Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за март 2016. године

 

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за март 2016. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у марту 2016. године је већа у односу на претходни месец, захваљујући, пре  свега, повећању просечне нето зараде.

1. Просечна потрошачка корпа за месец март 2016. године износила је 67.036,72 динара и мања је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,17% или 113,90 динара.

У односу на март 2015. године Просечна потрошачка корпа већа је 0,61%.

Минимална потрошачка корпа за март 2016. године износила је 34.961,15 динара и мања је за 0,22% или 76,81 динара, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.

У односу на март 2015. године Минимална потрошачка корпа већа је за 0,62%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у марту 2016. године у Републици Србији износила је 45.870 динара.

У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у фебруару 2016. године, номинално је већа за 3,2% и реално је већа за 3,3%.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у марту 2016. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у марту 2015. године, номинално је већа за 6,4,% и реално је већа за 5,8%.

Просечна зарада без пореза и доприноса  исплаћена у периоду јануар-март 2016. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар-март 2015. године, номинално је већа за 4,5% и  реално је већа за 3,0%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у марту 2016. године било је потребно 1,46 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.

У јануару 2016. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,66  просечних зарада, а за покриће  Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.

У марту 2015. године за покриће Просечне потрошачке корпе било је потребно 1,55 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,81 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици у марту 2016. године, износила је 45.870 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у марту 2016. године, статистика је регистровала у Београду (57.973 динара), Панчеву (51.709 динара), Новом Саду (50.903 динара) и Ужицу (44.843 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике у марту 2016. године, забележена је у Смедереву (44.410 динара). Зрењанину (42.600 динара), Крагујевцу (41.365 динара), С. Митровици (41.350 динара), Суботици (41.194 динара), Нишу (39.881 динара), Шапцу (39.496 динара), Ваљеву (39.032 динара),  Зајечару (38.494 динара), Краљеву (36.062 динара), и Лесковцу (36.148 динара).

5. Посматрано по градовима, у марту 2016. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Панчево, Нови Сад, Ужице и Смедерево. У свим осталим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (45.870 динара) у марту 2016. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (174.364 динара), Управљачким делатностима и саветовању (127.450 динара) и Производњa дуванских производа (125.808 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Делатности путничких агенција, туроператора и резервација (17.524 динара), Кинематографској, телевизијској и музичкој продукцији (22.154 динара) и Делатности припремања хране и пића (25.504 динара).

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2016. години