Исплате запосленима поводом предстојећих државних и верских празника

У наредном периоду очекују нас следећи дани празника у складу са Законом о државним и другим празницима у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011):

– 1. и 2. јануар, дани државног празника Нове године (који падају у четвртак и петак),

– 7. јануар, верски празник на први дан православног Божића за вернике православне вероисповести (који пада у среду), и

– први дан крсне славе, који празнују запослени православне вероисповести.

За одсуство у ове дане, запослени имају право на накнаду зараде, а за рад у неки од ових дана, запослени остварују право на зараду и увећање зараде, а у наставку погледајмо на који се начин ова примања обрачунавају запосленима.

 

Право на одсуство с рада на дан празника

Право на одсуство с рада за дане државног празника Нове године (који падају у четвртак и петак) остварује се у следећим варијантама:

1) запослени који раде у петодневном распореду радног времена (понедељак–петак) и шестодневном распореду радног времена (понедељак–субота), у четвртак 1. јануара и у петак 2. јануара одсуствују с посла по основу дана празника с правом на накнаду зараде;

2) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је среда 31. децембар радни дан, а четвртак 1. јануар дан недељног одмора, у среду 31. 12. остварује зараду за рад у свој дан рада, а у четвртак 1. јануара одсуствује с посла по основу недељног одмора, без права на накнаду зараде;

3) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па му је среда 31. децембар дан недељног одмора, а четвртак 1. јануар радни дан, у среду не остварује накнаду зараде јер користи дан недељног одмора, а у четвртак има право да одсуствују с посла по основу празника с правом на накнаду зараде;

4) запослени који ради у сменском распореду радног времена, па су му среда 31. децембар и четвртак 1. јануар дани недељног одмора, за оба дана не остварује ни зараду ни накнаду зараде, јер то нису његови радни дани;

5) запослени који ради у сменском распореду радног времена, ако му је четвртак 1. јануар дан недељног одмора, а петак 2. јануар радни дан, у четвртак не остварује накнаду зараде јер користи дан недељног одмора, а у петак има право да одсуствује с посла по основу празника с правом на накнаду зараде;

6) Запосленом коме је распоредом радног времена утврђен рад у турнусу, право на накнаду зараде за дане државног празника утврђује се у зависности да ли су дани државног празника радни или дани недељног одмора. Када су дани државног празника истовремено и дани недељног одмора, запослени не остварује право на накнаду зараде, јер су ови дани плаћени кроз 40-часовну радну недељу (мишљење Министарства за рад, борачка и социјална питања, број 120-02-75/97).

Према томе, опште правило код остваривања накнаде зараде за време дана празника је: запослени има право на накнаду зараде само ако празник падне у дане који су по распореду радног времена код послодавца његови радни дани. Ово правило важи како за запослене који стално раде у првој смени, тако и за оне који раде у сменском раду или у турнусима. Односно, запослени који раде у сменама односно турнисима, остварују право на накнаду зараде само за оне дане празника који су према распореду радног времена њихови радни дани, у које био они радили да није празник. Односно, запосленом припада накнада зараде за дане празника који су „пали“ у његове радне дане, а не припада за дане који су, према његовом недељном распореду радног времена, нерадни дани.

За запослене који раде у сменама, па им дан недељног одмора не пада у недељу, већ у неки други дан у току недеље (четвртак или петак, на пример) треба напоменути да за њих не важи померање дана празника на наредни радни дан. Наиме, према тумачењу Министарства за рад и запошљавање број 011-00-45/2002-04, од 30. 5. 2002, право на померање дана празновања утврђено је само ако празник падне у недељу према званичном календару, а не на дан недељног одмора према другачијем распореду радног времена код послодавца.

