Како објашњава Милан Простран, агроекономски аналитичар, Нацрт закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту представља један веома комплексан и сложен закон, поготово у условима када је Србија у међувремену потписала одређене међудржавне споразуме и када се исти тај закон мора прилагодити другим споразумима, пре свега споразуму са ЕУ.
Пољопривредно земљиште – природно добро од националног значаја
Простран каже да би прво требало Уставом питање земљишта као природног добра од националног значаја још децидније, чак и радикално уредити, у смислу његове заштите и забране његовог арчења или упропаштавања.
– Законом, а пре тога Уставом треба, пре свега, забранити продају земљишта као добра од општег националног значаја странцима јер на тај начин, по мом тумачењу, ви продајете и суверенитет над својом земљом и касније имате многе проблеме са којима ћемо се ми сусрести иначе кад будемо преговарали и о нашим границама и тако даље. Уколико то није уопште изводљиво и уколико смо се ми закопали потписујући споразум са Бриселом, онда треба законом до краја утврдити услове под којима и ко може од странаца уопште куповати наше земљиште – поручује Простран.
Таквим би законом, додаје он, требало прописати ригорозне услове такве да практично одврате потенцијалне купце из иностранства од куповине те земље, а то, како објашњава, значи да би требало пре свега утврдити да странац мора барем 15 година бити резидент у Србији, да мора бити професионални пољопривредник и да се тим послом бави барем 10 година.
Требало би и ограничити величину поседа који се може купити, истиче Простран, наводећи да се слични примери могу наћи у Словачкој и Данској која је за купце из Холандије и неких других земаља, који су посебно заинтересовани, ограничила величину поседа и утврдила веома сложене услове.
– Дакле, то је само у случају уколико не можемо да се изборимо и уколико смо себи везали руке, па не можемо забранити продају земље. Али дефинитивно мој став је да се забрани продаја странцима. Закуп није споран, и ту треба неке ствари уредити, али потпуно отуђење треба апсолутно забранити – наводи Простран.
Говорећи о осталим важним питањима у вези са државним пољопривредним земљиштем, он упозорава да је веома битно питање то да се морају утврдити начини коришћења тог земљишта када се даје у закуп и да се уопште треба добро позабавити када је у питању генерално коришћење тог природног добра.
Постоје, како каже, случајеви да се даје земљиште у закуп на 5 или више година и да закупац све време сеје само једну културу и на тај начин враћа власнику земљиште потпуно израбовано, односно делимично неплодно земљиште и ту се морају прецизирати услови коришћења.
Истиче и како би требало донети закон и тим законом такође уредити обавезну обраду пољопривредног земљишта, тако да, ако то власник не чини, онда право да обрађује земљу треба омогућити ономе ко има намеру или жељу да обрађује земљиште, с тим што се у власништво не би дирало. Власник би и даље остајао исти, али би му порез, вероватно, без обзира на то што он нема дохотка јер не обрађује своју земљу, требало повећати да га он, неки начин, буде натеран или да то земљиште обрађује или да се тог земљишта ослободи продајом некоме ко хоће да обрађује пољопривредно земљиште.
Још једно од веома важних питања јесте право пречег закупа, сматра Простран и указује да држава жели да побољша конкурентску способност малих и средњих фармера и да би онда „она требала тих својих, колико је речено, 490.000 ха, управо да, дајући у закуп, земљиште усмери према тим закупцима, побољшавајући њихову конкурентску способност, али наравно, до величине од 20 ха. Не да се иде превише, јер ви се на тај начин приближавате просечном поседу фарми које данас постоје у Европској унији као целини“.
Промена члана 72
Када је реч о отуђењу пољопривредног земљишта у државном власништву, у члану 72. Закона о пољопривредном земљишту се у Нацрту закона о изменама и допунама тог закона после речи „не може се отуђивати“ додају се речи: „осим под условима предвиђеним овим законом“, па се потом додају чланови 72а, 72б, 72в, 72г.
Предложени члан 72а. предвиђа да пољопривредно земљиште у државној својини физичко лице може стећи теретно правним послом под условима да је држављанин Републике Србије, да има Регистровано пољопривредно газдинство у активном статусу најмање 3 године или је носилац породичног пољопривредног газдинства у активном статусу најмање 3 године, да има услове/механизацију/опрему за обављање пољопривредне делатности, да има у својини највише до 30 ха пољопривредног земљишта и да има пребивалиште у јединици локалне самоуправе у којој се продаје пољопривредно земљиште у државној својини најмање 3 године.
Исти члан предвиђа да физичко лице које испуњава услове прописане овим законом може да стекне у својину највише до 20 хектара површине на пољопривредном земљишту у државној својини.
