Комисија за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија) 8. јула 2016. године примила је захтев подносиоца за давање мишљења.
У захтеву се наводи:
– да се Законом о приватизацији („Сл. гласник“, бр. 83/14, 46/15, 112/15 и 20/16 –  аутентично тумачење) уређују услови и поступак промене власништва друштвеног и јавног капитала и имовине;
– да предмет приватизације, у смислу продаје капитала и акција у складу с тим законом, може бити друштвени капитал, јавни капитал, акције и удели после раскида уговора о продаји капитала (који се евидентирају у Регистру у складу са Законом о приватизацији), акције, односно удели Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање;
– да су Законом о преузимању акционарских друштава („Сл. гласник“, бр. 46/06, 107/09 и 99/11) уређени услови и поступак за преузимање акционарских друштава;
– да је одредбом члана 6. став 1. тог закона прописана обавеза објављивања понуде за преузимање када непосредно или посредно, самостално или заједнички делујући неко лице стекне акције с правом гласа циљног друштва, тако да заједно са акцијама које је већ стекло, пређе контролни праг од 25% акција с правом гласа циљног друштва;
– да су одредбама члана 8. став 3. тог закона прописани изузеци од наведеног правила обавезног објављивања понуде за преузимање.
Имајући у виду наведено, подносилац захтева моли за мишљење Комисије о обавезности објављивања понуде за преузимање акционарског друштва, односно о непостојању исте (с обзиром на одредбе члана 8. став 3. Закона о преузимању акционарских друштава) у случајевима:
1. купаца друштвеног капитала као и купаца акција од Републике Србије, аутономне покрајине, локалне самоуправе, Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и/или акција пренетих у Регистар, а које се продају методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем у складу са одредбама Закона о приватизацији;
2. стратешких инвеститора који стичу акције докапитализацијом субјеката приватизације у поступку приватизације моделом стратешког партнерства методом јавног прикупљања понуда у складу са одредбама Закона о приватизацији.
Поводом наведеног захтева, Комисија за хартије од вредности, на основу члана 243. Закона о тржишту капитала („Сл. гласник“, бр. 31/11 и 112/15, у даљем тексту: Закон), на 350. седници VIII сазива, одржаној 15. јула 2016. године,  под бројем 2/0-03-356/3-16 донела је