 

Накнада зараде за време одсуства у дане празника

За време одсуства с посла на дан празника, запослени остварује право на накнаду зараде, у складу са чланом 114. став 1. Закона о раду („Сл. гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014, у даљем тексту: Закон). Према одредбама Закона, запослени има право на накнаду зараде у случајевима одсуства с рада у дане празника који су нерадни дани, а висина накнаде зараде утврђује се на следећи начин:

1) основица за накнаду зараде је просечна зарада запосленог у претходних 12 месеци, исплаћена у складу са општим актом и уговором о раду;

2) износ накнаде зараде се утврђује тако што се израчуната основица за накнаду множи процентом 100.

Накнада зараде за три дана одсуства на дане празника у јануару (1, 2. и 7. јануар), утврђује се на основу просечне зараде запосленог за претходних 12 месеци, дакле за период јануар 2014. – децембар 2014. године. У просечну зараду за претходних 12 месеци, која служи као основ за обрачун накнаде зараде запосленом за одсуство на дане празника, рачунају се сва примања у складу са законом која чине зараду, а која су запосленом исплаћена у тих 12 месеци (основна зарада, радни учинак, бонуси и награде, топли оброк, регрес, минули рад и друга увећања која су запосленом исплаћена).

У конкретном примеру, пошто запослени у јануару има (3 x 8) 24 часа одсуства с рада због празника, обрачун накнаде зараде је:

 

1) Број часова одсуства               24 часа

2) Основица за накнаду по часу рада из претходних 12 месеци             300,00 динара

3) Укупна основица за накнаду зараде за часове одсуства (1 x 2)          7.200,00 дин.

4) Проценат за утврђивање износа накнаде зараде    100%

5) Износ накнаде зараде (3 x 4)               7.200,00 дин.

У посебном случају, може се догодити да запослени није у претходних 12 месеци имао зараду, било зато што је свих 12 претходних месеци провео на разним врстама одсуства с рада (боловање, породиљско) или није уопште радио у тих 12 месеци (што је случај с новозапосленим радницима, који одсуствују с рада у првом месецу рада). У овим случајевима, зарада није остварена у претходних 12 месеци, па се обрачун накнаде зараде у текућем месецу обавља на основицу коју чини уговорена основна зарада, коју би запослени примио да је радио, увећана за минули рад. На пример, за запосленог који нема зараду у претходних 12 месеци, почео је да ради у 1. јануара 2015. и у том месецу остварио одсуство с рада од 24 часа за празнике, има право на 10% минулог рада, обрачун накнаде зараде је следећи:

 

1) Број часова плаћеног одсуства у јануару      24 часа

2) Основ за накнаду по часу рада из претходних 12 месеци    –

3) Основна зарада запосленог у месецу одсуства с рада – јануару       40.000,00 дин.

4) Минули рад (10% на р. б. 3) 4.000,00 дин.

5) Основна зарада увећана за минули рад        44.000,00 дин.

6) Број часова рада у месецу јануару   152

7) Основна зарада по часу рада (44.000 : 152)   289,47 дин.

8) Основица за накнаду зараде (24 часа x 289,47 дин)  6.947,37 дин.

9) Проценат за утврђивање износа накнаде зараде    100%

10) Износ накнаде зараде (8 x 9)            6.947,37 дин.

За запослене који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена ово ће бити обрачун за дане одсуства на 1, 2. и 7. јануар, а исти обрачун извршиће се за запосленог који ради у сменском раду или у турнусу, ако неки од ових дана падне у дан који он ради по свом распореду, а има право да одсуствује с рада као и други запослени. Ако је неки од ових дана био за ове запослене слободан по основу седмичног одмора, за те дане овај запослени нема право на накнаду зараде, јер је за њега овај дан аналоган недељи за оне запослене који не раде у турнусу или у сменама. Такође, ако је неки од ова три дана пао у дан који је за запослене који раде у турнусу слободан по основу прерасподеле радног времена, запослени нема право на накнаду зараде за те дане, с обзиром на то да је за те дане на основу прерасподеле примио зараду (аналогно слободној суботи за запослене који имају петодневну радну недељу – субота је за њих плаћена током рада у пет радних дана у недељи).

