Isplate zaposlenima povodom predstojećih državnih i verskih praznika

U narednom periodu očekuju nas sledeći dani praznika u skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, br. 43/2001, 101/2007 i 92/2011):

– 1. i 2. januar, dani državnog praznika Nove godine (koji padaju u četvrtak i petak),

– 7. januar, verski praznik na prvi dan pravoslavnog Božića za vernike pravoslavne veroispovesti (koji pada u sredu), i

– prvi dan krsne slave, koji praznuju zaposleni pravoslavne veroispovesti.

Za odsustvo u ove dane, zaposleni imaju pravo na naknadu zarade, a za rad u neki od ovih dana, zaposleni ostvaruju pravo na zaradu i uvećanje zarade, a u nastavku pogledajmo na koji se način ova primanja obračunavaju zaposlenima.

Pravo na odsustvo s rada na dan praznika

Pravo na odsustvo s rada za dane državnog praznika Nove godine (koji padaju u četvrtak i petak) ostvaruje se u sledećim varijantama:

1) zaposleni koji rade u petodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–petak) i šestodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–subota), u četvrtak 1. januara i u petak 2. januara odsustvuju s posla po osnovu dana praznika s pravom na naknadu zarade;

2) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa mu je sreda 31. decembar radni dan, a četvrtak 1. januar dan nedeljnog odmora, u sredu 31. 12. ostvaruje zaradu za rad u svoj dan rada, a u četvrtak 1. januara odsustvuje s posla po osnovu nedeljnog odmora, bez prava na naknadu zarade;

3) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa mu je sreda 31. decembar dan nedeljnog odmora, a četvrtak 1. januar radni dan, u sredu ne ostvaruje naknadu zarade jer koristi dan nedeljnog odmora, a u četvrtak ima pravo da odsustvuju s posla po osnovu praznika s pravom na naknadu zarade;

4) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa su mu sreda 31. decembar i četvrtak 1. januar dani nedeljnog odmora, za oba dana ne ostvaruje ni zaradu ni naknadu zarade, jer to nisu njegovi radni dani;

5) zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, ako mu je četvrtak 1. januar dan nedeljnog odmora, a petak 2. januar radni dan, u četvrtak ne ostvaruje naknadu zarade jer koristi dan nedeljnog odmora, a u petak ima pravo da odsustvuje s posla po osnovu praznika s pravom na naknadu zarade;

6) Zaposlenom kome je rasporedom radnog vremena utvrđen rad u turnusu, pravo na naknadu zarade za dane državnog praznika utvrđuje se u zavisnosti da li su dani državnog praznika radni ili dani nedeljnog odmora. Kada su dani državnog praznika istovremeno i dani nedeljnog odmora, zaposleni ne ostvaruje pravo na naknadu zarade, jer su ovi dani plaćeni kroz 40-časovnu radnu nedelju (mišljenje Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, broj 120-02-75/97).

Prema tome, opšte pravilo kod ostvarivanja naknade zarade za vreme dana praznika je: zaposleni ima pravo na naknadu zarade samo ako praznik padne u dane koji su po rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani. Ovo pravilo važi kako za zaposlene koji stalno rade u prvoj smeni, tako i za one koji rade u smenskom radu ili u turnusima. Odnosno, zaposleni koji rade u smenama odnosno turnisima, ostvaruju pravo na naknadu zarade samo za one dane praznika koji su prema rasporedu radnog vremena njihovi radni dani, u koje bio oni radili da nije praznik. Odnosno, zaposlenom pripada naknada zarade za dane praznika koji su „pali“ u njegove radne dane, a ne pripada za dane koji su, prema njegovom nedeljnom rasporedu radnog vremena, neradni dani.

Za zaposlene koji rade u smenama, pa im dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju, već u neki drugi dan u toku nedelje (četvrtak ili petak, na primer) treba napomenuti da za njih ne važi pomeranje dana praznika na naredni radni dan. Naime, prema tumačenju Ministarstva za rad i zapošljavanje broj 011-00-45/2002-04, od 30. 5. 2002, pravo na pomeranje dana praznovanja utvrđeno je samo ako praznik padne u nedelju prema zvaničnom kalendaru, a ne na dan nedeljnog odmora prema drugačijem rasporedu radnog vremena kod poslodavca.

