Nužno je ukazati na to da postoji opšta zakonska obaveza građanina da drugom pruži pomoć ako se nalazi u neposrednoj opasnosti za život.
Osnovni oblik navedenog dela iz čl. 127. st. 1. KZ-a glasi: „Ko ne pruži pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život iako je to mogao učiniti bez opasnosti za sebe ili drugog, kazniće se …”. Elementi ovog oblika krivičnog dela su:
– nepružanje pomoći od strane učinioca,
– nalaženje pasivnog subjekta u neposrednoj opasnosti za život,
– mogućnost učinioca da pruži pomoć bez opasnosti za sebe ili drugog.
Bitno je da lice koje ne pruži pomoć drugom licu koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život nije prouzrokovalo tu opasnost, pri čemu se tada javlja kao učinilac krivičnog dela. Obrnuto, ako je učinilac doprineo nastanku opasnosti kod drugog lica ili je opasnost nastala od lica koje je po slovu zakona ili drugog propisa dužno da pruži pomoć drugom licu, radi se o izvršenju drugih krivičnih dela
Dakle, nepružanje pomoći od strane učinioca predstavlja tipičnu radnju nečinjenja, koja obuhvata sve oblike propuštanja da se drugom pruži pomoć, kao što su napuštanje lica mesta na kome se nalazi lice čiji je život u opasnosti (vrlo čest slučaj), ostajanje na licu mesta, bez obaziranja na pozive i apel za pomoć od ugroženog lica i slično. U tom smislu učinilac može biti svako lice.
Pasivni subjekat mora da se nalazi u neposrednoj opasnosti za život. Naravno, u ovom slučaju zakonodavac nije naveo uzrok nastale opasnosti, a to znači da za postojanje pomenutog krivičnog dela navedena uzročnost nije bitna.
Nastala opasnost mora da bude neposredna, a to znači bliska i konkretna, a ne neka buduća.
Opasnost za pasivnog subjekta može da nastane bilo od njega lično, bilo od trećeg lica, bilo prirodnim putem – prirodnom silom. Nastala opasnost mora da se odnosi na život pasivnog subjekta, a ne na njegovo zdravlje jer zakonodavac taj elemenat nije predvideo.
Sledeći elemenat krivičnog dela odnosi se na učinioca, a to je okolnost da je isti mogao da pruži pomoć licu koje se nalazilo u neposrednoj opasnosti za život, ali bez opasnosti za sebe ili drugog. Dužnost pružanja pomoći drugom licu ne obuhvata i ugrožavanje svog života. Zbog toga se u ovom delu, pošto to zakonodavac u konkretnom slučaju nije rešio, postavlja pitanje koji stepen, obim i intenzitet opasnosti mora da postoji u konkretnom slučaju, a da krivično delo bude isključeno. Pored toga, postavlja se i pitanje koje dobro učinioca mora da bude u opasnosti. U svakom slučaju, formulacija „bez opasnosti za sebe ili drugog” odnosi se na opasnost u odnosu na život i telesni integritet učinioca.
Kada je reč o „opasnosti po učinioca”, ukazujemo na to da se ona ne odnosi na lica koja su dužna da se izlažu opasnosti, poput vatrogasaca i policijskih službenika određenih delatnosti.
Dakle, suština navedenog krivičnog dela ogleda se u nepružanju pomoći od strane lica koje je bilo u mogućnosti da to učini, pri čemu je nebitno pozivanje i ukazivanje učinioca na to da su npr. i druga lica koja su na licu mesta prisutna mogla da pruže pomoć.
Ovo krivično delo takođe će postojati i kada je prisutno lice koje je dužno da pruži pomoć, a to ne učini, s tim što je pored njega prisutno i lice koje je moglo da pruži pomoć, pa tada oba lica krivično odgovaraju.
Učinilac krivičnog dela je svako lice. Delo može da se učini umišljajno, a to znači da mora da postoji svest o tome da se uskraćuje – ne pruža pomoć licu koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za život i da je to moglo da se učini bez opasnosti za sebe ili drugog.
Sudska praksa krivičnog dela nepružanje pomoći nije bogata a u nastavku u navedeni neki slučajevi:
Ne oslobađaju odgovornosti za krivično delo nepružanje pomoći iz čl. 59. KZ-a RS okolnosti da su optuženi bili putnici u vozilu kojim je oštećeni povređen, kao ni to što je vozač odvezao vozilo sa lica mesta bez zaustavljanja i što se radi o teškim telesnim povredama – povređeni je umro od posledica povređivanja na putu do bolnice.
(Presuda Okružnog suda u Valjevu Kž 53/03 od 18. februara 2003)
Kada u stanu koji je iznajmio prvookrivljeni nakon uzimanja heroina oštećenom pozli i izgubi svest, pa mu drugookrivljena pruži pomoć u vidu ubrizgavanja soli i vode, što je samo trenutno dovelo do poboljšanja zdravstvenog stanja oštećenog, koji je, pošto mu nije bila pružena stručna pomoć, narednog jutra umro u tom stanu, radi se o učinjenom krivičnom delu iz čl. 59. KZ-a RS.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije Kž 1115/03 od 6. maja 2004)
Kada okrivljeni prisustvuje izvršenju krivičnog dela ubistvo iz nehata, a zatim, dok je oštećeni još bio živ, pobegne sa učiniocem ubistva, izvršio je krivično delo nepružanje pomoći.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu Kž 1405/00 od 21. novembra 2000)
Više o ovom krivičnom delu, slučajevima iz prakse, njegovim težim oblicima i drugim sličnim krivičnim delima čitajte u tekstu u januarskom broju Lege Artis.
