Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а, објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за јануар 2016. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Просечне, односно Минималне потрошачке корпе у јануару 2016. године мања је у односу на претходни месец, захваљујући пре свега смањењу просечне месечне нето зараде.

1. Просечна потрошачка корпа за месец јануар 2016. године износила је 67.277,45 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,57% или 387,4 динара.

У односу на јануар 2015. године Просечна потрошачка корпа већа је за 2%.

Минимална потрошачка корпа за јануар 2016. године износила је 35.027,65 динара и већа је за 0,57% или 201,7 динара, у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.

У односу на јануар 2015. године Минимална потрошачка корпа већа је за 2,1%.

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јануару 2016. године у Републици Србији износила је 40.443 динара.

У односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у децембру 2015. године, номинално је мања за 21,4% и реално је мања за 21,9%.

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јануару 2016. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у јануару 2015. године, номинално је већа за 2,9% и реално је већа за 0,5%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у јануару 2016. године било је потребно 1,66 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у јануару 2015. године било је потребно 1,68 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,87 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици у јануару 2016. године, износила је 40.443 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у јануару 2016. године, статистика је регистровала у Београду (50.585 динара), Панчеву (45.406 динара), Ужицу (43.053 динара),  Новом Саду (42.599 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике у јануару 2016. године, забележена је у Смедереву (39.564 динара), Зрењанину (38.817 динара), Крагујевцу (38.425 динара), Нишу (38.416 динара), Суботици (38.275 динара), С. Митровици (37.363 динара), Краљеву (34.211 динара), Шапцу (33.855 динара), Ваљеву (32.950 динара), Зајечару (32.761 динара) и Лесковцу (31.280 динара).

5. Посматрано по градовима, у јануару 2016. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Панчево, Ужице, Смедерево, Крагујевац и Ниш. У свим осталим градовима који се статистички прате просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (40.443 динара) у јануару 2016. године, највећу нето зараду статистика је регистровала у Услужним делатностима у рударству (160.550 динара), Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (127.363 динара) и у Ваздушном саобраћају (126.178 динара). Најнижа нето зарада регистрована је у Изнајмљивању и лизингу (20.077 динара), Производњи одевних предмета (21.067 динара), и Производњи намештаја (21.100 динара).

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2015. и 2016. години