Ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je danas da je i treća verzija Nacrta ustavnih amandmana podložna novim korekcijama nakon današnjeg okruglog stola, na kojem predstavnici pravosudnih institucija, strukovnih udruženja i civilnog društva raspravljaju o predlogu teksta amandmana koji je izradilo Ministarstvo pravde u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije (VK).

Kuburović veruje, da će nakon usklađivanja teksta, najkasnije početkom oktobra Vlada Srbije uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava.

 

„Narodna skupština je dužna da u roku od 30 dana odluči da li će prihvatiti inicijativu ili ne. Ako skupština dvotrećinskom većinom prihvati predlog Vlade, skupštinski Odbor za ustavna pitanja moći će da organizuje dalje javne debate i da razmatra tekst koji će vlada uputiti, a koji će svakako biti usklađen i sa mišljenjima koja budemo danas čuli“, rekla je Kuburović novinarima u pauzi okruglog stola.

Ona je podvukla da će Narodna skupština dati poslednju reč u vezi sa tekstom amandmana, koji će nakon toga ići na referendum.

Kuburović je rekla da veruje da je trećim nacrtom amandmana na Ustav iz 2006. godine u oblasti pravosuđa, potpuno isključen uticaj politike u postupku za izbor sudija i javnih tužilaca.

„Danas su Narodna skupština i Vlada isključivo nadležne kada je reč o postupku izbora javnih tužilaca, Republičkog javnog tužioca, sudija koje se prvi put biraju i bira predsednike sudova, a upravo to je i bila najveća zamerka. Sve preporuke su ispoštovane i u predlogu amandmana koji smo danas predstavili Narodna skupština je isključena iz svakog procesa, izuzev izbora Vrhovnog tužioca“, naglasila je ministarka pravde.

Napomenula je da prema predlogu ustavnih amandmana Vlada više nema nikakvu ulogu, već da je sve u nadležnosti nezavisnih tela – Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Upitana da li će se ovim amandmanima postići nezavisnost sudstva, zbog čega su ustavne reforme i pokrenute, Kuburović je ocenila da „mi nekako uvek krivo predstavljamo nezavisnost“.

„Nezavisnost sudstva znači da sudija donosi odluke u skladu sa Ustavom i zakonima bez uticaja nekog trećeg spolja ili od samih kolega ili predsednika suda“, navela je Kuburović i ukazala da prema anketama rađenim proteklih godina najveći uticaj na sudije dolazi upravo iz unutrašnjeg sistema, a najmanji je procenat izvršne ili zakonodavne vlasti.

Ona smatra da su u tekstu ustavnih amandmana ispoštovani svi standardi Saveta Evrope i Konsultativnog veća kada je reč o sastavu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaca (VST), napominjući da se ne slaže sa pojedinim ocenama da VK propisuje minimum standarda.

„VK propisuje standarde, a kada poredimo druge zemlje u okruženju i Srbiju, mogu da kažem da Srbija sa ovim predlogom amandmana ima više standarde od drugih država u regionu, zato što Narodna skupština niše ne bira nosioce pravosudnih funkcija, izuzev Vrhovnog javnog tužioca.

Prema njenim rečima, svuda u regionu, u državama koje su na istom stupnju evro integracija, predsednika Vrhovnog suda i dalje bira skupština, a vlada i skupština i dalje imaju veliku ulogu kod izbora tužilaca, dok kod nas to ostaje u nadležnosti VST.

„Mislim da će Srbija tek da uspostavi standarde kojih će trebati da se pridržavaju druge zemlje“, istakla je ministarka.

Kada je u pitanju izglasavanje odluka u parlamentu kvalifikovanom većinom i odnos snaga u parlamentu, Kuburović je istakla da se ne sme posmatrati samo postojeće stanje.

„Ovaj Ustav treba da važi i za budućnost tako da niko od nas ne može da predvidi kakav će biti skupštinski neki sledeći saziv skupštine i da li će uopšte biti lako obezbediti tri petine poslanika da bi glasali o izboru Vrhovnog tužioca“, navela je ministarka pravde.

Ona je na početku okruglog stola detaljno predstavila rešenja ustavnih amandmana i njihovu usklađenost sa mišljenjem Venecijanske komisije, nakon čega je otpočela diskusija predstavnika i pravosudnih institucija, strukovnih udruženja i civilnog društva.

Izvor: www.mpravde.gov.rs