Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за септембар 2015.

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за септембар 2015. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у септембру 2015. године мања је у односу на претходни месец, захваљујући, пре свега, смањењу просечне месечне нето зараде.

1. Просечна потрошачка корпа за месец септембар 2015. године износила је 67.481,88 динара и мања је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,06% или 41,33 динара. У односу на септембар 2014. године Просечна потрошачка корпа већа је 0,5%.

Минимална потрошачка корпа за септембар 2015. године износила је 35.248,27 динара и већа је за 0,5% или 179,1 динар, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на септембар 2014. године Минимална потрошачка корпа већа је за 0,8%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у септембру  2015. године у Републици Србији износила је 43.925 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у августу 2015. године, номинално је мања за 1,7%, а реално за 1,7%.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у септембру 2015. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у септембру 2014. године, номинално је мања за 0,1%, а реално за 1,5%.

Просечна зарада без пореза и доприноса  исплаћена у периоду јануар–септембар 2015. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар-септембар 2014. године, номинално је мања за 0,4%, а реално за 1,8%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у септембру 2015. године било је потребно 1,54 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,80 просечне зараде.

У септембру 2014. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,53 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,80 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици у септембру 2015. године, износила је 43.925 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у септембру 2015. године, статистика је регистровала у Београду (55.116 динара), Новом Саду (48.884 динара), и Панчеву (46.330 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике у септембру 2015. године, забележена је у Ужицу (42.431 динара), Смедереву (42.195 динара), Зрењанину (41.638 динара), Крагујевцу (40.567 динара), Зајечару (39.541 динара), С. Митровици (39.247 динара), Суботици (39.201 динара), Шапцу (38.578 динара), Нишу (38.374 динара), Ваљеву (37.921 динара), Краљеву (37.171 динара) и Лесковцу (33.852 динара).

5. Посматрано по градовима, у септембру 2015. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд и Смедерево. Куповна моћ на нивоу просека Републике забележена је Новом Саду, Ужицу и Крагујевцу, док је у свим осталим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада покрила Минималну  потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (43.925 динара) у септембру 2015. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (246.603 динара), Услужним делатностима у рударству (132.117 динара) и у Ваздушном саобраћају (130.161 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, тур-оператора и резервација (17.239 динара), Изнајмљивању и лизингу (21.104 динара) и Кинематографској, телевизијској и музичкој продукцији (23.568 динара).

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2015. години