Миладин Шеварлић, професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, за „еКапију“ рекао је да, колико је њему познато, приликом писања Нацрта закона није консултовано ниједна научно-стручна организација у Србији и да није било радне групе за тај закон.
Оцењујући да је Нацрт закона урађен за потребе појединих инвеститора, он је указао да је такав приступ врло проблематичан и додао да је било неопходно да, пре него што се ураде измене и допуне закона о пољопривредном земљишту, буду урађене измене у Уставу.
Мали произвођачи купују земљу
Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама закона о пољопривредном земљишту, представљеном у четвртак у Скупштини Србије, у петак (7. авгист 2015. године) је настављена у Скупштини града Ниша, где је министарка Снежана Богосављевић Бошковић рекла да је први пут у својој историји Србија одлучила да део свог пољопривредног земљишта понуди у откуп малим пољопривредницима, онима који имају највише до 30 хектара у власништву. Они ће, како је рекла, моћи да купе до 20 хектара државног земљишта са роком плаћања до 5 година и на тај начин се желе додатно ојачати мали пољопривредни произвођачи.
– Пракса досадашњег коришћења и управљања државним пољопривредним земљиштем је таква да захтева промене у правцу ефикаснијег, рационалнијег и економичнијег коришћења истог. У прилог томе говори податак да се готово половина обрадивог земљишта којим располаже Република Србија се не издаје у закуп, као и да се велике површине истог узурпирају и од познатих и од НН лица. Новим законом ће се обезбедити боље, али и што је још важније посебно за мале пољопривреднике, праведније коришћење државног земљишта – нагласила је министарка.
Она је такође истакла да ће апсолутно сви имати равноправан третман при закупу, да ће правила бити јасна, додавши да је још једна од измена у томе што ће се обезбедити предвидиво и поуздано пословно окружење као основни предуслов за инвестиције и да ће се на тај начин покренути производња, обезбедити количина и квалитет производа који су кључни за опстанак произвођача у све захтевнијим тржишним условима како у свету, тако и у Србији.
Јавна расправа о Нацрту закона почела је 30. јула и траје до 18. августа, а очекује се да парламент о Нацрту закона расправља током јесени.
Закон у интересу развоја пољопривреде
Министарка је, представљајући Нацрт закона у Скупштини Србије, у четвртак објаснила да је његов циљ унапређење стања у располагању државним пољопривредним земљиштем у интересу развоја пољопривреде Србије, као и да ће изменама и допунама закона бити обезбеђено боље и праведније коришћење државног земљишта, што је посебно важно за мале пољопривреднике.
– Један од циљева који би се остварио Законом о пољопривредном земљишту је да се од закупа остварују значајни годишњи приходи, који су сада далеко мањи од реално могућих, јер се скоро половина расположивог обрадивог државног земљишта не излицитира, те један део узурпирају НН лица, користе га без да учествују у поступку јавног надметања и за исто не плаћају накнаду. Рачунице кажу да због тога губимо значајне приходе, трећину остварених или око 15 мил ЕУР. Тренутно се само у судским споровима по том основу потражује око 22 мил ЕУР. Други део државног земљишта који није излицитиран остаје необрађен. Нацртом новог закона би се пољопривредно земљиште користило ефикасније, рационалније и економичније – објаснила је министарка.
Нацрт закона предвиђа и да се за све будуће закупце уведе обавеза вођења књиге поља и успостављање плодореда, као и да део до 30% државног земљишта који се не користи може да се да у закуп великим инвеститорима.
Полазећи од чињенице да је пољопривредно земљиште добро од општег интереса за Републику Србију, да се значајан део тог земљишта не користи, да је у пољопривреди низак ниво инвестиција, предлог је, како је наведено на интернет страници Министарства, и да пољопривредно земљиште које није издавано у закуп најмање 3 године узастопно може да се да на бесплатно коришћење за период до 5 година, са могућношћу продужавања закупа до 20 година, а биће утврђен и нови период издавања земљишта у закуп. Предлог је да тај период буде продужен са 20 на 25 година, а за велике инвестиције са 20 на 30 година.
Нацрт закона предвиђа пооштравање санкција за узурпаторе државног пољопривредног земљишта, али и локалне самоуправе које не поштују рокове и процедуре у доношењу и спровођењу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Уводе се казне за узурпаторе у висини троструког износа највише постигнуте просечне цене закупа на територији округа. Ако је узурпатор непозната особа, јединица локалне самоуправе може да донесе одлуку о скидању усева.
Део Нацрта закона који је потекао од представника удружења пољопривредника је да део државног пољопривредног земљишта буде продат пољопривредницима, уз услов да они немају посед већи од 30 хектара, а могу да купе максимално до 20 хектара. Прихваћен је и предлог да се додатно помогне тим пољопривредницима тако што би се обезбедила могућност плаћања купљеног земљишта у периоду до 5 година.
Извор: Екапија
