Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за август 2017. године

 

 

 

800×600

< <

Министарство
спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, на основу података РЗС-а,
објавило је на свом сајту податке о кретању куповне моћи становништва и
потрошачкој корпи за октобар 2017.
године.

Према тим
подацима, куповна моћ,
мерена односом Просечне, односно Минималне потрошачке корпе и просечне нето
зараде у октобру 2017. године, мања је у односу на претходни
месец, пре свега због смањења просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне,
односно Минималне потрошачке корпе незнатно су повећане у односу на претходни
месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец октобар 2017.
године износила је 69.943,28 динара и
већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,23% или 162,85
динара. У односу на октобар 2016. године Просечна потрошачка корпа већа је за
2,8%.

Минимална потрошачка корпа
за октобар 2017. године износила је 36.369,35
динара и већа је за 0,1% или 38,87 динара у односу на Минималну потрошачку
корпу из претходног месеца. У односу на октобар 2016. године Минимална
потрошачка корпа већа је за 2,7%.

2. Просечна
месечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у октобру
2017. године у Републици
Србији, износила је 46.879 динара. У
односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у октобру 2016.
године, номинално је већа за 3,5% и реално је већа за 0,7%.

Просечна зарада без пореза и доприноса,
исплаћена у периоду јануар–октобар 2017. године у Републици Србији, у односу на
просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у периоду јануар–октобар
2016. године, номинално је већа за 4,1% и реално је већа за 0,9%.

3. За покриће Просечне
потрошачке корпе у октобру 2017. године
било је потребно 1,49 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је
довољно 0,78 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у октобру 2016. године била је потребна
1,50 просечна зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,78
просечне зараде.

4. Просечна
месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у октобру 2017. године износила је 46.879 динара. Посматрано
по градовима, натпросечну нето зараду у октобру 2017. године статистика је регистровала у
Београду (58.359 динара), Новом Саду (52.519 динара), Смедереву (48.918
динара), Ужицу (48.229 динара) и Панчеву (46.918 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике Србије у октобру 2017. године
забележена је у Зрењанину (44.995 динара), Сремској Митровици (44.719 динара),
Суботици (43.225 динара), Крагујевцу (42.481 динара), Нишу (41.965 динара),
Шапцу (41.674 динара), Зајечару (41.308 динара), Ваљеву (40.918 динара),
Краљеву (39.935 динара) и Лесковцу (36.734 динара).

5. Посматрано по градовима, у октобру
2017. године куповну моћ изнад
просека Републике имали су Београд, Нови Сад, Смедерево и Ужице. У осталим
градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је Минималну
потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици
(46.879 динара), у октобру 2017. године највећу нето зараду статистика је регистровала у
делатности Ваздушног саобраћаја (170.965 динара), Рачунарском програмирању и у

Консултантским делатностима (168.368
динара), као и у Управљачким делатностима и саветовању (121.278 динара).

Најнижа нето зарада регистрована је у
делатности Путничких агенција, тур-оператера и резервација (22.784 динара), у
делатностима Кинематографске, телевизијске и музичке продукције (22.918 динара)
и у делатности Уклањање отпадних вода (24.311 динара).

Кретање куповне моћи становништва у Републици
Србији у 2017. години