 

Право на накнаду плате запослених у јавном сектору

Запослени у јавном сектору, за одсуство на дане празника, 1, 2. и 7. јануара остварују право на накнаду плате према следећем:

1) Државни службеници и намештеници остварују накнаду плате у складу са Законом о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС“, бр. 62/2006, 63/2006 – испр., 115/2006 – испр., 101/2007, 99/2010, 108/2013 и 99/2014). Овај закон у члану 32. прописује да државни службеник и намештеник који није радио на дан празника који је по закону нерадан дан, има право на накнаду плате у висини плате као да је радио. Према томе, државном службенику и намештенику, који одсуствује на дан празника, исплаћује се накнада плате у истом износу као и плата коју би остварио да је радио у те дане;

2) Запослени у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе остварују накнаду плате на дан празника у складу са Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/2001 – др. закон, 39/2002, 49/2005 – одлука УСРС, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона, 83/2005 – испр. др. закона и 23/2013 – одлука УС). При томе, чланом 37. став 3. овог закона је прописано да се плата прима и за дане празника за које је предвиђено да се не раде. То значи да запослени у овим органима и организацијама за време одсуствовања с рада у дане празника не примају накнаду плате већ плату у висини коју би остварили да раде у месецу у коме одсуствују с рада по овом основу;

3) запослени у јавним службама (здравство, школство и сл.), агенцијама, установама и код других корисника јавних средстава, остварују накнаду плате за одсуствовање на дан празника у складу са општим прописима о раду, дакле у складу са чланом 114. Закона о раду.

 

Право на увећање зараде за рад на празник

Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена а морају да раде у неки од дана државног празника, дакле 1. или 2. јануара, због потреба посла. Конкретно, када запослени, коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од пет радних дана, мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (четвртак 1. јануар и петак 2. јануар), тада овај запослени остварује:

1) зараду за рад на празник, према мерилима расподеле код послодавца и сопственом радном учинку на тај дан рада,

2) увећање зараде за рад на дан празника, и

3) остала увећања зараде ако их је послодавац прописао својим актом донетим на основу Закона о раду (топли оброк, сменски рад итд.).

Иста увећања оствариће и запослени коме је распоредом радног времена утврђена радна недеља у трајању од шест радних дана, а који мора да ради на дан празника, односно на дан који је по распореду радног времена његов радни дан (у овом случају за њега би то били такође дани у четвртак 1. јануара или у петак 2. јануара).

Рад на празник и увећање зараде по том основу имаће запослени који раде у петодневном или шестодневном распореду радног времена, а морају да раде у неки од дана предстојећих празника, дакле 25. децембра (запослени католичке вероисповести), или 1. или 2. јануара (сви запослени), или 7. јануара (сви запослени) због потреба посла. Можемо дефинисати следећа права запослених по основу рада у дане празника, при чему су та права иста ове године и за запослене који раде по петодневном недељном распореду радног времена (понедељак–петак) и по шестодневном распореду (понедељак– субота):

1) ако запослени ради само 1. јануара (четвртак), послодавац му мора обезбедити зараду и увећање зараде за рад на празник;

2) ако запослени ради само 2. јануара (петак), послодавац му мора обезбедити зараду и увећање зараде за рад на празник;

3) ако запослени ради, на пример, три дана, од среде 31. до петка 2. јануара, послодавац му мора обезбедити: за рад у среду зараду, а за рад у четвртак 1. јануара и петак 2. јануара зараду и увећану зарада за рад на празник;

4) ако запослени ради у среду 7. јануара, има право на зараду и увећање зараде за рад на празник.

