Након трагедије у Александровцу, када су у удару грома погинуле две девојчице, метеоролози тврде да би требало покренути полицијску истрагу и утврдити како се то могло догодити на улици.

Метеоролог Часлав Станојевић каже да би требало истражити да ли је Хала спортова, поред које се трагедија десила, имала исправан громобран.

„Да је зграда, у чијој близини се догодила несрећа, имала прописане и исправне громобране, то се не би догодило. Несрећа је могла да буде и већа да је у истом моменту из хале изашло више људи“, истиче Станојевић, који је радио неколико вештачења приликом удара грома.

Ова трагедија поново отвара причу о громобранима на зградама у градовима, а Станојевић тврди да већина зграда има проблематичне громобране и да је питање ко, након гашења предузећа за громобране, контролише да ли су они исправни и како су постављени.

Стари громобрани, који су махом били радиоактивни, скидани су са зграда, а савремени или нису постављени или их нико не контролише. Станојевић објашњава да савремени громобрани, захваљујући својој конструкцији, наводе гром, односно електрично пражњење на себе и на тај начин штите простор у пречнику 400 метара.

Законски рок за уклањање заосталих радиоактивних громобрана с објеката и предузећа у Србији истекао је пре две године. Међутим, и поред петогодишњег рока, који је био на располагању установама и предузећима у Србији да то учине, штетни громобрани нису свуда уклоњени. Наиме, осамдесетих и деведесетих година у Србији је било уграђено око 4.000 радиоактивних громобрана. Временом су скидани, али их је остало још 740. Директор Агенције за заштиту о јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије Слађан Веселинов је још прошле године рекао да се неуклоњени громобрани налазе свуда око нас. Ипак, рекао је да они нису опасни док год стоје како треба, већ то постају само уколико се нагну, падну или их неко неовлашћено уклони. Он је за „Дневник“, на основу тада обрађених података, рекао да заосталих радиоактивних громобрана нема у Врбасу, Жабљу, Сремским Карловцима и Пећинцима, али да их има у Зрењанину 19, као и у Панчеву 35.

У Новом Саду никако да се уклоне преосталих 49 громобрана

Већ неколико година, инжењер Богољуб Милиновић из Новог Сада, који је 30 година радио у предузећу које је претходних деценија било ангажовано на постављању громобрана, од градске власти тражи уклањање преосталих 49 радиоактивних громобрана у Новом Саду. Он тврди да радиоактивни громобрани постоје у близини неких школа, вртића, фабрика, па и породилишта. Стручњаци напомињу да су радиоактивни громобрани раније били постављени јер су били јефтинији од других видова заштите, а веровало се и у њихову ефикасност. Међутим, временом је дошло до другачијег закључка.

Да би се пронашло коначно решење за преостале радиоактивне громобране недостаје новац – део уз помоћ државе, а део уз помоћ новца из донације. За уклањање преосталих громобрана била су задужења комунална предузећа, али и скупштине станара, који су у својству правних лица. И једни и други су тврдили да посао не могу да обаве због високе цене. Наиме, за скидање, складиштење старог громобрана и замену новим треба око 3.000 евра.

Извор: сајт 021