Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је на основу података РЗС-а објавило на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за јун 2017. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом Просечне, односно Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у јуну 2017. године, већа је у односу на претходни месец, пре свега због повећања просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе незнатно су повећане у односу на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец јун 2017. године износила је 69.566,08 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,25% или 176,07 динара. У односу на јун 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за 3,78%.

Минимална потрошачка корпа за јун 2017. године износила је 36.090,14. динара и већа је за 0,16% или 59 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на јун 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за 3,52%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у јуну 2017. године у Републици Србији, износила је 49.238 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у јуну 2016. године, номинално је већа за 6% а реално за 2,3%.

Просечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у периоду јануар–јун 2017. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у периоду јануар–јун 2016. године, номинално је већа за 4,4% и реално је већа за 1%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у јуну 2017. године било је потребно 1,41 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,73 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у јуну 2016. године било је потребно 1,44 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,75 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији, у јуну 2017. године износила је 49.238 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у јуну 2017. године статистика је регистровала у Смедереву (65.184 динара), Београду (61.159 динара), Новом Саду (57.476 динара) и Панчеву (49.246 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике Србије у јуну 2017. године забележена је у Ужицу (48.677 динара), Суботици (47.231 динара), Сремској Митровици (46.001 динара), Зрењанину (45.539 динара), Шапцу (44.301 динара), Крагујевцу (44.215 динара), Нишу (42.180 динара), Ваљеву (41.642 динара), Зајечару (41.527 динара), Краљеву (41.213 динара) и Лесковцу (36.988 динара).

5. Посматрано по градовима, у јуну 2017. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад и Ужице. У осталим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а није била  довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (49.238 динара), у јуну 2017. године највећу нето зараду статистика је регистровала у Управљачким делатностима и саветовању (180.644 динара), у делатности Ваздушног саобраћаја (165.358 динара) и у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (160.891 динара).

Најнижа нето зарада регистрована је у делатности Уклањање отпадних вода (19.561 динара), делатности Кинематографске, телевизијске и музичке продукције (21.460 динара) и у делатности Путничких агенција, тур-оператера и резервација (22.108 динара). 

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2017. години