Nova Vlada bi, po formiranju, kao jedan od prvih narednih reformskih koraka što
pre trebalo da usvoji novi Zakon o finansiranju lokalnih samopurava, uveren je član
Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. 

Altiparmakov je, u izjavi Tanjugu, savetovao novoj vladi da nastavi sa sektorskim
reformama, nakon što je merama štednje praktično prepolovila budžetski deficit. 

„Ono što je vlada do sada jako dobro uradila jeste politika štednje i smanjenje
budžetsdkog deficita sa preko 6,5 odsto na manje od 2,5 odsto, koliko smo procenili
za  2016. U tom smislu je veliki deo posla već urađen, a sad ostaju sektorske
reforme, reforma javnih preduzeća, privatizacija, rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju
i novi zakon o finansiranju lokalne samouprave“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Zakon je, po inicijalnim planovima, trebalo usvojiti još
2015. ali „tu smo okasnili“, pa je sada potrebno da što pre bude usvojen,
kako bi lokalne samouprave imale vremena da adekvatno planiraju budžete za 2017.
 

Altiparmakov je podsetio da su problemi nastali kada je u 2011. godini, uprkos
protivljenju Fiskalnog saveta, MMF-a i većeg dela stručne javnosti, usvojen aktuelni
Zakon o finansiranju lokalne samouprave koji je, kako je naveo, kontraproduktivan
po mnogo čemu.

„Taj Zakon je na haotičan i nesistematski način oduzeo 40 milijardi dinara
budžetskog novca i podelio ih ‘ad hok’ lokalnim samoupravama. Novac pri tom nije
trošen za kapitalne i infrastrukturne projekte već je otišao u potrošnju“, naveo
je Altiparmakov.

On je dodao da je deo te „rupe“ zatvoren poreskim izmenama iz
2013, dodajući da je sada ostalo da se još osam milijardi dinara sa lokalnog nivoa
vrati u republički budžet. 

Član Fiskalnog saveta smatra, govoreći o nacrtu novog zakona, da je Ministarstvo
finansija uradilo dobar sistemski zakon koji po mnogo čemu nalikuje na onaj iz
2006. 

Takav stav, međutim, ne deli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj,
koja u članstvu ima lokalne samouprave. U NALED-u kažu da ne podržavaju taj Nacrt
niti ideju da se napravi preraspodela prihoda od poreza na zarade tako da umesto
80 odsto opštinama pripadne 50 odsto sredstava, kao i da im bude oduzeto nekoliko
izvornih prihoda poput firmarine ili takse za držanje motornih vozila.

Porez na zarade donosi u proseku 36 odsto tekućih prihoda lokalnim samoupravama,
a u pojedinim gradovima i više od 50 odsto.

Takođe, NALED tvrdi da računicama koje dobija od opština članica, pokazuju da
bi zbog preraspodele poreza na zarade izgubile i do petine prihoda, a povećanje transfera
iz republičkog budžeta ne bi dovoljno nadoknadilo taj gubitak.

NALED objašnjava da samoupravama sistem transfera nije dovoljno razumljiv i ne nudi
im predviđivost u cilju planiranja budžeta.

Ta organizacija smatra da resorno ministarstvo sa reprezentativnim udruženjima
lokalnih samouprava treba da uradi dodatne analize i projekcije efekata nacrta zakona
da ne bi došlo do daljeg finansijskog slabljenja gradova i opština.

NALED navodi i da su lokalne samouprave već pretrpele gubitak 2013. kada je porez
na zarade smanjen sa 12 na 10 odsto, kao i da su u  međuvremenu dobile nove
obaveze kao što je briga o domovima zdravlja i apotekama sa neodrživim sistemom finansiranja
i dugovima, poslove iz oblasti vanrednih situacija, komunalnu policiju i drugo.

„Neke od posledica novog gubitka sredstava moglo bi da bude podizanje lokalnih
nameta na štetu građana i privrede, smanjena atraktivnost opština za investiranje,
otežano finansiranje rada lokalnih institucija i slabiji razvoj infrastrukture“,
upozorava NALED.

Altiparmakov smatra da bi uz kritike zakona trebalo naglasiti da osam milijardi
dinara, koliko bi lokalne samouprave njegovim usvajanjem morale da vrate u republički
budžet, ima udeo u prihodima na lokalnom nivou od svega tri odsto.

„Ako su zaposlenima na nivou države mogle da budu smanjene zarade za 10 odsto,
onda je adekvatno i opravdano da i lokalne samoupave uštede tri odsto prihoda i
da ih vrate u republički budžet kroz novi zakon“, rekao je Altiparmakov.

Takođe, dodao je, očekuje se od novog zakona i povećanje transparentnosti, jer
se sada ne objavljuju paralelno izvršenja budžeta lokalnih samouprava.

„Veliki broj lokalnih samouprava ima problema, pa veštacki naduvavaju prihode
kako bi pokazali nerealan nivo rashoda, koji onda ne mogu da finansiraju, pa nastaju
docnje. Povećanjem stepena transparentnosti je potrebno unaprediti budžetski proces
na lokalu, bar da on stigne republički nivo“, zaključio je.

 

< Izvor: Tanjug