М И Ш Љ Е Њ Е

1. Комисија за хартије од вредности мишљења је да у случају купаца друштвеног капитала, као и купаца акција од Републике Србије, аутономне покрајине, локалне самоуправе, Акционарског фонда, Фонда за развој Републике Србије, Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и/или акција пренетих у Регистар, а које се продају методом јавног прикупљања понуда са јавним надметањем у складу са одредбама Закона о приватизацији, као купаца која друштвени, односно јавни капитал или имовину стичу у складу са одредбама Закона о приватизацији, не могу применити одредбе члана 6. став 1. Закона о преузимању акционарских друштава о обавези објављивања понуде за преузимање акционарског друштва у смислу тог закона. Наиме, одредбом члана 8. став 3. Закона о преузимању акционарских друштава изричито је прописано да се тај закон не примењује се на стицаоце који стичу акције одређеног издаваоца када се оне продају путем јавног тендера, односно на тржишту на начин када је продавац унапред познат, и то: од Акционарског фонда у складу са законом, као и акцијама појединачних акционара које се заједно нуде на продају истовремено са акцијама Акционарског фонда и прописима којим се уређује приватизација; од Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених; од Републичког фонда за развој; од Републике Србије. Такође, одредбама члана 2. став 1. тачка 2) Закона о приватизацији прописано је да се јавним капиталом поред капитала Републике Србије сматра и капитал аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. С обзиром на то да су испуњени сви услови из члана 8. став 3. Закона о преузимању акционарских друштава, Комисија је дала напред наведено мишљење. Овакво мишљење Комисије сагласно је и са њеним ставом који је заузет на 233. седници Комисије VII сазива број: 2/0-03-797/3-06 од 8. фебруара 2007. године, у коме се истиче да се приватизација одвија у складу са посебним прописима који уређују приватизацију, који представљају lex specialis у односу на Закон о преузимању акционарских друштава, те да начин стицања акција субјеката приватизације са друштвеним, односно државним капиталом не може бити предмет регулисања Закона о преузимању акционарских друштава.
2. У односу на део захтева за давање мишљења који се односи на стратешке инвеститоре који стичу акције докапитализацијом неког од субјеката приватизације, а у складу за одредбама Закона о приватизацији којим је уређен метод приватизације моделом стратешког партнерства методом јавног прикупљања понуда, Комисија је мишљења да се ни на ова лица (стратешке партнере) не могу применити одредбе члана 6. став 1. Закона о преузимању акционарских друштава о обавези објављивања понуде за преузимање акционарског друштва.
Овакво мишљење Комисије засновано је пре свега на самој законској дефиницији стратешког партнерства као модела приватизације (одредбе чл. 2. став 1. тач. 9) и 19), те члана 66. Закона о приватизацији), према коме је стратешко партнерство институционални однос домаћих или страних правних лица – стратешких инвеститора са субјектом приватизације, односно Републиком Србијом. Суштински, такав однос представља заједничко деловање (у смислу одредбе члана 4. Закона о преузимању акционарских друштава) стратешког инвеститора и Републике Србије који закључују уговор ради стицања акција са правом гласа у поступку докапитализације постојећег привредног субјекта. Ово деловање уређује се уговором и за собом повлачи одређена права и обавеза, односно ограничења на страни стратешког инвеститора (одредбе чл. 67. – 69. Закона о приватизацији). Поред тога, одредбом члана 8. став 1. тачка 10) Закона о преузимању акционарских друштава, као један од изузетака од обавезе објављивања понуде за 3 преузимање наведена је ситуација када акције циљног друштва стиче Република, односно лица са којима Република заједнички делује.
Сходно наведеном, јасно је да су у овом случају испуњени услови из члана 8. став 1. тачка 10) Закона о преузимању акционарских друштава, па се по мишљењу Комисије, стратешки инвеститор не би сматрао стицаоцем који би имао обавезу објављивања понуде за преузимање акционарског друштва у смислу Закон о преузимању акционарских друштава.
3. На крају, Комисија указује да би, у циљу заштите малих акционара субјеката приватизације, а сходно правном начелу савесности и поштења, купце у поступку приватизације требало уговором обавезати да објаве понуду за преузимање у складу са Законом о преузимању акционарских друштава. При наведеном, било би неопходно имати у виду одредбе члана 2. става 1. тачке 1) Закона о преузимању акционарских друштава, које дефинишу која акционарска друштва могу бити циљна друштва у смислу одредаба овог закона.
У односу на накнаду за давање мишљења тарифни број 20. Правилника о тарифи Комисије („Сл. гласник РС“, бр. 16/12, 50/12, 57/12 – испр., 68/12 и 14/13), имајући у виду своје Законом прописане надлежности, с обзиром на то да се у конкретном случају ради о тумачењу наведених законских одредби од стране Комисије у циљу омогућавања поступања другог државног органа, Комисија за хартије од вредности одлучила је да у конкретном случају, наведена накнада не буде наплаћена. Овакву одлуку Комисија је донела посебно имајући у виду и чињеницу да одредба члана 80. став 1. Закон о државној управи („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010 и 99/2014), којом се уређује обавеза давање мишљења државних органа, не уређује ситуацију када мишљење тражи орган државне управе.
Из тих разлога, Комисија сматра се, у конкретној ситуацији, не може применити одредба члана 4. Правилника о тарифи, тарифни број 20, те предвиђена накнада за давање мишљења није наплаћена.

Председник Комисије