Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за мај 2017. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом Просечне, односно Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у мају 2017. године је мања у односу на претходни месец, пре свега због смањења просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе су незнатно смањене у односу на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец мај 2017. године износила је 69.390,01 динара и мања је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,48% или 335,04 динара.

Минимална потрошачка корпа за мај 2017. године износила је 36.031,09 динара и мања је за 0,54% или 197,35 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.       

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у мају 2017.  године у Републици Србији износила је 47.136 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у априлу 2017. године номинално је мања за 5,0%  а и реално је мања за 4,5%. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у мају 2016. године номинално је већа за 7,2%  а и реално је већа за 3,6%.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у периоду јануар – мај 2017. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар – мај 2016. године, номинално је већа за 4,0% и реално је већа за 0,7%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у мају 2017. године било је потребно 1,47 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,76 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у мају 2016. године било је потребно 1,53 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,80 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у мају 2017. године износила је 47.136 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у априлу 2017. године статистика је регистровала у Београду (60.186 динара), Панчеву (51.730 динара) и Новом Саду (50.536 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике Србије у априлу 2017. године забележена је у Ужицу (46.812 динара, Зрењанину (45.652 динара), Крагујевцу (44.867 динара), Суботици (43.994 динара), Сремској Митровици (43.536 динара), Смедереву (42.627 динара), Нишу (42.603 динара), Зајечару (42.303 динара), Шапцу (41.403 динара), Ваљеву (40.005 динара), Краљеву (38.882 динара)  и Лесковцу (35.301 динара).

5. Посматрано по градовима, у мају 2017. године, куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Крагујевац, Ужице и Панчево. У осталим градовима, који се статистички прате, просечна месечна нето зарада је покрила Минималну потрошачку корпу, а није била  довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (47.136 динара), у мају 2017. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Ваздушном саобраћају (172.715 динара), у Управљачким делатностима и саветовању (130.145 динара) и у Услужним делатностима у рударству (128.222 динара).

Најнижа нето зарада регистрована је у делатности Кинематографске, телевизијске и музичке продукције (21.460 динара), делатности Путничких агенција, тур-оператера и резервација (22.353 динара) и у делатности Уклањања отпадних вода (22.698 динара).

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2017. години