Naknada zarade za vreme odsustva u dane praznika

Za vreme odsustva s posla na dan praznika, zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade, u skladu sa članom 114. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014, u daljem tekstu: Zakon). Prema odredbama Zakona, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučajevima odsustva s rada u dane praznika koji su neradni dani, a visina naknade zarade utvrđuje se na sledeći način:

1) osnovica za naknadu zarade je prosečna zarada zaposlenog u prethodnih 12 meseci, isplaćena u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu;

2) iznos naknade zarade se utvrđuje tako što se izračunata osnovica za naknadu množi procentom 100.

Naknada zarade za tri dana odsustva na dane praznika u januaru (1, 2. i 7. januar), utvrđuje se na osnovu prosečne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci, dakle za period januar 2014. – decembar 2014. godine. U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci, koja služi kao osnov za obračun naknade zarade zaposlenom za odsustvo na dane praznika, računaju se sva primanja u skladu sa zakonom koja čine zaradu, a koja su zaposlenom isplaćena u tih 12 meseci (osnovna zarada, radni učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres, minuli rad i druga uvećanja koja su zaposlenom isplaćena).

U konkretnom primeru, pošto zaposleni u januaru ima (3 x 8) 24 časa odsustva s rada zbog praznika, obračun naknade zarade je:

1) Broj časova odsustva               24 časa

2) Osnovica za naknadu po času rada iz prethodnih 12 meseci             300,00 dinara

3) Ukupna osnovica za naknadu zarade za časove odsustva (1 x 2)          7.200,00 din.

4) Procenat za utvrđivanje iznosa naknade zarade    100%

5) Iznos naknade zarade (3 x 4)               7.200,00 din.

U posebnom slučaju, može se dogoditi da zaposleni nije u prethodnih 12 meseci imao zaradu, bilo zato što je svih 12 prethodnih meseci proveo na raznim vrstama odsustva s rada (bolovanje, porodiljsko) ili nije uopšte radio u tih 12 meseci (što je slučaj s novozaposlenim radnicima, koji odsustvuju s rada u prvom mesecu rada). U ovim slučajevima, zarada nije ostvarena u prethodnih 12 meseci, pa se obračun naknade zarade u tekućem mesecu obavlja na osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada, koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli rad. Na primer, za zaposlenog koji nema zaradu u prethodnih 12 meseci, počeo je da radi u 1. januara 2015. i u tom mesecu ostvario odsustvo s rada od 24 časa za praznike, ima pravo na 10% minulog rada, obračun naknade zarade je sledeći:

1) Broj časova plaćenog odsustva u januaru      24 časa

2) Osnov za naknadu po času rada iz prethodnih 12 meseci    –

3) Osnovna zarada zaposlenog u mesecu odsustva s rada – januaru       40.000,00 din.

4) Minuli rad (10% na r. b. 3) 4.000,00 din.

5) Osnovna zarada uvećana za minuli rad        44.000,00 din.

6) Broj časova rada u mesecu januaru   152

7) Osnovna zarada po času rada (44.000 : 152)   289,47 din.

8) Osnovica za naknadu zarade (24 časa x 289,47 din)  6.947,37 din.

9) Procenat za utvrđivanje iznosa naknade zarade    100%

10) Iznos naknade zarade (8 x 9)            6.947,37 din.

Za zaposlene koji rade u petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena ovo će biti obračun za dane odsustva na 1, 2. i 7. januar, a isti obračun izvršiće se za zaposlenog koji radi u smenskom radu ili u turnusu, ako neki od ovih dana padne u dan koji on radi po svom rasporedu, a ima pravo da odsustvuje s rada kao i drugi zaposleni. Ako je neki od ovih dana bio za ove zaposlene slobodan po osnovu sedmičnog odmora, za te dane ovaj zaposleni nema pravo na naknadu zarade, jer je za njega ovaj dan analogan nedelji za one zaposlene koji ne rade u turnusu ili u smenama. Takođe, ako je neki od ova tri dana pao u dan koji je za zaposlene koji rade u turnusu slobodan po osnovu preraspodele radnog vremena, zaposleni nema pravo na naknadu zarade za te dane, s obzirom na to da je za te dane na osnovu preraspodele primio zaradu (analogno slobodnoj suboti za zaposlene koji imaju petodnevnu radnu nedelju – subota je za njih plaćena tokom rada u pet radnih dana u nedelji).

