Нова Влада би, по формирању, као један од првих наредних реформских корака што
пре требало да усвоји нови Закон о финансирању локалних самопурава, уверен је члан
Фискалног савета Никола Алтипармаков. 

Алтипармаков је, у изјави Тањугу, саветовао новој влади да настави са секторским
реформама, након што је мерама штедње практично преполовила буџетски дефицит. 

„Оно што је влада до сада јако добро урадила јесте политика штедње и смањење
буџетсдког дефицита са преко 6,5 одсто на мање од 2,5 одсто, колико смо проценили
за  2016. У том смислу је велики део посла већ урађен, а сад остају секторске
реформе, реформа јавних предузећа, приватизација, решавање питања предузећа у реструктурирању
и нови закон о финансирању локалне самоуправе“, рекао је он.

Према његовим речима, Закон је, по иницијалним плановима, требало усвојити још
2015. али „ту смо окаснили“, па је сада потребно да што пре буде усвојен,
како би локалне самоуправе имале времена да адекватно планирају буџете за 2017.
 

Алтипармаков је подсетио да су проблеми настали када је у 2011. години, упркос
противљењу Фискалног савета, ММФ-а и већег дела стручне јавности, усвојен актуелни
Закон о финансирању локалне самоуправе који је, како је навео, контрапродуктиван
по много чему.

„Тај Закон је на хаотичан и несистематски начин одузео 40 милијарди динара
буџетског новца и поделио их ‘ад хок’ локалним самоуправама. Новац при том није
трошен за капиталне и инфраструктурне пројекте већ је отишао у потрошњу“, навео
је Алтипармаков.

Он је додао да је део те „рупе“ затворен пореским изменама из
2013, додајући да је сада остало да се још осам милијарди динара са локалног нивоа
врати у републички буџет. 

Члан Фискалног савета сматра, говорећи о нацрту новог закона, да је Министарство
финансија урадило добар системски закон који по много чему наликује на онај из
2006. 

Такав став, међутим, не дели Национална алијанса за локални економски развој,
која у чланству има локалне самоуправе. У НАЛЕД-у кажу да не подржавају тај Нацрт
нити идеју да се направи прерасподела прихода од пореза на зараде тако да уместо
80 одсто општинама припадне 50 одсто средстава, као и да им буде одузето неколико
изворних прихода попут фирмарине или таксе за држање моторних возила.

Порез на зараде доноси у просеку 36 одсто текућих прихода локалним самоуправама,
а у појединим градовима и више од 50 одсто.

Такође, НАЛЕД тврди да рачуницама које добија од општина чланица, показују да
би због прерасподеле пореза на зараде изгубиле и до петине прихода, а повећање трансфера
из републичког буџета не би довољно надокнадило тај губитак.

НАЛЕД објашњава да самоуправама систем трансфера није довољно разумљив и не нуди
им предвиђивост у циљу планирања буџета.

Та организација сматра да ресорно министарство са репрезентативним удружењима
локалних самоуправа треба да уради додатне анализе и пројекције ефеката нацрта закона
да не би дошло до даљег финансијског слабљења градова и општина.

НАЛЕД наводи и да су локалне самоуправе већ претрпеле губитак 2013. када је порез
на зараде смањен са 12 на 10 одсто, као и да су у  међувремену добиле нове
обавезе као што је брига о домовима здравља и апотекама са неодрживим системом финансирања
и дуговима, послове из области ванредних ситуација, комуналну полицију и друго.

„Неке од последица новог губитка средстава могло би да буде подизање локалних
намета на штету грађана и привреде, смањена атрактивност општина за инвестирање,
отежано финансирање рада локалних институција и слабији развој инфраструктуре“,
упозорава НАЛЕД.

Алтипармаков сматра да би уз критике закона требало нагласити да осам милијарди
динара, колико би локалне самоуправе његовим усвајањем морале да врате у републички
буџет, има удео у приходима на локалном нивоу од свега три одсто.

„Ако су запосленима на нивоу државе могле да буду смањене зараде за 10 одсто,
онда је адекватно и оправдано да и локалне самоупаве уштеде три одсто прихода и
да их врате у републички буџет кроз нови закон“, рекао је Алтипармаков.

Такође, додао је, очекује се од новог закона и повећање транспарентности, јер
се сада не објављују паралелно извршења буџета локалних самоуправа.

„Велики број локалних самоуправа има проблема, па вештацки надувавају приходе
како би показали нереалан ниво расхода, који онда не могу да финансирају, па настају
доцње. Повећањем степена транспарентности је потребно унапредити буџетски процес
на локалу, бар да он стигне републички ниво“, закључио је.

< Извор: Тањуг