За један број запослених, који раде у сменама или у турнусу, дан недељног одмора не пада у недељу, већ неки други дан (среда, четвртак итд). У контексту циља Закона, да омогући запосленом један дан одсуства с рада, треба утврдити и право запослених којима су ти дани, према распореду радног времена радни дани, да одсуствује с рада. У случају рада у сменама или у турнусу могући су следећи најчешћи случајеви:

1) запослени према распореду радног времена има дане недељног одмора у четвртак 1. јануара и петак 2. јануара, а остали дани у недељи су његови радни дани. Ако овај запослени мора да ради оба дана празника, за један дан празника има право на зараду и увећану зараду од 110%, као и на увећану зараду за 26% за прековремени рад јер је радио на дан његовог недељног одмора, а за други дан празника има право само на увећану зараду за рад на дан празника од 110%, јер је послодавац у обавези да му у току наредне недеље омогући да користи један дан недељног одмора;

2) запослени према распореду радног времена има дане недељног одмора у среду 31. децембра и четвртак 1. јануара а остали дани у недељи су његови радни дани. Ако овај запослени мора да ради у оба ова дана, за рад у среду 31. децембра има право на зараду и увећану зараду за 26% за прековремени рад јер је радио на дан његовог недељног одмора, а за рад на празник има право на зараду и увећану зараду за рад на дан празника од 110% а послодавац је у обавези да му у току наредне недеље омогући да користи један дан недељног одмора;

3) запослени према распореду радног времена има дане недељног одмора у четвртак 1. јануара и петак 2. јануара, а остали дани у недељи су његови радни дани. Ако овај запослени мора да ради 1. јануара, дакле на један дан празника, а другог дана одсуствује, за рад на дан празника има прво на зараду и увећану зараду за рад на празник 110% и на увећану зараду за прековремени рад од 26% јер је истовремено радио и на његов дан недељног одмора, а за дан када није радио нема право на накнаду зараде пошто је, према распореду радног времена, то његов дан недељног одмора за који нема зараду.

У свим наведеним случајевима код рада у турнусу, право запосленог на накнаду зараде и на увећану зараду треба утврђивати у односу на распоред дана рада и дана недељног одмора, који за запослене могу бити другачији од ових дана код запослених који стално раде у првој смени у режиму понедељак–петак или понедељак–субота.

Запослени, који због распореда радног времена код послодавца ради у сменама, коме рад у смени почиње у 22.00 часа уочи празника и наставља се на празник, као и рад у смени која почиње у 22.00 часа на празник и наставља се после празника, има право, поред редовне зараде, и на увећану зараду за рад ноћу између 22.00 и 06.00 часова, по проценту увећања које утврди послодавац својим актом, поред увећања за рад на празник и увећања за рад у сменама.

У посебном случају, у здравственим установама, дежурство које се обавља ноћу на државни празник омогућава остваривање увећане зараде по основу ноћног рада и празника.

 

Обрачун увећане зараде за рад на празник

За обрачун увећања зараде за предстојеће празнике, примењује се члан 108. тачка 1) Закона о раду, према којој запослени има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду, и то:

– за рад на дан празника који је нерадни дан – најмање 110% од основице;

– за рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде – најмање 26% од основице;

– за прековремени рад – најмање 26% од основице.

Наведена увећања зараде су обавезна да се регулишу актима послодаваца најмање с наведеним процентима, а актима послодавца могу се предвидети и већи проценти увећања. Уз ово треба имати у виду још две законске одредбе у вези са обрачуном увећане зараде:

1) основицу за обрачун увећане зараде чини основна зарада, утврђена за запосленог у складу са законом, општим актом или уговором о раду;

2) ако су се истовремено стекли услови по више увећања зараде, проценат увећане зараде не може бити нижи од збира процената по сваком од основа увећања.

