;

3) na isplatu naknade zarade po osnovu privremene sprečenosti za rad iz sredstava organizacije za obavezno zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom – osnovica za obračun doprinosa u ovom slučaju je iznos te naknade zarade;

4) na isplatu penzije i naknade po osnovu invalidnosti iz sredstava organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom – osnovica za obračun doprinosa u ovom slučaju je iznos penzije, odnosno naknade;

5) na isplatu novčane naknade iz sredstava organizacije nadležne za zapošljavanje, u skladu sa zakonom – osnovica za obračun doprinosa u ovom slučaju je iznos te novčane naknade;

6) na isplatu ugovorene naknade – osnovica za obračun doprinosa u ovom slučaju je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana;

7) na plaćanje doprinosa za socijalno osiguranje za strane državljane za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja na teritoriji Republike – osnovica je prosečna mesečna zarada u Republici isplaćena u četvrtom kvartalu prethodne godine.

Prema članu 37. Zakona, najnižu mesečnu osnovicu čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Pošto je u prethodnom kvartalu, jul–septembar 2014. godine, ostvarena prosečna mesečna zarada po zaposlenom u Republici od 62.051 dinara, najniža osnovica za naredna tri meseca izračunata je u visini od 35% tog proseka, što iznosi 21.718,00 dinara. Iznos najniže mesečne osnovice utvrđuje i objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa, u ovom slučaju od 1. novembra 2014. godine.

Izuzetno, prema članu 38. Zakona, najnižu mesečnu osnovicu za osiguranike:

– sveštenike i verske službenike,

– poljoprivrednike, odnosno zemljoradnike, i

– samostalne umetnike

čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu prethodne godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos ove najniže mesečne osnovice svake godine objavljuje ministar nadležan za poslove finansija, a služi za obračun i plaćanje doprinosa počev od prvog januara godine za koju se doprinosi utvrđuju i plaćaju. Za ove osiguranike, najniža osnovica doprinosa za celu 2014. godinu iznosi 22.282 dinara, s primenom od 1. januara 2014. godine.

Podsećamo, iznosi najnižih osnovica za obračun doprinosa u 2014. jesu:

Najniže mesečne osnovice za obračun doprinosa u 2014. godini

– Najviša mesečna osnovica doprinosa

Prema odredbi člana 41. Zakona, ako je propisana osnovica doprinosa viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (u daljem tekstu: najviša mesečna osnovica). Najvišu mesečnu osnovicu čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka. Preko tog iznosa neće se plaćati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (već samo porez).

Za period od 1. novembra do 31. novembra 2014. godine najviša mesečna osnovica za obračun doprinosa iznosi 304.015,00 dinara, a dobijena je na osnovu petostrukog iznosa prosečne zarade u Republici za septembar 2014. godine (5 x 62.051,00 dinara). Stoga, ako je zarada koja se isplaćuje u periodu od 1. 11. 2014. do 30. 11. 2014. godine viša od petostrukog proseka zarade u Republici, doprinosi se plaćaju na najvišu osnovicu, tj. na iznos od 304.015 dinara.

Izuzetno, najviša mesečna osnovica doprinosa ne primenjuje se kod obračuna i plaćanja doprinosa na primanja po osnovu ugovorenih naknada (za ugovorne poslove, a to su poslovi po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, po kome za izvršen rad se ostvaruje ugovorena naknada). Osnovica za doprinose u ovom slučaju je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

U toku 2014. godine najviša mesečna osnovica je:

Najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa u toku 2014. godine

Treba napomenuti da najviša mesečna osnovica doprinosa važi u svim slučajevima isplate mesečne zarade koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira na to da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. U ovom slučaju, bitna je činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena.