Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, na osnovu podataka RZS-a, objavilo je na svom sajtu podatke o kretanju kupovne moći stanovništva i potrošačkoj korpi za februar 2015.

Prema tim podacima, kupovna moć merena odnosom prosečne neto zarade i Prosečne, odnosno Minimalne potrošačke korpe u februaru 2015. godine osetno je veća u odnosu na prethodni mesec, zahvaljujući, pre svega, povećanju prosečne mesečne neto zarade.

1. Prosečna potrošačka korpa za mesec februar 2015. iznosila je 66.330,58 dinara i veća je od Prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 0,6% ili 394,38 dinara. U odnosu na februar 2014. godine Prosečna potrošačka korpa veća je za 0,94%.

Minimalna potrošačka korpa za februar 2015. iznosila je 34.550,48 dinara i veća je za 0,72% ili 244,67 dinara, od Minimalne potrošačke korpe iz prethodnog meseca. U odnosu na februar 2014. godine Minimalna potrošačka korpa veća je za 1,09%.

2. Prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u februaru 2015. iznosila je 42.749 dinara.

U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u januaru 2015. godine, nominalno je veća za 8,8% i realno je veća za 7,8%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u februaru 2015, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u februaru 2014. godine, nominalno je manja za 3,0% i realno za 3,8%.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar–februar 2015, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januar–februar 2014. godine, nominalno je ista, a realno je manja za 0,4%.

3. Za pokriće Prosečne potrošačke korpe u februaru 2015. godine bilo je potrebno 1,55 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,81 prosečne zarade.

U januaru 2015. za pokriće Prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,68 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,87 prosečne zarade.

U februaru 2014. za pokriće Prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,49 prosečnih zarada, a za pokriće Minimalne korpe bilo je dovoljno 0,77 prosečne zarade.

4. Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u februaru 2015, iznosila je 42.749 din.

Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto zaradu u februaru 2015, statistika je registrovala u Beogradu (51.893 din.), Pančevu (51.043 din.) i Novom Sadu (49.568 din.). Prosečna mesečna zarada ispod proseka Republike u februaru 2015, zabeležena je u Užicu (41.459 din.), Zrenjaninu (40.835 din.), Smederevu (40.658 din.), S. Mitrovici (40.376 din.), Subotici (39.722 din.), Kragujevcu (39.271 din.), Zaječaru (38.756 din.), Šapcu (38.603 din.), Nišu (37.450 din.), Valjevu (37.375 din.), Kraljevu (34.468 din.) i Leskovcu (33.425 din.).

5. Posmatrano po gradovima, u februaru 2015. kupovnu moć iznad proseka Republike imali su: Beograd, Pančevo, Novi Sad i Smederevo. Užice je imalo kupovnu moć na republičkom proseku. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna neto zarada je pokrila Minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće Prosečne potrošačke korpe.

6. Posmatrano po delatnostima, a u odnosu na prosek neto zarade u Republici (42.749 dinara) u februaru 2015. godine, najveću neto zaradu statistika je registrovala u Uslužnim delatnostima u rudarstvu (137.088 dinara), Računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima (133.325 dinara) i Proizvodnji koksa i derivata nafte (123.340 dinara). Najniža neto zarada registrovana je u Delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i rezervacija (15.697 dinara), Zaštitnim i istražnim delatnostima (16.357 dinara) i Iznajmljivanju i lizingu (22.467 dinara).


Kretanje kupovne moći stanovništva u Republici Srbiji u 2015. godine

Godina –mesec

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom
(bez poreza i doprinosa)

Potrošačka korpa

Odnos potrošačke korpe i zarade

Prosečna

Minimalna

(3:2)

(4:2)

1

2

3

4

5

6

Januar

39.285

65.936,20

34.305,81

1,68

0,87

Februar

42.749

66.330,58

34.550,48

1,55

0,81