Један обрачун увећања зараде за рад на празник, за запосленог који је на 7. јануар радио 8 часова, с процентом увећања за рад на празник од 110% може бити следећи:

1) Основна зарада запосленог (бруто)	38.000,00 дин.
2) Основна зарада по дану рада (за 22 дана у месецу) (учинак 100%)	1.727,27 динара/дану
3) Увећање зараде за рад на празник:  – проценат за рад на празник  – износ увећања (1.727,27 x 110%)	110% 1.900,00 дин.
Укупно примање за рад на дан празника (р. б. 2 + р. б. 3): (1.727,27 + 1.900)	3.627,27 дин.

Радећи на дан празника, запослени остварује зараду, према резултатима рада тог дана (у примеру зарада у висини основне зараде по дану рада) и увећање зараде по стопи од 110%, за рад на празник, које је примењено на износ основне дневне зараде.

 

Право на одсуство и исплате за време верског празника

У претходном тексту изнели смо карактеристике права запослених за време дана државног празника. Као што смо на почетку напоменули, у овом периоду присутни су и дани верских празника – Божића и крсне славе – па ћемо у вези с њима такође дати неколико напомена.

Чланом 2. Закона утврђено је да се у Републици Србији празнује верски празник први дан Божића (7. јануар). У овај дан не раде државни и други органи, предузећа и други облици организовања за обављање делатности или услуга, осим уколико би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу, односно ако природа делатности и технологија процеса рада захтева непрекидан рад, у којим случајевима се мора обезбедити непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дан празника. Према томе, дан Божићног празника 7. јануар (среда) је нерадан за све запослене, без обзира на верску припадност, и он је за све запослене утврђен као нерадни дани. Сви запослени, на овај дан имају право да одсуствују с посла, уз право на накнаду зараде, односно сви запослени којима је среда 7. јануар редован радни дан, по њиховом распореду рада. За запослене којима је 7. јануар дан одмора, на тај дан немају право на накнаду зараде.

За коришћење слободног дана по основу верског празника крсне славе, запослени је дужан да о томе обавести послодавца. У том случају послодавац не може да ускрати запосленом право на одсуство у дан његовог верског празника, осим ако је присуство запосленог неопходно због организације и технологије рада. Ако, међутим, запослени својом вољом ради на дан свог верског празника, неће му се за тај рад исплатити увећање зараде.

Посебан случај остваривања накнаде зараде за верски празник остварује се код запослених који раде у турнусу, па за њих важе следећи принципи:

а) ако је 7. јануар пао у дан који је за запослене који раде у турнусу слободан по основу прерасподеле радног времена, запослени нема право на накнаду зараде за те дане, с обзиром да је за те дане на основу прерасподеле примио зараду (аналогно слободној суботи за запослене који имају петодневну радну недељу – субота је за њих плаћена током рада у пет радних дана у недељи);

б) ако је 7. јануар пао у дан који је за запослене који раде у турнусу или у сменама дан седмичног одмора, запослени такође нема право на накнаду зараде, аналогно недељи за оне запослене који не раде у турнусу или у сменама. За дан седмичног одмора запосленом не припада зарада па самим тим ни накнада зараде.

У вези с предстојећим данима празника дајемо и следеће напомене:

1) уколико у време коришћења годишњег одмора „падне“ и државни или верски празник, годишњи одмор се продужава за дане празника. Изузетно, ако дан верског празника падне у суботу – тада се годишњи одмор не продужава, јер, сходно ставу 1. члана 70. Закона о раду, при утврђивању дужине годишњег одмора радна недеља се рачуна као пет радних дана.

2) сходно члану 67. став 1. Закона о раду, послодавац мора да запосленом обезбеди недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно. Послодавац, који због потребе посла донесе одлуку да запослени – чији је распоред радног времена такав да пет дана ради а два дана су дани његовог недељног одмора – ради у оба дана свог недељног одмора, по правилу би требало да запосленом у току наредне недеље обезбеди два слободна дана. Ако, међутим, послодавац не може овом запосленом да обезбеди два слободна дана, мора обавезно да му обезбеди најмање један слободан дан (24 часа), а рад на други дан, у том случају има карактер прековременог рада.