Radni odnoszasnovan na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenognije limitiran trajanjem 24 meseca, pa može trajati kraće ili duže, zavisi od vremenskog perioda odsutnosti zaposlenog.

Povodom spora oko ovog  pitanja  u presudi Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 799/17 od 4. 4. 2018  navedeno je sledeće:

Uslovi za otkaz ugovora o radu zasnovanog na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog nastupaju tek povratkom odsutnog zaposlenog na rad.

Iz obrazloženja:

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je radni odnos tužilje mogao prestati samo iz razloga povratka na rad VV, jer je tužilja zasnovala radni odnos kod tužene na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene do njenog povratka na rad, a tužilji je ugovor o radu otkazan nakon dva meseca zbog prestanka potrebe za njenim radnim angažovanjem, tj. zbog potreba procesa i organizacije rada, a da pri tom u rešenju nije navedeno koje su to potrebe procesa i organizacije rada uslovile prestanak potrebe za radom tužilje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje i poništili rešenje tužene od 27. 4. 2015. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu na određeno vreme.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS“, br. 24/05 … 75/14) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a stavom 2. da radni odnos na određeno vreme ne može biti duži od 24 meseca, dok je stavom 4. propisano da izuzetno od stava 2. ovog člana, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi, ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani zakonom za davanje otkaza, po osnovu koji je naveden u rešenju o otkazu, jer je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme do povratka odsutnog zaposlenog. Ovako zasnovan radni odnos nije limitiran trajanjem 24 meseca, pa može trajati kraće ili duže, zavisi od vremenskog perioda odsutnosti zaposlenog. Kada se odsutni zaposleni vrati na rad, ugovor o radu koji je zasnovan na određeno vreme prestaje po samom zakonu u smislu člana 175. tačka 1. Zakona o radu, kojim je propisano da zaposlenom radni odnos prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Stoga, uslovi za otkaz ugovora o radu zasnovanog na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog nastupaju tek povratkom odsutnog zaposlenog na rad, a tužilji je ugovor o radu otkazan nakon dva meseca zbog prestanka potrebe za njenim radnim angažovanjem, pri čemu nije navedeno da je prestala potreba za vršenjem poslova koje je tužilja radila.“

Citiranu sentencu i još približno 60.000 primera iz sudske prakse možete pronaći u našem izdanju Propisi.net u delu Sudska praksa.