Pravo na naknadu plate zaposlenih u javnom sektoru

Zaposleni u javnom sektoru, za odsustvo na dane praznika, 1, 2. i 7. januara ostvaruju pravo na naknadu plate prema sledećem:

1) Državni službenici i nameštenici ostvaruju naknadu plate u skladu sa Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 63/2006 – ispr., 115/2006 – ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014). Ovaj zakon u članu 32. propisuje da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na naknadu plate u visini plate kao da je radio. Prema tome, državnom službeniku i namešteniku, koji odsustvuje na dan praznika, isplaćuje se naknada plate u istom iznosu kao i plata koju bi ostvario da je radio u te dane;

2) Zaposleni u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ostvaruju naknadu plate na dan praznika u skladu sa Zakonom o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98 – dr. zakon, 49/99 – dr. zakon, 34/2001 – dr. zakon, 39/2002, 49/2005 – odluka USRS, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona, 83/2005 – ispr. dr. zakona i 23/2013 – odluka US). Pri tome, članom 37. stav 3. ovog zakona je propisano da se plata prima i za dane praznika za koje je predviđeno da se ne rade. To znači da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja s rada u dane praznika ne primaju naknadu plate već platu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju s rada po ovom osnovu;

3) zaposleni u javnim službama (zdravstvo, školstvo i sl.), agencijama, ustanovama i kod drugih korisnika javnih sredstava, ostvaruju naknadu plate za odsustvovanje na dan praznika u skladu sa opštim propisima o radu, dakle u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

Pravo na uvećanje zarade za rad na praznik

Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni koji rade u petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena a moraju da rade u neki od dana državnog praznika, dakle 1. ili 2. januara, zbog potreba posla. Konkretno, kada zaposleni, kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od pet radnih dana, mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan (četvrtak 1. januar i petak 2. januar), tada ovaj zaposleni ostvaruje:

1) zaradu za rad na praznik, prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku na taj dan rada,

2) uvećanje zarade za rad na dan praznika, i

3) ostala uvećanja zarade ako ih je poslodavac propisao svojim aktom donetim na osnovu Zakona o radu (topli obrok, smenski rad itd.).

Ista uvećanja ostvariće i zaposleni kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od šest radnih dana, a koji mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan (u ovom slučaju za njega bi to bili takođe dani u četvrtak 1. januara ili u petak 2. januara).

Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni koji rade u petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena, a moraju da rade u neki od dana predstojećih praznika, dakle 25. decembra (zaposleni katoličke veroispovesti), ili 1. ili 2. januara (svi zaposleni), ili 7. januara (svi zaposleni) zbog potreba posla. Možemo definisati sledeća prava zaposlenih po osnovu rada u dane praznika, pri čemu su ta prava ista ove godine i za zaposlene koji rade po petodnevnom nedeljnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak–petak) i po šestodnevnom rasporedu (ponedeljak– subota):

1) ako zaposleni radi samo 1. januara (četvrtak), poslodavac mu mora obezbediti zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik;

2) ako zaposleni radi samo 2. januara (petak), poslodavac mu mora obezbediti zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik;

3) ako zaposleni radi, na primer, tri dana, od srede 31. do petka 2. januara, poslodavac mu mora obezbediti: za rad u sredu zaradu, a za rad u četvrtak 1. januara i petak 2. januara zaradu i uvećanu zarada za rad na praznik;

4) ako zaposleni radi u sredu 7. januara, ima pravo na zaradu i uvećanje zarade za rad na praznik.

