Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за јул 2017. године

800×600

Министарство
спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а,
објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и
потрошачкој корпи за јул 2017. године.

Према
тим подацима, куповна моћ мерена односом Просечне, односно
Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у јулу 2017. године, мања је у односу на претходни
месец, пре свега због смањења просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе су незнатно смањене у односу
на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец јул 2017. године износила је 69.511,12 динара
и мања је од Просечне потрошачке корпе из
претходног месеца за 0,08% или 54,96 динара. У
односу на јул 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за 3,53%.

Минимална потрошачка корпа за јул
2017. године износила је 36.069,32. динара и мања је за 0,06%
или 20,82 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на јул 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за 3,39%.

2. Просечна
месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јулу
2017. године, у Републици
Србији износила је 48.101 динара. У односу на просечну зараду без пореза и
доприноса исплаћену у јуну 2017. године номинално је мања за 2,3%, а и реално
је мања за 1,9%. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у
јулу 2016. године номинално је већа за 3,9%, а реално је већа за 0,7%.

Просечна зарада без пореза и доприноса
исплаћена у периоду јануар–јул
2017. године у Републици
Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду
јануар–јул 2016. године, номинално је већа за 4,3% и реално је већа за 0,9%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у јулу 2017. године било
је потребно 1,45 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно
0,75 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у јулу
2016. године било је
потребно 1,45 просечних зарада, а за покриће Минималне
корпе било је довољно 0,75 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији
у јулу 2017. године износила је 48.101 динара.

Посматрано по градовима:

– натпросечну нето зараду у јулу
2017. године
статистика је регистровала у Београду (60.506 динара), Новом Саду (53.834
динара) и Смедереву (49.585 динара);

– просечна месечна зарада испод просека Републике
Србије у јулу 2017. године забележена је у Ужицу
(47.925 динара), Панчеву
(47.327 динара), Сремској
Митровици (45.864 динара), Суботици (45.823 динара), Зрењанину (45.662 динара), Крагујевцу (44.611 динара), Ваљеву (43.739 динара), Зајечару (43.088 динара), Нишу
(42.863 динара), Шапцу
(41.468 динара), Краљеву (40.408 динара) и Лесковцу (37.594 динара).

5. Посматрано по градовима, у јулу 2017. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Смедерево, Ужице и Нови Сад. У осталим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето
зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне
потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде
у Републици (48.101 динара), у јулу 2017. године највећу нето зараду
статистика је регистровала у делатности
Ваздушног саобраћаја
(174.175 динара), делатности Производње дуванских производа
(140.456 динара) и у Услужним делатностима у рударству (130.386 динара).

Најнижа нето зарада регистрована
је у делатностима Кинематографске, телевизијске и музичке продукције (23.032
динара), у делатностима Путничких агенција, тур-

-оператера и резервација (23.156
динара) и у делатностима Изнајмљивања и лизинга   (23.418 динара).

Кретање куповне моћи становништва у Републици
Србији у 2017. години

< <