Kуповна моћ становништва – потрошачка корпа за април 2017. године

Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација је на основу података РЗС-а на свом сајту објавило податке о кретању куповне моћи становништва и потрошачкој корпи за април 2017. године.

Према тим подацима, куповна моћ мерена односом Просечне, односно Минималне потрошачке корпе и просечне нето зараде у априлу 2017. године, већа је у односу на претходни месец захваљујући, пре свега, повећању просечне месечне нето зараде. Вредности Просечне, односно Минималне потрошачке корпе незнатно су повећане у односу на претходни месец.

1. Просечна потрошачка корпа за месец април 2017. године износила је 69.725,05 динара и већа је од Просечне потрошачке корпе из претходног месеца за 0,76% или 530,85 динара.

Минимална потрошачка корпа за април 2017. године износила је 36.228,44 динара и већа је за 0,73% или 265,57 динара у односу на Минималну потрошачку корпу из претходног месеца.   

2. Просечна месечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у априлу 2017.  године, у Републици Србији износила је 49.635 динара. У односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у марту 2017. године, номинално је већа за 3,8%, а и реално је већа за 3,0%.

У односу на просечну зараду без пореза и доприноса, исплаћену у априлу 2016. године, номинално је већа за 0,8%, а и реално је мања за 3,1%. Просечна зарада без пореза и доприноса, исплаћена у периоду јануар–април 2017. године у Републици Србији, у односу на просечну зараду без пореза и доприноса исплаћену у периоду јануар–април 2016. године, номинално је већа за 3,2% и реално је мања за 0,1%.

3. За покриће Просечне потрошачке корпе у априлу 2017. године било је потребно 1,40 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,73 просечне зараде.

За покриће Просечне потрошачке корпе у априлу 2016. године било је потребно 1,36 просечних зарада, а за покриће Минималне корпе било је довољно 0,71 просечне зараде.

4. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици Србији у априлу 2017. године износила је 49.635 динара.

Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у априлу 2017. године статистика је регистровала у Београду (61.944 динара), Новом Саду (58.916 динара), Смедереву (56.752 динара), Панчеву (54.390 динара) и Ужицу (51.800 динара).

Просечна месечна зарада испод просека Републике Србије у априлу 2017. године забележена је у Сремској Митровици (49.405 динара), Суботици (46.541 динара), Зрењанину (46.418 динара), Крагујевцу (44.238 динара), Нишу (43.333 динара), Зајечару (42.078 динара), Краљеву (41.689динара), Шапцу (41.254 динара), Ваљеву (40.882 динара) и Лесковцу (38.872 динара).

5. Посматрано по градовима, у априлу 2017. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд, Нови Сад, Смедерево, Панчево и Ужице. У осталим градовима који се статистички прате, просечна месечна нето зарада покрила је Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Просечне потрошачке корпе.

6. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (49.635 динара), у априлу 2017. године највећу нето зараду статистика је регистровала у Рачунарском програмирању и консултантским делатностима (234.288 динара), Ваздушном саобраћају (162.224 динара) и у делатности Рекламирања и истраживања тржишта (154.561 динара).

Најнижа нето зарада регистрована је у делатности Путничких агенција, тур-оператера и резервација (21.762 динара), делатности Изнајмљивања и лизинга (23.697 динара) и у Помоћним делатностима у фин. услугама и осигурању (25.689 динара).

 

Кретање куповне моћи становништва у Републици Србији у 2017. години