Za jedan broj zaposlenih, koji rade u smenama ili u turnusu, dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju, već neki drugi dan (sreda, četvrtak itd). U kontekstu cilja Zakona, da omogući zaposlenom jedan dan odsustva s rada, treba utvrditi i pravo zaposlenih kojima su ti dani, prema rasporedu radnog vremena radni dani, da odsustvuje s rada. U slučaju rada u smenama ili u turnusu mogući su sledeći najčešći slučajevi:

1) zaposleni prema rasporedu radnog vremena ima dane nedeljnog odmora u četvrtak 1. januara i petak 2. januara, a ostali dani u nedelji su njegovi radni dani. Ako ovaj zaposleni mora da radi oba dana praznika, za jedan dan praznika ima pravo na zaradu i uvećanu zaradu od 110%, kao i na uvećanu zaradu za 26% za prekovremeni rad jer je radio na dan njegovog nedeljnog odmora, a za drugi dan praznika ima pravo samo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika od 110%, jer je poslodavac u obavezi da mu u toku naredne nedelje omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora;

2) zaposleni prema rasporedu radnog vremena ima dane nedeljnog odmora u sredu 31. decembra i četvrtak 1. januara a ostali dani u nedelji su njegovi radni dani. Ako ovaj zaposleni mora da radi u oba ova dana, za rad u sredu 31. decembra ima pravo na zaradu i uvećanu zaradu za 26% za prekovremeni rad jer je radio na dan njegovog nedeljnog odmora, a za rad na praznik ima pravo na zaradu i uvećanu zaradu za rad na dan praznika od 110% a poslodavac je u obavezi da mu u toku naredne nedelje omogući da koristi jedan dan nedeljnog odmora;

3) zaposleni prema rasporedu radnog vremena ima dane nedeljnog odmora u četvrtak 1. januara i petak 2. januara, a ostali dani u nedelji su njegovi radni dani. Ako ovaj zaposleni mora da radi 1. januara, dakle na jedan dan praznika, a drugog dana odsustvuje, za rad na dan praznika ima prvo na zaradu i uvećanu zaradu za rad na praznik 110% i na uvećanu zaradu za prekovremeni rad od 26% jer je istovremeno radio i na njegov dan nedeljnog odmora, a za dan kada nije radio nema pravo na naknadu zarade pošto je, prema rasporedu radnog vremena, to njegov dan nedeljnog odmora za koji nema zaradu.

U svim navedenim slučajevima kod rada u turnusu, pravo zaposlenog na naknadu zarade i na uvećanu zaradu treba utvrđivati u odnosu na raspored dana rada i dana nedeljnog odmora, koji za zaposlene mogu biti drugačiji od ovih dana kod zaposlenih koji stalno rade u prvoj smeni u režimu ponedeljak–petak ili ponedeljak–subota.

Zaposleni, koji zbog rasporeda radnog vremena kod poslodavca radi u smenama, kome rad u smeni počinje u 22.00 časa uoči praznika i nastavlja se na praznik, kao i rad u smeni koja počinje u 22.00 časa na praznik i nastavlja se posle praznika, ima pravo, pored redovne zarade, i na uvećanu zaradu za rad noću između 22.00 i 06.00 časova, po procentu uvećanja koje utvrdi poslodavac svojim aktom, pored uvećanja za rad na praznik i uvećanja za rad u smenama.

U posebnom slučaju, u zdravstvenim ustanovama, dežurstvo koje se obavlja noću na državni praznik omogućava ostvarivanje uvećane zarade po osnovu noćnog rada i praznika.

Obračun uvećane zarade za rad na praznik

Za obračun uvećanja zarade za predstojeće praznike, primenjuje se član 108. tačka 1) Zakona o radu, prema kojoj zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

– za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;

– za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;

– za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.

Navedena uvećanja zarade su obavezna da se regulišu aktima poslodavaca najmanje s navedenim procentima, a aktima poslodavca mogu se predvideti i veći procenti uvećanja. Uz ovo treba imati u vidu još dve zakonske odredbe u vezi sa obračunom uvećane zarade:

1) osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, utvrđena za zaposlenog u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu;

2) ako su se istovremeno stekli uslovi po više uvećanja zarade, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Jedan obračun uvećanja zarade za rad na praznik, za zaposlenog koji je na 7. januar radio 8 časova, s procentom uvećanja za rad na praznik od 110% može biti sledeći:

Radeći na dan praznika, zaposleni ostvaruje zaradu, prema rezultatima rada tog dana (u primeru zarada u visini osnovne zarade po danu rada) i uvećanje zarade po stopi od 110%, za rad na praznik, koje je primenjeno na iznos osnovne dnevne zarade.

