Скупштина Србије почела је Девету седницу Другог редовног заседања на чијем је дневном реду девет тачака, међу којима је и Предлог измена и допуна Закона о планирању и изградњи који омогућава добијање грађевинских дозвола за 28 дана.
Закон би, како је најавило Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, требало да буде усвојен до краја године по хитној процедури и одмах да почне да се примењује.
Образлажући у Парламенту овај закон, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић рекла је да је план Владе да Србија до краја идуће године има електронску грађевинску дозволу.
Она је истакла да је овај закон значајан за укупне реформе и да је циљ побољшање услова пословања за све инвеститоре који желе да граде у Србији на јасан, транспарентан начин, који неће одузети време и новац.
Због лоших прописа, данас у Србији постоји милион и по нелегалних објеката и губитак у инвестирању од милијарду евра, јер инвеститори нису могли да добију грађевинске дозволе. Због таквих закона, претходних година грађевинарство је готово на најнижим гранама – рекла је министарка Михајловић.
Она је додала да би требало омогућити да се у Србији заиста гради и да бирократија не кочи инвестиције, те подсетила да се до сада на грађевинску дозволу чекало око 240 дана, а у неким случајевима и пет до седам година, док су инвеститори „шетали“ од једног до другог шалтера, губећи време и новац.
Михајловићева је истакла да ће закон омогућити да инвеститор на само једном шалтеру добије све потребне информације, а све остало ће радити надлежни органи, који ће доставити потребну документацију.
Она је прецизирала да закон предвиђа прекршајне пријаве против службеника на шалтерима и институцијама и предузећима који не буду радили свој посао и издавали потребне документе.
Циљ измена закона је укидање великог броја процедура и такса за добијање грађевинске дозволе, затим унапређење привредног амбијента како би се привукао што већи број инвеститора, повећање учешћа грађевинарства у бруто домаћем производу (БДП) са садашњих четири на седам одсто у 2017, повећање укупног привредног раста и убрзавање многих инвестиција и реформи.
Држава ће преузети на себе прикупљање документације и разних потврда како би се олакшало инвеститорима да не би морали да иду по разним шалтерима институција, предузећа и министарстава за разне сагласности.
Поступак прибављања документације за градњу спроводиће се у обједињеној процедури, на једном месту, од издавања локацијских услова до издавања употребне дозволе.
Такође, уводи се појам финансијер – лице које поред инвеститора има право у поступку.
Инвеститор уз захтев прилаже идејно решење будућег пројекта.
Употребна дозвола се издаје у року од пет дана и доставља се инвеститору и надлежном грађевинском инспектору.
Новина закона је и што ће градови морати да имају главног градског урбанисту који ће координисати пословима око градње. Укинут је концепт плана, а новина је и рани увид у планска документа.
Такође, Министарство ће утврдити критеријуме и максимални износ до којег ће се плаћати допринос за уређење грађевинског земљишта који ће наплаћивати локалне самоуправе. Министарство ће утврдити и на колико рата ће моћи да се плати.
Утврђује се максимални износ доприноса – основица је просечна цена квадрата стана у новоградњи, а највиша стопа је 15 одсто.
Локална самоуправа утврђује коефицијент према зонама и намени објеката тако да распон не може бити већи од један према шест.
Због свега тога ће, кажу у Министарству, инвеститори плаћати између 20 и 40 одсто мању накнаду за уређење грађевинског земљишта. Инвеститор нема обавезу плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта до пријаве радова.
Закон би у потпуности требало да почне да се примењује од 1. марта, до када ће локалне самоуправа у потпуности бити оспособљене за примену тог системског закона.
Сва подзаконска акта за спровођење новог закона биће донета до 15. фебруара.
На грађевинску дозволу у Србији се у просеку чека 216 дана, а у неким случајевима пет до седам година, због чега је Србија на листи Светске банке „Дуинг бизнис“ по ефикасности издавања грађевинских дозвола на 186. месту од укупно 189 земаља.
Министарство је најавило да ће у другој половини године бити уведена и електронска грађевинска дозвола, која постоји у готово свим развијеним земљама.
Измене закона предвиђају да ће сви који су током приватизације стекли право коришћења на грађевинском земљишту моћи да граде, што до сада нису могли.
Тај закон неће регулисати питање конверзије права коришћења у право својине на грађевинском земљишту већ ће то бити регулисано посебним законом који ће бити донет идуће године.
Извор: Блиц
