Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за септембар 2016. године.
Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у септембру 2016. године je већа у односу на претходни месец, захваљујући, пре свега, повећању просечне нето зараде
1. Просечна потрошачка корпа за месец септембар 2016. године износила је 67.665,17 динара и мања је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,49% или 330,54 динара.
У односу на септембар 2015. године Просечна потрошачка корпа већа је за 0,27%.
Минимална потрошачка корпа за септембар 2016. године износила је 35.265,01 динара и мања је за 0,12% или 42,17 динара, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.
У односу на септембар 2015. године Минимална потрошачка корпа већа је за 0,05%.
2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у септембру 2016. године у Републици Србији износила је 46.558 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у августу 2016. године, номинално је већа за 2,8% и реално је већа за 3,4%.
Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у септембру 2016. године номинално је већа за 6,0% и реално је већа за 5,4% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у септембру 2015. године.
Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар–септембар 2016. године, номинално је већа за 3,8% и реално је већа за 2,8% у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар-септембар 2015. године.
3. За покриће Просечне потрошачке корпе у септембру 2016. године било је потребно 1,45 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.
У јануару 2016. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,66 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.
У септембру 2015. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,54 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,80 просечне зараде.
4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици у септембру 2016. године, износила је 46.558 динара.
Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у септембру 2016. године, статистика је регистровала у Београду (58.867 динара), Новом Саду (52.017 динара), Смедереву (48.110 динара) и Панчеву (47.764 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике у септембру 2016. године забележена је у Ужицу (46.325 динара), Зрењанину (43.383 динара), С. Митровици (43.028 динара), Суботици (42.523 динара), Крагујевцу (42.155 динара), Нишу (41.280 динара), Ваљеву (40.992 динара), Зајечару (40.348 динара), Шапцу (39.657 динара), Краљеву (39.374 динара), и Лесковцу (34.288 динара).
5. Посматрано по градовима, у септембру 2016. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Смедерево и Ужице. У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила Минималну потрошачку корпу, осим у Лесковцу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.
6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (46.558 динара) у септембру 2016. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултанским делатностима (231.089 динара), Ваздушном саобраћају (177.037 динара) и у Управљачким делатностима и саветовању (121.229 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, туроператора и резервација (21.629 динара), Кинематографска, телевизијска и музичка продукција (23.988 динара) и Изнајмљивању и лизингу (24.076 динара).