Pravo na odsustvo i isplate za vreme verskog praznika

U prethodnom tekstu izneli smo karakteristike prava zaposlenih za vreme dana državnog praznika. Kao što smo na početku napomenuli, u ovom periodu prisutni su i dani verskih praznika – Božića i krsne slave – pa ćemo u vezi s njima takođe dati nekoliko napomena.

Članom 2. Zakona utvrđeno je da se u Republici Srbiji praznuje verski praznik prvi dan Božića (7. januar). U ovaj dan ne rade državni i drugi organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim ukoliko bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu, odnosno ako priroda delatnosti i tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, u kojim slučajevima se mora obezbediti neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dan praznika. Prema tome, dan Božićnog praznika 7. januar (sreda) je neradan za sve zaposlene, bez obzira na versku pripadnost, i on je za sve zaposlene utvrđen kao neradni dani. Svi zaposleni, na ovaj dan imaju pravo da odsustvuju s posla, uz pravo na naknadu zarade, odnosno svi zaposleni kojima je sreda 7. januar redovan radni dan, po njihovom rasporedu rada. Za zaposlene kojima je 7. januar dan odmora, na taj dan nemaju pravo na naknadu zarade.

Za korišćenje slobodnog dana po osnovu verskog praznika krsne slave, zaposleni je dužan da o tome obavesti poslodavca. U tom slučaju poslodavac ne može da uskrati zaposlenom pravo na odsustvo u dan njegovog verskog praznika, osim ako je prisustvo zaposlenog neophodno zbog organizacije i tehnologije rada. Ako, međutim, zaposleni svojom voljom radi na dan svog verskog praznika, neće mu se za taj rad isplatiti uvećanje zarade.

Poseban slučaj ostvarivanja naknade zarade za verski praznik ostvaruje se kod zaposlenih koji rade u turnusu, pa za njih važe sledeći principi:

a) ako je 7. januar pao u dan koji je za zaposlene koji rade u turnusu slobodan po osnovu preraspodele radnog vremena, zaposleni nema pravo na naknadu zarade za te dane, s obzirom da je za te dane na osnovu preraspodele primio zaradu (analogno slobodnoj suboti za zaposlene koji imaju petodnevnu radnu nedelju – subota je za njih plaćena tokom rada u pet radnih dana u nedelji);

b) ako je 7. januar pao u dan koji je za zaposlene koji rade u turnusu ili u smenama dan sedmičnog odmora, zaposleni takođe nema pravo na naknadu zarade, analogno nedelji za one zaposlene koji ne rade u turnusu ili u smenama. Za dan sedmičnog odmora zaposlenom ne pripada zarada pa samim tim ni naknada zarade.

U vezi s predstojećim danima praznika dajemo i sledeće napomene:

1) ukoliko u vreme korišćenja godišnjeg odmora „padne“ i državni ili verski praznik, godišnji odmor se produžava za dane praznika. Izuzetno, ako dan verskog praznika padne u subotu – tada se godišnji odmor ne produžava, jer, shodno stavu 1. člana 70. Zakona o radu, pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja se računa kao pet radnih dana.

2) shodno članu 67. stav 1. Zakona o radu, poslodavac mora da zaposlenom obezbedi nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Poslodavac, koji zbog potrebe posla donese odluku da zaposleni – čiji je raspored radnog vremena takav da pet dana radi a dva dana su dani njegovog nedeljnog odmora – radi u oba dana svog nedeljnog odmora, po pravilu bi trebalo da zaposlenom u toku naredne nedelje obezbedi dva slobodna dana. Ako, međutim, poslodavac ne može ovom zaposlenom da obezbedi dva slobodna dana, mora obavezno da mu obezbedi najmanje jedan slobodan dan (24 časa), a rad na drugi dan, u tom slučaju ima karakter prekovremenog rada.