Kupovna moć stanovništva – potrošačka korpa za oktobar 2015. godine

Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, na osnovu podataka RZS-a, objavilo je na svom sajtu podatke o kretanju kupovne moći stanovništva i potrošačkoj korpi za oktobar 2015. godine.

Prema tim podacima, kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i Prosečne, odnosno Minimalne potrošačke korpe u oktobru 2015. godine veća je u odnosu na prethodni mesec, zahvaljujući povećanju prosečne mesečne neto zarade, kao i smanjenju vrednosti obe potrošačke korpe.

1. Prosečna potrošačka korpa za mesec oktobar 2015. godine iznosila je 67.195,77 dinara i manja je od Prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 0,42% ili 286,11 dinara.

U odnosu na oktobar 2014. godine Prosečna potrošačka korpa veća je 1,3%.

Minimalna potrošačka korpa za oktobar 2015. godine iznosila je 34.995,58 dinara i manja je za 0,7% ili 252,9 dinara, u odnosu na Minimalnu potrošačku korpu iz prethodnog meseca.

U odnosu na oktobar 2014. godine Minimalna potrošačka korpa veća je za 1,6%.

 2. Prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru  2015. godine u Republici Srbiji iznosila je 44.124 dinara.

U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u septembru 2015. godine, nominalno je veća za 0,5% i realno je veća za 0,7%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u oktobru 2015. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u oktobru 2014. godine, nominalno je manja za 1,8% i realno je manja za 3,2%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa  isplaćena u periodu januar–oktobar 2015. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–oktobar 2014. godine, nominalno je manja za 0,6%, a  realno za 2,0%.

3. Za pokriće Prosečne potrošačke korpe u oktobru 2015. godine bilo je potrebno 1,52 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,79 prosečne zarade.

U oktobru 2014. za pokriće Prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,48 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe 0,77 prosečne zarade.

4. Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Republici u oktobru 2015. godine, iznosila je 44.124 dinara.

Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto zaradu u oktobru 2015. godine, statistika je registrovala u Beogradu (55.213 dinara), Novom Sadu (49.262 dinara), i Pančevu (46.992 dinara). Prosečna mesečna zarada ispod proseka Republike u septembru 2015. godine, zabeležena je u Užicu (43.875 dinara), Smederevu (42.274 dinara), Zrenjaninu (41.147 dinara), S. Mitrovici (39.980 dinara), Kragujevcu (39.550 dinara), Zaječaru (39.303 dinara), Subotici (39.248 dinara), Nišu (38.646 dinara), Šapcu (38.249 dinara), Valjevu (38.070 dinara), Kraljevu (37.894 dinara) i Leskovcu (34.024 dinara).

5. Posmatrano po gradovima, u oktobru 2015. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd, Novi Sad, Užice i Smederevo. U svim ostalim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna neto zarada pokrila je Minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće Prosečne potrošačke korpe.

6. Posmatrano po delatnostima, a u odnosu na prosek neto zarade u Republici (44.124 dinara) u oktobru 2015. godine, najveću neto zaradu statistika je registrovala u Računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima (165.658 dinara), Uslužnim delatnostima u rudarstvu (135.558 dinara) i u Vazdušnom saobraćaju (133.375 dinara). Najniža neto zarada registrovana je u Delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i rezervacija (15.182 dinara), Iznajmljivanju i lizingu (21.076 dinara) i Kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji (23.568 dinara).

Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji u 2015. godini

​